Гледишта
Вук Бачановић: Српски канун и Српска земља – прилог историји предмодерног идентитета у Херцеговини и Црној Гори
Једна од најчешће понављаних тврдњи у паранаучном и публицистичком дискурсу савремених црногорских националиста, коју даље репродукују медији блиски некадашњој власти Демократске партије социјалиста, јесте став да на простору Црне Горе и Херцеговине прије XIX вијека није постојао српски народ, односно да се, у наводно „умјеренијим“ варијантама исте тезе, ради о романизованом, влашком становништву које је тек конфесионално било „српско“. Овакве конструкције почивају на анахроном пројектовању модерних националних категорија у предмодерни период и откривају фундаментално неразумијевање…
Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!
Други пишу
Гојко Челебић: Од цензуре и глади до свјетске књижевности
Разговорао: Олав Шрадер "Журнал Рио де Жанеира", популарни бразилски дневник са дугом традицијом (излази од 1821. године), објавио је разговор са црногорским писцем и дипломатом Гојко Челебићем. Дневник га представља као једног од најплоднијих писаца на Балкану, са 80 књига, филмских сценарија и драма и свједока политичких преокрета у Источној Европи. Под…
Препорука уредника
Феђа Павловић: Етнофедерализација изједа државу
Разговарао: Балша Рудовић Етнофедерализација Црне Горе више није “опасност” на хоризонту, већ стварност којој свједочимо.…
Милорад Дурутовић: Каменовање у ери интернета
Пише: Милорад Дурутовић Оно што данас називамо културом линча, односно кансел културом, није ништа друго него дигитализовани,…
Српски језик – договор кућу гради
Пише: Милија Тодоровић Гледајући позоришну представу који за гледаоце пинк-културног-укуса изводи Милан Кнежевић, а на…
Вук Бачановић: Епстин још није умро…
У земљи у којој се ништа важно не саопштава тихо, одмјерено и без наглих покрета,…
Џефри Сакс и Сибил Фарес: Инжињеринг иранских немира
Пишу: Џефри Сакс и Сибил Фарес Економиста Џон Мејнард Кејнз је још 1919. године, у…
Милош Лалатовић: Добре и зле барабе
Пише: Милош Лалатовић Често се о људима суди на основу њихових спољашњих карактеристика и дјела, …
Војин Грубач: Бесциљно лутање сиве кобиле: хроника фарси
Пише: Војин Грубач Рашомонијада око система за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, везивање питања колектора…
Елис Бекташ: Хитлерово ускрснуће
Пише: Елис Бекташ Након што су безбројни интелектуалци, аналитичари, публицисти, новинари... у деценијама након Другог…
Слика и тон
Десетерац
Бојан Муњин: Писац који је истрпио живот
Пише: Бојан Муњин Ако у југославенској, хрватској и српској књижевности постоји прворазредан примјер трауматичне судбине једног писца, онда је то случај Владана Деснице. Потјецао је из угледне српске грађанске обитељи сјеверне Далмације с почетка 20. вијека и као бриљантно образовани младић са загребачког и европских универзитета, био је козмополит по увјерењу, али су га цијели живот многи хтјели стрпати у одређену класу или у само једну нацију. Десница је, ако се направи дубинска дијагноза његовог опуса, био писац европског ранга – на разини Пастернака и Броха или Маргерите Јурсенар – али је у нашим крајевима у најбољу руку био уважаван, не…
Жива ријеч
Интервју са Маријом Алимпић: Зачарани круг у проклетој авлији
Марија Алимпић, професорка француског и латинског из Лознице, утемељитељка је, заједно са својим оцем Момчилом, организације Заштитимо Јадар и Рађевину, која је 2019. прва повела фронт отпора експлоатацији литијума од стране рударског магната Рио Тинта. Они су састављачи жалбе по Бернској конвенцији којом је 2021. у Стразбуру нанесен први правни ударац амбицијама ове предаторске компаније. Пред лозничким Прекршајним судом поднели су пријаве против промотора претходнице Рио Тинта, Рио Сава експлорејшн у Подрињу и шире. У септембру 2024, ноћ уочи посете Александра Вучића Лозници, бесправно је уклоњен њихов билборд против рударења. Заштитимо Јадар и Рађевину недвосмислено одбија да буде повезана са…
Морате прочитати
Последње објављено
Гојко Челебић: Од цензуре и глади до свјетске књижевности
Разговорао: Олав Шрадер "Журнал Рио де Жанеира", популарни бразилски дневник са дугом традицијом (излази од 1821. године), објавио је разговор са…
Огњен Радоњић: Препакивање глобалне економске моћи
Пише: Огњен Радоњић Европска унија и Индија нису само још два велика тржишта на карти света, већ стубови глобалне економије који…
Јелена Јоргачевић: Хоћемо ли заборавити да мислимо
Пише: Јелена Јоргачевић Узимам поново у руке Меланхолију отпора, унапред узбуђена због путовања кроз густе, дуге и хипнотичке реченице. На сваких…
Светлана Слапшак: ТТ – Транзицијски тврдокорци
Пише: Светлана Слапшак Познавала сам тај тип људи и раније. Развили су међутим свој лик, понашање и друштвену прилагођеност у…
Бојан Муњин: Писац који је истрпио живот
Пише: Бојан Муњин Ако у југославенској, хрватској и српској књижевности постоји прворазредан примјер трауматичне судбине једног писца, онда је то…