Ukrajina ne može da postane članica NATO-a usred rata, to je doktrina samog saveza. Ali, ako Ukrajinu budu uzeli za članicu NATO-a, završićemo u nuklearnom ratu, upozorio je čuveni profesor sa Kolumbije Džefri Saks.
„Ako je Bajdenov plan: ‘naravno da ćemo nastaviti da guramo NATO’, onda nema mira, onda smo samo u otvorenom ratu i na kraju umire sama Ukrajina“, kazao je u nedavnom intervjuu poznatom novinaru Pirsu Morganu.
U pitanju je potpuno oprečna i poruka i ton u odnosu na preksinoćni intervju penzionisanog američkog generala Veslija Klarka i Aljbina Kurtija Kristijan Amanpur na CNN. U jeku i samita NATO-a u Vašingtonu, i predsedničke kampanje, Klark se založio za hitan prijem Ukrajine u NATO, kao način uspešnog odvraćanja ruskog predsednika, te proaktivniju ulogu NATO-a. Potpuno suprotno stavovima profesora Saksa, kao i tona same emisije, razgovor Amanpur sa Kurtijem i Klarkom bio je u znaku promocije ove alijanse.
SAD vode ekspanzionističku politiku, dok je, sa druge strane, za supersile „dobro da između sebe drže ‘malu’ distancu“, koja je sada ugrožena, smatra profesor, .
„Za Rusiju je ovo egzistencijalno pitanje. Ovo je tačno na njihovoj granici. Oni ne žele da su Sjedinjene Države tik do njih“, naglasio je Saks.
Sve se svodi na plan Bžežinskog
Saks je više puta tokom intervjua naglašavao da se politika zapada, odnosno SAD prema Rusiji svodi na plan američkog geostratega Zbignjeva Bžežinskog o Evropi, odnosno širenju uticaja NATO-a.
„U suštini mislim da i SAD i Evropa ne razumeju šta rade, što nije nemoguće, ili su još uvek na 30-godišnjoj neokonzervativnoj agendi, o čemu znam do u detalje – što tera NATO da opkoli Rusiju, jer je to bio plan Zbignjeva Bžežinskog i Dika Čejnija i drugih, i to još iz 1990-ih. Oni i dalje to žele da urade i misle da to još uvek mogu da postignu“, naglasio je.
„Razlog je Rusija. Ukrajina je njihova granica od 2.100 kilometara i oni to vide kao egzistencijalno pitanje. Mogu vam reći da je za SAD ovo igra. Ovo je igra rizika, ako znate za tu igru. Ovo je igra Zbignjeva Bžežinskog koja je izneta 1997. godine, u njegovom članku o spoljnoj politici pod nazivom Strategija za Evroaziju: ‘Saterajmo Rusiju u ćošak’.
S obzirom na to da je za supersile važno da održe izvesnu distancu između svojih sfera, profesor Saks ima razumevanje za ono što Vladimir Putin, primećuje – govori više od dve decenije:
„Zadržite malo prostora, budite oprezni, mi ne želimo Sjedinjene Države tik uz našu granicu“.
Putin želi da zaustavi rat, Zapad obmanjivao Rusiju
Kada se radi o najnovijim najavama ruskog predsednika o navodnom „rešenju za mir“, profesor Saks navodi da bi se proces pregovora ticao dva pitanja, koja su za Rusiju važna – „Nema proširenja NATO-a“, i teritorijalno pitanje.
I dok za prvo pitanje američki profesor tvrdi da o njemu „nema pregovora“, kada je u pitanju ruski stav, ona bi pregovarala o drugom, s tim što o Krimu takođe ne bi.
Za rat u Ukrajini profesor Saks navodi da on traje već 10 godina, a da unazad dve godine eskalira, te da ruski predsednik Vladimir Putin sada „želi da zaustavi rat“, i da „ne želi da preuzme Ukrajinu“. To jest:
„Ne želi da uzme više Ukrajine. Na borbenoj liniji trenutno, na liniji dodira, on ne kontroliše sve ove četiri pokrajine (Donjeck, Lugansk, Zaparožje i Herson, prim.red.) i sumnjam da bi on na tome insistirao. Mislim da bi on zadržao Krim. Sa tim se slaže gotovo svaki zapadni analitičar i stručnjak i za to ima mnogo razloga“.
„Ali ono što mislim da je srž, Rusija je sve vreme tokom svoje istorije uvek verovala u čuvanje izvesne sigurnosti od Zapada, koji je više puta napadao Rusiju. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991., SAD i Nemačka je rekla Gorbačovu i Jeljcinu: nećemo širiti NATO ni pedalj ka istoku“.
