Pošto je dugo izbegavao regrutovanje vojnika u zatvorima, Kijev sada oponaša taktiku koju je Rusija prihvatila rano, skoro na samom početku rata
Piše: Kristofer Miler
Preveo: M. M. Milojević
Kao vojnik u ukrajinskoj Predsedničkoj brigadi, Volodimir Barandič je štitio šefa države u napetim prvim danima moskovske opšte invazije, kada su ruske specijalne snage imale naređenje da ubiju ili zarobe Volodimira Zelenskog. Tada ga je sustigla stara optužba za trgovinu narkoticima. U decembru je osuđen za ovo krivično delo za koje je propisana zatvorska kazna od četiri do osam godina zatvora. Međutim, zahvaljujući novom zakonu koji je omogućio više hiljada ukrajinskih osuđenika da budu ranije pušteni ukoliko se priključe vojsci, Barandič bi ponovo mogao da služi svojoj zemlji i da dobije priliku za iskupljenje.
„Spreman sam da idem gde god me budu poslali“, rekao je iz zatvora gde je čekao dopuštenje da se iznova priključi ratnom naporu. „Želim da ubijem još Rusa“.
Iako je na početku bila oprezna u vezi sa regrutovanjem zatvorenika –što je praksa koju Rusija sprovodi od prvih dana invazije 2022. godine – Ukrajina je oslobodila hiljade osuđenih kriminalaca da bi se priključili jedinicama na liniji fronta počev od maja ove godine, prema navodima ministra pravde Denisa Maliuska. Naš pristup se razlikuje od ruskog programa oslobađanja iz zatvora zato što primenjuje „više standarde“ rekao je za Fajnenšel tajms. Nekih 2.872 zatvorenika je oslobođeno tokom ove inicijative od 5.196 onih koji su se prijavili dok je 368 odbijeno iz zdravstvenih razloga, kaže Maliuska. Novi zakon će olakšati zemlji da nadomesti kritični nedostatak pešadinaca i da ojača odbranu linije fronta, dodaje.
„U okviru kažnjeničkog sistema ima mnogo dobrih ljudi koji bi mogli biti korisni na frontu“, kaže Maliuska. „To je dobra prilika da iznova otpočnu svoj život“.
Ukrajinska vlada dopustila je Fajnenšel tajmsu pristup kažnjeničkoj naseobini u Kijevskom regionu, odakle je više od sto osuđenika već oslobođeno i upućeno u vojnu službu. Još više desetina njih je bilo zainteresovano da se prijave u tom i u još nekoliko drugih zatvora, kaže Maliuska. Govoreći iza teških zidova ograde, nekoliko zatvorenika kaže da traže slobodu i lično iskupljenje, Drugi su motivisani višim platama, koje bi im omogućile da izdržavaju svoje porodice dok vrše patriotske dužnosti. Prvi zatvorenici koji su oslobođeni u skladu sa ovim programom već prolaze vojnu obuku, koja može da potraje najmanje dva meseca, kaže Maliuska. Očekuje se da će biti poslati na linije fronta na krajem leta.
Program ranijeg otpusta zatvorenika je poslednja u nizu mera koje je preduzeo Kijev a koje su usmerene prema mobilizovanju dodatnih više stotina hiljada ljudi kako bi se zamenile pretrpeljene žrtve i iscrpljeni vojnici.
Prof. Saks: Ako Ukrajinu uzmu u NATO, završićemo u nuklearnom ratu
Vlada je snizila granicu starosti za mobilisanje sa 27 na 25 godina, povećala je plate i trajanje dopusta za trupe i uskratila je konzularne usluge za vojnosposobne muškarce koji su pobegli u inostranstvo. Prema zakonu koji je u aprilu potpisao predsednik Zelenski propisano je da svi muškarci starosti između osamnaest i šezdeset godina moraju da obnove svoje podatke ili lično u regrutnom centru ili tako što će uneti podatke preko aplikacije Rezerva plus do šesnaestog jula.
Pojedine vojne jedinice takođe su pokrenule javne kampanje kako bi privukle nove regrute nudeći im da izaberu svoju sopstvenu avanturu, što dopušta regrutima da odaberu jedinicu u kojoj će služiti a u pojedinim slučajevima i tačnu ulogu koju će u njoj imati.
No, ni sve ove mere po svoj prilici neće biti dovoljne da Kijev zameni desetine hiljada vojnika koji su poginuli u borbama od ruske aneksije Krima 2014. godine, preko potonjeg sukoba u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donbasu te posle početka opšte invazije Kremlja u februaru 2022. godine.
