Гледишта

6 Min Read

Војин Грубач: „Начисто“ у субреалности, етика у провалији

Пише: Војин Грубач Било какво укључивање у студио ТВ Вијести, у емисији Петра Комненића, одбјеглог криминалца правоснажно осуђеног на десет година и два мјесеца затвора, који се налази у бјекству, како би се некоме „разјаснило“ да ли је стваран или не, показује да водитељ те политичке емисије више не дјелује у домену одговорног и професионалног новинарства, већ у сфери субреалности. Поруке одбјеглог осуђеника Хајде да за почетак погледамо те „бисере обраћања“ који су били у…

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Други пишу

Донације
Ad image

Спасоје Томић: Честитка Војину Грубачу, различитости наших мишљења су богатство колумнистике

Пише: Спасоје Томић Поводом изласка књиге колумни Војина Грубача, желим да му упутим искрену честитку и ријечи поштовања не само као аутору, већ и као човјеку који је остао доследан јавном говору, мисли и ставу, без обзира на то колико тај пут понекад био тежак или усамљен. Није тајна да…

3 Min Read

У шетњи библиотеком са Саром Арсеновић: Књигама осваја интернет

Пише: Слободан Маричић "Ова полица је генерално добра", каже ми Сара Арсеновић док уз благу…

Смеће без граница: Улога Србије и Црне Горе у „затрпавању“ Дрине код Вишеграда

Пише: Слађан Томић Плутајућа депонија на Дрини је проблем у БиХ који не може бити…

Слободан Владушић: Крај књижевности

Пише: Слободан Владушић У тренутку када књижевност постане роба, која се ипак вреднује по томе…

Препорука уредника

Феђа Павловић: Етнофедерализација изједа државу

Разговарао: Балша Рудовић Етнофедерализација Црне Горе више није “опасност” на хоризонту, већ стварност којој свједочимо.…

Милорад Дурутовић: Каменовање у ери интернета

Пише: Милорад Дурутовић Оно што данас називамо културом линча, односно кансел културом, није ништа друго него дигитализовани,…

Српски језик – договор кућу гради

Пише: Милија Тодоровић Гледајући позоришну представу који за гледаоце пинк-културног-укуса изводи Милан Кнежевић, а на…

Вук Бачановић: Епстин још није умро…

У земљи у којој се ништа важно не саопштава тихо, одмјерено и без наглих покрета,…

Џефри Сакс и Сибил Фарес: Инжињеринг иранских немира

Пишу: Џефри Сакс и Сибил Фарес Економиста Џон Мејнард Кејнз је још 1919. године, у…

Милош Лалатовић: Добре и зле барабе

Пише: Милош Лалатовић Често се о људима суди на основу њихових спољашњих карактеристика и дјела, …

Војин Грубач: Бесциљно лутање сиве кобиле: хроника фарси

Пише: Војин Грубач Рашомонијада око система за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, везивање питања колектора…

Елис Бекташ: Хитлерово ускрснуће

Пише: Елис Бекташ Након што су безбројни интелектуалци, аналитичари, публицисти, новинари... у деценијама након Другог…

Слика и тон

Десетерац

Чеслав Милош у завади са светом

Пише: Алан Џејкобс Пољском песнику Чеславу Милошу (1911 – 2004) Други светски рат није пао нимало лако. Затекао се у Варшави у време немачке инвазије, након чега је побегао у Украјину. Али, пошто је сазнао да његова супруга није успела да напусти Пољску, покушао је да јој се врати преко Румуније, па поново преко Украјине – Немци су надирали са једне стране, Руси са друге – а потом и преко Литваније. У лето 1940. године вратио се у Варшаву. Тамо је учествовао у различитим активностима покрета отпора, укључујући ту и пружање уточишта и транспорт Јевреја. Био је заробљен 1944. године…

15 Min Read

„Све нам ђаке у Крагујевцу побише!”: Десанка Максимовић 1984. за НИН о томе како је настала „Крвава бајка”

Пише: Петар Пајић Новинар НИН-а Петар Пајић и фотограф Томислав Петернек 1984. посетилу су нашу…