Navodi da je Rusija uvek bila dosledna kada je u pitanju njena crvena bezbedonosna linija: Ukrajina i Gruzija van NATO-a, te da su jasno upozoravali na to tokom decenija i godina.
Međutim, sa druge strane, profesor Saks kaže da je Zapad „obmanjivao“ Rusiju, dok iznosi istorijske podatke i tumačenje o ekspanziji nekadašnje britanske imperije prema Rusiji, odnosno SAD-a od 1991.
Predsednik Putin odgovara na ono što je bio pokušaj britanske imperije već 175 godina i pokušaj SAD od 1991 – u suštini, da se Rusija okruži NATO-om
„A ono što Putin govori je: Ne radite to! Zaustaviti! Ostavite Ukrajinu kao neku tampon zonu! I Ukrajina je bila savršeno zadovoljna time i javno mnjenje je tu bilo savršeno i nisu hteli da uđu u NATO, i 2009. godine izabrali su Viktora Janukoviča koji im je obećao neutralnost, što je bilo obećanje koje je sama Ukrajina napravila proglašavanjem svoje nezavisnosti, o tome da će trajno biti neutralna zemlja, jer se nalazi između Zapada i Istoka“, objasnio je ono što se događalo u prvoj deceniji 21. veka.
„No, onda su se Sjedinjene Države udružile da svrgnu Janukoviča u februaru 2014, i tada je počeo ovaj rat. Tada je Rusija prestala da govori – ‘zakupićemo bazu na Krimu, nego ćemo vratiti Krim. Ne želimo da padne u ruke NATO-a, kao što ni car nije želeo da Sevastopolj padne u Palmerstinove ruke“, objasnio je dalje Saks.
Bombardovanje NATO-a ’99 da bi se razbila Srbija, a na Kosovu postavile Bondstil
Kada je Pirs Morgan rekao da profesor radije „prihvata Putinov pogled na svet“, nego „suštinsku stvarnost“ – a to je „Putinovo varvarstvo“, te da je uprkos konkretnim argumentima koje iznosi, nepobitna činjenica i ta da je Rusija ilegalno izvezla invaziju na suverenu nezavisnu evropsku državu, što je zapravo pomoglo da se javno mnjenje u Ukrajini preokrene u tome da ne žele da vide „ni pedalj svoje zemlje koju Vladimir Putin, ili Rusi uzimaju“, te kakva se onda poruka šalje svetu i susednim zemljama, koje Rusija „neće moći samo tako da napada“, Džefri Saks je odgovorio ovako:
„Možda zato što znam previše o Sjedinjenim Državama. Zato što je prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata bilo američko bombardovanje Beograda u trajanju od 78 dana, da bi se promenile granice jedne evropske države. Ideja je bila da se razbije Srbija, da se Kosovo stvori kao enklava, a zatim da se na jugozapadnom Balkanu postavi Bondstil, koja je najveća NATO baza na Balkanu“.
„Dakle, SAD su ovo započele pod Klintonom – ‘razbićemo granice, ilegalno ćemo bombardovati drugu zemlju. Nismo imali nikakva ovlašćenja UN’ – ovo je bio citat misije NATO-a da to uradi“.
Štaviše, Saks, je potom izređao listu ratova koji su usledili, za koje navodi da su SAD u njih ilegalno ulazile: Avganistan, Irak, Sirija, Libija…
„Ono što su uradile u Avganistanu, ono što su uradile u Iraku, što su uradile u Siriji. To je bila Obamina administracija, posebno Obama i Hilari Klinton, dajući zadatak CIA-i da svrgne Bašara Al-Asada. Potom ono što su uradile sa nezakonitim bombardovanjem NATO-a nad Libijom kako bi svrgle Moamera El Gadafija?! I šta su uradile u Kijevu, u februaru 2014!“
Ne verujem vladi SAD
„Video sam nešto od toga svojim očima“, kaže ovaj profesor, dok dodaje dalje:
„SAD su zbacile Janukoviča zajedno sa desničarskim ukrajinskim vojnim snagama. Mi smo zbacili predsednika i ono što je interesantno, uzgred rečeno, zbacili smo Janukoviča dan nakon što su se predstavnici Evropske unije dogovorili sa Janukovičem da bude prevremenih izbora, vlade nacionalnog jedinstva i da obe strane se povuku. To je bilo dogovoreno“.
„Sledeće što se dešava je, citiram – opoziciju: ‘Ne slažemo se’. Upali su u vladine zgrade i svrgnuli Janukoviča. I za nekoliko sati, Sjedinjene Države kažu: ‘da, podržavamo novu vladu’. Nisu kazale – ‘imali smo dogovor, neustavno je to što ste uradili’. Dakle, mi smo srušili vladu, suprotno obećanju koje je dala Evropska unija i, uzgred, Rusija, Sjedinjene Države i EU su bile strane u tom sporazumu, a Sjedinjene Države su sat kasnije podržale državni udar“.
