Пошто је дуго избегавао регрутовање војника у затворима, Кијев сада опонаша тактику коју је Русија прихватила рано, скоро на самом почетку рата
Пише: Кристофер Милер
Превео: М. М. Милојевић
Као војник у украјинској Председничкој бригади, Володимир Барандич је штитио шефа државe у напетим првим данима московске опште инвазије, када су руске специјалне снаге имале наређење да убију или заробе Володимира Зеленског. Тада га је сустигла стара оптужба за трговину наркотицима. У децембру је осуђен за ово кривично дело за које је прописана затворска казна од четири до осам година затвора. Међутим, захваљујући новом закону који је омогућио више хиљада украјинских осуђеника да буду раније пуштени уколико се прикључе војсци, Барандич би поново могао да служи својој земљи и да добије прилику за искупљење.
„Спреман сам да идем где год ме буду послали“, рекао је из затвора где је чекао допуштење да се изнова прикључи ратном напору. „Желим да убијем још Руса“.
Иако је на почетку била опрезна у вези са регрутовањем затвореника –што је пракса коју Русија спроводи од првих дана инвазије 2022. године – Украјина је ослободила хиљаде осуђених криминалаца да би се прикључили јединицама на линији фронта почев од маја ове године, према наводима министра правде Дениса Малиуска. Наш приступ се разликује од руског програма ослобађања из затвора зато што примењује „више стандарде“ рекао је за Фајненшел тајмс. Неких 2.872 затвореника је ослобођено током ове иницијативе од 5.196 оних који су се пријавили док је 368 одбијено из здравствених разлога, каже Малиуска. Нови закон ће олакшати земљи да надомести критични недостатак пешадинаца и да ојача одбрану линије фронта, додаје.
„У оквиру кажњеничког система има много добрих људи који би могли бити корисни на фронту“, каже Малиуска. „То је добра прилика да изнова отпочну свој живот“.
Украјинска влада допустила је Фајненшел тајмсу приступ кажњеничкој насеобини у Кијевском региону, одакле је више од сто осуђеника већ ослобођено и упућено у војну службу. Још више десетина њих је било заинтересовано да се пријаве у том и у још неколико других затвора, каже Малиуска. Говорећи иза тешких зидова ограде, неколико затвореника каже да траже слободу и лично искупљење, Други су мотивисани вишим платама, које би им омогућиле да издржавају своје породице док врше патриотске дужности. Први затвореници који су ослобођени у складу са овим програмом већ пролазе војну обуку, која може да потраје најмање два месеца, каже Малиуска. Очекује се да ће бити послати на линије фронта на крајем лета.
Програм ранијег отпуста затвореника је последња у низу мера које је предузео Кијев а које су усмерене према мобилизовању додатних више стотина хиљада људи како би се замениле претрпељене жртве и исцрпљени војници.
Проф. Сакс: Ако Украјину узму у НАТО, завршићемо у нуклеарном рату
Влада је снизила границу старости за мобилисање са 27 на 25 година, повећала је плате и трајање допуста за трупе и ускратила је конзуларне услуге за војноспособне мушкарце који су побегли у иностранство. Према закону који је у априлу потписао председник Зеленски прописано је да сви мушкарци старости између осамнаест и шездесет година морају да обнове своје податке или лично у регрутном центру или тако што ће унети податке преко апликације Резерва плус до шеснаестог јула.
Поједине војне јединице такође су покренуле јавне кампање како би привукле нове регруте нудећи им да изаберу своју сопствену авантуру, што допушта регрутима да одаберу јединицу у којој ће служити а у појединим случајевима и тачну улогу коју ће у њој имати.
Но, ни све ове мере по свој прилици неће бити довољне да Кијев замени десетине хиљада војника који су погинули у борбама од руске анексије Крима 2014. године, преко потоњег сукоба у источној украјинској области Донбасу те после почетка опште инвазије Кремља у фебруару 2022. године.
Тачни подаци о броју страдалих су строго чувана тајна али је Зеленски једном приликом изјавио да је најмање 31.000 војника погинула током службе у протеклих двадесет осам месеци. Влада наводи да је број војника који су убијени или рањени више од 100.000. Западне обавештајне службе процењују да је више од 350.000 руских војника смртно страдало или повређено од када је Кремљ покренуо своју инвазију 2022. године. Малиуска каже да се очекује да почетна иницијатива да се регрутују осуђеници привуче отприлике 5.000 нових регрута и наводи да би се та бројка могла утростручити „под најповољнијим околностима“. То би обухватало свега мајушни део од 400.000 или више нових регрута колико поједини украјински војни званичници и западни аналитичари кажу да је потребно да би се задржале руске снаге.
Малиуска лаже да постоје знатне разлике између кијевског регрутовања у затворима и московског, у којем је десетине хиљада руских осуђеника било ослобођено како би се борили у Украјини, међу којима су биле и серијске убице и силоватељи. Многе руске борце регрутовао је покојни Јевгениј Пригожин за своју паравојну групу Вагнер и служили су као јуришне снаге у најкрвавијим биткама овога рата.
У Украјини, онима који су осуђени за серијска убиства, сексуалне нападе и злочине повезане са националном безбедношћу је онемогућено да учествују у програму раног ослобађања. Некадашњим политичарима који су обављали високе дужности и који су осуђени на затворске казне за корупцију такође није допуштено да се пријаве. Како би се квалификовали затвореници морају да прођу низ физичких и психолошких тестирања као и разговоре са затворским и војним званичницима. Такође је нужно да им је остало барем још три године издржавања казне као и да нису старији од педесет седам година. Уколико буду прихваћени мушкарци ће служити у специјалним јединицама до окончања рата или док не буду демобилисани, каже Малиуска.
У овом тренутку Украјина нема закон о демобилизацији, што је главна тачка несугласица између војске и скупштине, који је настојао да усвоји овакав закон раније ове године али га је повукла. Могућност неорочене војне службе је један од снажнијих фактора који одвраћа људе да се прикључе војсци.
Уколико осуђеници не одслуже војни рок или уколико покушају да побегну прети им затворска казна у трајању до десет година. Заповедници су већ обилазили затворе широм Украјине у потрази за мотивисаним и физички способним борцима, каже Малиуска, додајући: „Сада је у току такмичење да се пронађу најбољи војници“. Затворско искуство осуђеника значи да су навикнути на стриктну командну структуру, напомиње. „У погледу прилагодљивости, ови људу су бољи од обичних регрута“. Има и доста оних који су мотивисани изгледима да „одмах задобију бољи живот“ у којем ће бити плаћени и поштовани за своју службу, додаје.
Двадесетседмогодишњи Артур који је одслужио више од пет година за пљачку каже да се сагласио да се пријави како би показао својој жени и малој ћерки да је више од онога што пише у пресуди. Он је такође мотивисан жељом да „смакне Русе“ након што је посведочио оно што је назвао неописивим ужасима које су починили у његовој заједници у Хостомељу недалеко од Кијева у првим данима инвазије.
Тридесет двогодишњи Максим, осуђеник који је одлслужио четрнеаст месеци своје скоро десетогодишње казне за наношење тешких телесних повреда такође је спреман да оде у рат. Некадашњи радио оператер у украјинској армији који је био распоређен у Севастопољу на Криму 2011. године, има војног искуства за које верује да би могло бити корисно и које би му дало прилику да преокрене свој живот – иако његова породица мисли да би требало да остане ту где јесте.
„Мислим да би (у војсци) био много ефикаснији и кориснији него у затвору“, каже. „Верујем да бих био као риба у води“.
Извор: Фајненшел Тајмс
