Пише: Александар Живковић
Ових дана обиљежава се педесет година од завршетка изградње пруге Београд – Бар и завршетка хидро-електране Мартиње, сада ХЕ Пива. У овом посљедњем градитељском подухвату, био је укључен још један – пресељење манастира Пива, на локацију удаљену неколико километара даље, на већој надморској висини у региону села Сињац.
За патријарха Германа и митрополита црногорско-приморског Данила није била лака одлука да се пресели древно духовно средиште читавог једног краја. Градња манастира Пива трајала је тринаест година од 1573. године до 1586. Увек је био важан вјерски и културни центар Пиве и старе Херцеговине. Изградио га је митрополит херцеговачки Саватије Соколовић синовац пећког патријарха Макарија Соколовића, брата Мехмед паше Соколовића.
Срећа је била што су мудри архијереји у 20. вијеку, патријарх Гаврило и митрополит Данило, имали топле односе са Аником Сковран, чланом САНУ, која је преузела надгледање конзерваторских радова.
А посла је било много, сваки камен манастира означен јепосебним бројем и уграђен на исто мјесто у цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице. Још већи посао био је да се „скине“, конзервира и поново намјести 1260 квадратних метара фрескописа. Тада су се и конзерватори из Црне Горе истакли и стекли непроцјењиво искуство. Колико је трајала градња манастира – тринаест година – толико је трајала и његова сеоба, од 1969 – 1982. године. Настала је велика хидроелектрана,која је,веле, сад значајан еколошки адут Црне Горе, али је сачувана и велика светиња. Није се тако пажљиво увијек поступало, нити се данас поступа.
Манастир Пива добио је још једно духовно значење, битно у нашим временима.