Izneo je potom svoje tumačenje postizanja sporazuma Minsk 2 koji je Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija jednoglasno usvojio 2015, i sa potpisom same Ukrajine, uz napomenu da Rusija nije na početku zahtevala Donbas, već da se otvore pregovori između Rusa sa istoka Ukrajine i nove vlade.
„To (Minsk 2, prim.red.) su izričito garantovale Nemačka i Francuska. I znate šta?! I to mi je lično objašnjeno, u vladi SAD su se smejali. Nakon što ga je Savet bezbednosti UN jednoglasno prihvatio. Ukrajinci su rekli: ‘Ne želimo da damo autonomiju regionu (Donbas, prim.red.), ali to je deo sporazuma… SAD su im rekle: ‘ne brinite za to’. Angela Merkel je objasnila u Die Zeit-u, u ozloglašenom intervjuu nakon eskalacije 2022. Ona je rekla: ‘Oh, znate da smo znali da je Minsk 2 samo šablon koji će Ukrajini dati vremena da izgradi svoju snagu’. Ne! Minsk 2 je bio u Savetu bezbednosti UN, jednoglasno usvojen ugovor koji je trebalo da okonča rat’,“ kazao je.
On tvrdi da su upravo SAD izazvale navodno ne samo svrgavanje ukrajinskog predsednika, a za šta je naglasio da se radilo o „lošoj proceni“, već i jednostrano napuštanje sporazuma o antibalističkim projektilima 2002. godine, jednostrano postavljanje projektila u Poljskoj i Rumuniji.
„I kada Rusija kaže ‘šta radite?! Vi razbijate celu bezbednosnu arhitekturu! – SAD kažu – citiram, ‘ne tiče vas se šta mi radimo. Rusijo, tebe se NATO ne tiče’,“ ovako poznati profesor objašnjava odnos dve supersile, i dodaje:
„To je formalni, doslovce stav Sjedinjenih Američkih Država, da možemo da odemo bilo kuda, sa bilo kojom trećom zemljom, uključujući Ukrajinu ili Gruziju. Možemo da postavimo naše rakete gde god hoćemo – ‘ne tiče vas se Rusijo!’ Pirs, ovo će nas sve razneti ukoliko ne buemo imali malo više zdravog razuma“.
U istom je intervjuu kazao da stoga ne veruje vladi SAD.
Dakle, kada je u pitanju ko je pouzdan, kome verovati i tako dalje, pretpostavljam da je moj problem Pirs, to što poznajem vladu Sjedinjenih Država. Znam je vrlo dobro. Ne verujem im ni na trenutak
Hladni rat je mogao decenijama ranije da se okonča
Založio se za to da ruska i ukrajinska, odnosno zapadna strana započnu pregovore, dok same Sjedinjene Države treba da prestanu da „ruše vlade“.
„Želim da ove dve strane zapravo sednu pred celim svetom i kažu: To su uslovi. Tada svet može da sudi, jer bismo mogli da dobijemo na papiru jasno za obe strane sveta. ‘Nećemo više rušiti vlade’, treba da kažu Sjedinjene Države. ‘Prihvatamo ovaj sporazum’ – treba da kažu Sjedinjene Države. Rusija treba da kaže: ‘Mi nećemo zagaziti ni pedalj dalje od pogranične linije koja je dostignuta, a NATO se neće širiti’. I hajde da to vidi ceo svet.“
Primećujući da je Saks dosledan svuda gde govori i dok predstavlja svoje argumente, Morgan je na drugoj strani kao kontraargument izneo da upravo zbog istorije ruske invazije, odnosno napada na više susednih zemalja i teritorije, od Poljske, preko Baltika, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Estonija, Litvanije, NATO je proširio svoje granice.
Procenio je i da bi se ruska invazija sprečila da je Ukrajina brzo ušla u NATO, kao što je to bilo slučaj sa drugim zemljama.
Sa druge strane, Morgan je uvažio Saksov argument o vojnoj američkoj invaziji, podsetivši na to da je i on sam, kao nekadašnji urednik britanskog Dejli Mirora, vodio kampanju protiv rata u Iraku.
„Zamolio bih vas da razmislite o još par datuma. Jedan je 1955, fascinantan datum!“, kazao je Saks čuvenom novinaru.
„Zato što je 1955. Austrija vrlo pametno pristala na trajnu neutralnost na osnovu toga da će Sovjetski Savez otići kući i u državnom ugovoru su usvojili neutralnost i Sovjetski Savez je otišao kući i zato Austrija nije bila deo Gvozdene zavese u decenijama koje su usledile, jer su usvojile neutralnost i nečlanstvo u NATO“.
