Гледишта
„Немојте имати дилему“ каже ДПС
Пише: Милија Тодоровић Бучни и насилни прекид рада Скупштине. Гашење туђих микрофона. "Обећања" са интонацијом "чик да видимо ко нам шта може". То нам је ДПС приредио прије неки дан, а уз образложење да се тако бори за "достојанство парламента" и "демократију". Сјутрадан су поручили да ће увјек бити такви, зарад "интереса Црне Горе" без обзира што су "цивилизовани и пристојни"! Ова циркуска представа је један појмовни рингишпил којим нас "реформисани" и "подмлађени" ДПС држи…
Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!
Други пишу
Слободан Шоја: Аустро-Угарска јесте препородила БиХ, али Хабзбурзи су нас тјерали да се мрзимо
Пише: Аднан Бајровић - Постављање споменика од 18 метара је израз захвалности роба господару који га је држао у ропству, оцијенио је Шоја. Хисторичар, дугогодишњи дипломата и бивши амбасадор БиХ у Француској Слободан Шоја, за Ослобођење је прокоментарисао случај усвајања иницијативе за подизање споменика аустроугарском пријестолонасљеднику Францу Фердинанду и његовој…
Препорука уредника
Теодосије изузео мишљење, закључци „комисије“ дискутабилни
Пише: Филип Драговић Ево пошто нико не помиње, ја ћу: на гласању о суспендовању владике…
Вук Бачановић: Због чега Срби морају бити најбољи Црногорци и Босанци?
Када је ријеч о односу према Србији, Срби који данас живе у Црној Гори, Босни…
Етнофедерализација – чедо ДПС идеологије!
Пише: Милија Тодоровић Коме смета идентитетско груписање по Црној Гори, и ограђивање у етничке и…
Александар Живковић: Генерал Симовић – Драјфус из нушићевског сокака
На Сретење Србија је могла да се подсјети оне народне: Ко хоће часно, не може…
Војин Грубач: „Начисто“ у субреалности, етика у провалији
Пише: Војин Грубач Било какво укључивање у студио ТВ Вијести, у емисији Петра Комненића, одбјеглог…
Велики прасак идеолошких фекалија Жељка И.
Пише: Филип Драговић Знам, добиће беспотребно на значају... Не треба му придавати важност.... Говно које…
Милорад Дурутовић: Виртуелно богословље – Између отпора и нужности
Пише: Милорад Дурутовић Почетак трећег миленијума обиљежен је агресивним потискивањем приватности, интимности и сваког облика…
Елис Бекташ: Додик, човјек опасних намјера
Пише: Елис Бекташ Милорад Додик се од виспреног и прагматичног транзиционог политичара претворио у човјека…
Слика и тон
Десетерац
Књижевност сведочења Варлама Шаламова – о књизи Душана Опачића
Пише: Владимир Коларић Варлам Шаламов је, поред Александра Солжењицина, најпознатији и најзначајнији књижевни сведок искуства совјетског Гулага. Ни један од њих, разуме се, нису само то – сведоци, чије писање има пре свега документарни значај, него озбиљни писци, чија дела имају неспоран уметнички домет. Док је Солжењицин баштиник руског књижевног реализма и онога што је у Совјетском Савезу називано „сеоском прозом“, сведенијим и непосреднијим типом реализма, који се бавио пре „малим“ људским причама и „живим животом“ него великим наративима и идеолошким пројекцијама, Шаламов је писац који се са мало ким може повезати, мада се са многима може упоредити, посебно имајући…
Жива ријеч
Др Владан С. Бојић: Када Устав враћа мјеру
Разговарао: Небојша Поповић „Када се замагли граница између управљачке или политичке грешке с једне и дјеловања ради личне или противправне користи и штете, с друге стране, уставни коректив помиловања враћа равнотежу, повјерење, мјеру и склад у систему подјеле власти“, каже у интервјуу за Журнал адвокат др Владан С. Бојић Шта би нам генерално а суштински могли рећи о акту помиловања као таквом? Када се замагли граница између управљачке грешке или политичког пропуста или дјеловања ради личне или противправне користи и чињења штете, уставни коректив помиловања враћа равнотежу, обнавља повјерење и чува склад у систему подјеле власти. Помиловање као уставни коректив…
Морате прочитати
Последње објављено
Књижевност сведочења Варлама Шаламова – о књизи Душана Опачића
Пише: Владимир Коларић Варлам Шаламов је, поред Александра Солжењицина, најпознатији и најзначајнији књижевни сведок искуства совјетског Гулага. Ни један од…
Скитница у свету машина: 90 година Чаплиновог филма „Модерна времена“
Модерна времена (1936) обележила су последње појављивање вољене персоне немог филма Чарлија Чаплина, „Скитнице“ (Тхе Трамп), чија су акробатска раздраганост и…
Слободан Шоја: Аустро-Угарска јесте препородила БиХ, али Хабзбурзи су нас тјерали да се мрзимо
Пише: Аднан Бајровић - Постављање споменика од 18 метара је израз захвалности роба господару који га је држао у ропству,…
Генерал-мајор Мирко Старчевић: Куда идеш, мајко Србијо
Пише: Мирко Старчевић Генерал Симовић припада једном времену, великом по значају у нашој историји и нашем трајању у којем је…
Иван Радановић: Зашто немамо времена и колико нас то кошта
Пише: Иван Радановић Пандемија усамљености и изгарања на послу као последица друштвеног убрзања. Зашто нам се чини да имамо све…