Поезија која опстаје: Шаламов о Осипу Мандељштаму

Пише: Душан Опачић Есеј Варлама Шаламова о Осипу Мандељштаму представља једно од најдубљих сведочанстава о…

Мора постојати излаз у друге свјетове…

Превод: Ж. Никчевић Према свједочењу Сергеја С. Бочарова, Михаил Бахтин је у приватним разговорима с…

Жива ријеч

Интервју са Маријом Алимпић: Зачарани круг у проклетој авлији

Марија Алимпић, професорка француског и латинског из Лознице, утемељитељка је, заједно са својим оцем Момчилом, организације Заштитимо Јадар и Рађевину, која је 2019. прва повела фронт отпора експлоатацији литијума од стране рударског магната Рио Тинта. Они су састављачи жалбе по Бернској конвенцији којом је 2021. у Стразбуру нанесен први правни ударац амбицијама ове предаторске компаније. Пред лозничким Прекршајним судом поднели су пријаве против промотора претходнице Рио Тинта, Рио Сава експлорејшн у Подрињу и шире. У септембру 2024, ноћ уочи посете Александра Вучића Лозници, бесправно је уклоњен њихов билборд против рударења. Заштитимо Јадар и Рађевину недвосмислено одбија да буде повезана са…

19 Min Read

Радомир Јеринић: Сувише је рано на Балкану говорити о мултиполарности

Разговарао: Војислав Дурмановић Радомир Јеринић је геополитички аналитичар програма РТ Балкан. Студент је међународних односа…

Између Дервиша и Ћопића – Трагикомедија опстанка: разговор са Јованом Зафировићем

Разговарао: Војислав Дурмановић Јован Зафировић, рођен 1997. у Гњилану, већ се уписао у врхове српске…

Морате прочитати

Вук Бачановић: Српски канун и Српска земља – прилог историји предмодерног идентитета у Херцеговини и Црној Гори

Једна од најчешће понављаних тврдњи у паранаучном и публицистичком дискурсу савремених црногорских националиста, коју даље репродукују медији блиски некадашњој власти Демократске партије социјалиста, јесте став да на простору Црне Горе…

16 Min Read

Вук Бачановић: Српски канун и Српска земља – прилог историји предмодерног идентитета у Херцеговини и Црној Гори

Једна од најчешће понављаних тврдњи у паранаучном и публицистичком дискурсу савремених црногорских националиста, коју даље…

Јелена Јоргачевић: Хоћемо ли заборавити да мислимо

Пише: Јелена Јоргачевић Узимам поново у руке Меланхолију отпора, унапред узбуђена због путовања кроз густе, дуге…

Спасоје Томић: Честитка Војину Грубачу, различитости наших мишљења су богатство колумнистике

Пише: Спасоје Томић Поводом изласка књиге колумни Војина Грубача, желим да му упутим искрену честитку…

Стара телевизијска дисциплина се враћа

The Pitt не само да је изненадила гледаношћу и наградама, већ је публику обрадовала новим…

Последње објављено

Чеслав Милош у завади са светом

Пише: Алан Џејкобс Пољском песнику Чеславу Милошу (1911 – 2004) Други светски рат није пао нимало лако. Затекао се у…

Стара телевизијска дисциплина се враћа

The Pitt не само да је изненадила гледаношћу и наградама, већ је публику обрадовала новим епизодама, а остатку индустрије послала…

Спасоје Томић: Честитка Војину Грубачу, различитости наших мишљења су богатство колумнистике

Пише: Спасоје Томић Поводом изласка књиге колумни Војина Грубача, желим да му упутим искрену честитку и ријечи поштовања не само…

У шетњи библиотеком са Саром Арсеновић: Књигама осваја интернет

Пише: Слободан Маричић "Ова полица је генерално добра", каже ми Сара Арсеновић док уз благу шкрипу паркета под ногама прилазимо…

Смеће без граница: Улога Србије и Црне Горе у „затрпавању“ Дрине код Вишеграда

Пише: Слађан Томић Плутајућа депонија на Дрини је проблем у БиХ који не може бити решен без учешћа Србије и…