Tačni podaci o broju stradalih su strogo čuvana tajna ali je Zelenski jednom prilikom izjavio da je najmanje 31.000 vojnika poginula tokom službe u proteklih dvadeset osam meseci. Vlada navodi da je broj vojnika koji su ubijeni ili ranjeni više od 100.000. Zapadne obaveštajne službe procenjuju da je više od 350.000 ruskih vojnika smrtno stradalo ili povređeno od kada je Kremlj pokrenuo svoju invaziju 2022. godine. Maliuska kaže da se očekuje da početna inicijativa da se regrutuju osuđenici privuče otprilike 5.000 novih regruta i navodi da bi se ta brojka mogla utrostručiti „pod najpovoljnijim okolnostima“. To bi obuhvatalo svega majušni deo od 400.000 ili više novih regruta koliko pojedini ukrajinski vojni zvaničnici i zapadni analitičari kažu da je potrebno da bi se zadržale ruske snage.
Maliuska laže da postoje znatne razlike između kijevskog regrutovanja u zatvorima i moskovskog, u kojem je desetine hiljada ruskih osuđenika bilo oslobođeno kako bi se borili u Ukrajini, među kojima su bile i serijske ubice i silovatelji. Mnoge ruske borce regrutovao je pokojni Jevgenij Prigožin za svoju paravojnu grupu Vagner i služili su kao jurišne snage u najkrvavijim bitkama ovoga rata.
U Ukrajini, onima koji su osuđeni za serijska ubistva, seksualne napade i zločine povezane sa nacionalnom bezbednošću je onemogućeno da učestvuju u programu ranog oslobađanja. Nekadašnjim političarima koji su obavljali visoke dužnosti i koji su osuđeni na zatvorske kazne za korupciju takođe nije dopušteno da se prijave. Kako bi se kvalifikovali zatvorenici moraju da prođu niz fizičkih i psiholoških testiranja kao i razgovore sa zatvorskim i vojnim zvaničnicima. Takođe je nužno da im je ostalo barem još tri godine izdržavanja kazne kao i da nisu stariji od pedeset sedam godina. Ukoliko budu prihvaćeni muškarci će služiti u specijalnim jedinicama do okončanja rata ili dok ne budu demobilisani, kaže Maliuska.
U ovom trenutku Ukrajina nema zakon o demobilizaciji, što je glavna tačka nesuglasica između vojske i skupštine, koji je nastojao da usvoji ovakav zakon ranije ove godine ali ga je povukla. Mogućnost neoročene vojne službe je jedan od snažnijih faktora koji odvraća ljude da se priključe vojsci.
Ukoliko osuđenici ne odsluže vojni rok ili ukoliko pokušaju da pobegnu preti im zatvorska kazna u trajanju do deset godina. Zapovednici su već obilazili zatvore širom Ukrajine u potrazi za motivisanim i fizički sposobnim borcima, kaže Maliuska, dodajući: „Sada je u toku takmičenje da se pronađu najbolji vojnici“. Zatvorsko iskustvo osuđenika znači da su naviknuti na striktnu komandnu strukturu, napominje. „U pogledu prilagodljivosti, ovi ljudu su bolji od običnih regruta“. Ima i dosta onih koji su motivisani izgledima da „odmah zadobiju bolji život“ u kojem će biti plaćeni i poštovani za svoju službu, dodaje.
Dvadesetsedmogodišnji Artur koji je odslužio više od pet godina za pljačku kaže da se saglasio da se prijavi kako bi pokazao svojoj ženi i maloj ćerki da je više od onoga što piše u presudi. On je takođe motivisan željom da „smakne Ruse“ nakon što je posvedočio ono što je nazvao neopisivim užasima koje su počinili u njegovoj zajednici u Hostomelju nedaleko od Kijeva u prvim danima invazije.
Trideset dvogodišnji Maksim, osuđenik koji je odlslužio četrneast meseci svoje skoro desetogodišnje kazne za nanošenje teških telesnih povreda takođe je spreman da ode u rat. Nekadašnji radio operater u ukrajinskoj armiji koji je bio raspoređen u Sevastopolju na Krimu 2011. godine, ima vojnog iskustva za koje veruje da bi moglo biti korisno i koje bi mu dalo priliku da preokrene svoj život – iako njegova porodica misli da bi trebalo da ostane tu gde jeste.
„Mislim da bi (u vojsci) bio mnogo efikasniji i korisniji nego u zatvoru“, kaže. „Verujem da bih bio kao riba u vodi“.
Izvor: Fajnenšel Tajms