Objasnio je da se ideja Sovjetskog Saveza tada zapravo nije odnosila samo na Austriju, već i na Nemačku, te da je „fascinantno“ to što je Zapad zapravo propustio priliku da Hladni rat okonča decenijama ranije.
„Ono što su govorili je – ‘učinite isto sa Nemačkom koja je upravo ubila 27 miliona naših ljudi’. Na kraju krajeva, ovo je bilo 1955. Bilo je samo 10 godina od kraja Drugog svetskog rata. ‘Neutrališite Nemačku, nemojte da Nemačka ponovo bude naoružani kamen temeljac nečega što se naziva NATO, već učinite Nemačku neutralnom i onda možemo da okončamo Hladni rat. To je bila preporuka, ni manje ni više nego samog Džordža Kenana, autora obuzdavanja. Džordž Kenan je godinama, u drugoj polovini 1950-ih rekao, ‘nedostaje nam najočiglednija tačka, neutralna Nemačka koja bi mogla da okonča Hladni rat’. Išao je na BBC da kaže ovo, mislim da je to bila 1957. ako se dobro sećam i bilo je fascinantno!“
Kao drugi datum na koji je podsetio je 1962, kada se Sovjetski Savez približio Sjedinjenim Državama na Kubi.
SAD su se tada pozvale na „Monroovu doktrinu“, odnosno da Rusi ne smeju da priđu ni blizu „hemisferi SAD“.
„Skoro da smo imali nuklearni Armagedon 1962. Sovjetski Savez nije uradio ništa drugačije od onoga što su Sjedinjene Države radile u Turskoj. Postavljala je nuklearne bojeve rakete ili oružje blizu granice protivnika. U stvari, Hruščov je rekao: ‘Ne želim rat sa njima. Samo želim da uradim ono što oni nama rade’. To je skoro dovelo do nuklearnog uništenja“, objasnio je Saks.
Citirajući da je upravo oko kubanske krize nadvladao zdrav razum, ali zahvaljujući samo nekolicini ljudi – poput Kenedija i Hruščova, dok su svi ostali bili za rat, profesor postavlja pitanje – Zašto bismo sada završili u nuklearnom ratu?
Rusko Njet znači Njet
Ali zašto bi Vladimir Putin, koji je očigledno, kako je Elon Mask rekao – najbogatiji čovek na svetu i da voli svoje materijalne stvari, uopšte razmišljao o Armagedonu i izgubio sve to? – Na ovo Morganovo pitanje, Saks se pozvao na ocenu sadašnjeg direktora CIA-e.
„Pa, mislim da je korisno za sve nas i vas i sve koji slušaju, da odemo na internet i pročitamo memorandum jednog od naših najboljih diplomata – Vilijama Bernsa koji je sada direktor CIA, ali je 2008. bio američki ambasador u Rusiji i napisao je tajni dopis Kondolisi Rajs, državnom sekretaru. Džulijan Asanž nam je svima omogućio da vidimo pravu diskusiju, a ne površni obrazac i narativ, i objasnio je da ‘nije reč o Putinu, o pitanju NATO-a’. Ovo je cela ruska politička klasa. Svi! Taj se memo naziva čuvenim: Njet, znači Njet!“
Uz isticanje da ovo nije pitanje jedne osobe, te ponavljanjem da je za Rusiju ovo egzistencijalno pitanje, kaže:
„Rusija to vidi kao ‘nemoj stajati na našim granicama, tačka!’ Naročito sada kada su Sjedinjene Države jednostrano napustile sporazum o antibalističkim raketama, napustile su međunarodne nuklearne snage“.
Zauzvrat, Saks je ponovo podsetio na Monroovu doktrinu, podsećajući na slične situacije u prošlosti kada su se SAD osetile teritorijalno ugroženo.
„Vi biste se isto osećali u njihovoj poziciji i Sjedinjene Države su se apsolutno isto osećale kada je to stavljeno na probu. I mi imamo ovu doktrinu, uzgred, koja je još značajnia, i to od 1823. govorimo ‘nema stranih sila na celoj zapadnoj hemisferi’ ne samo na našoj granici, već na celoj zapadnoj hemisferi’, i ta doktrina da je Monroova doktrina“.
„Sedeo sam u Generalnoj skupštini UN, kada je Donald Tramp to ponovio tamo – za celu zapadnu hemisferu, tako da je to sasvim razumljivo i ne radi se o Putinu, već o apsolutnoj srži ruske nacionalne bezbednosti – ne prilazite našoj granici! Savršeno razumno“, naglasio je Džefri Saks.
Ništa osim američkih ratova i operacija CIA-e
Priznajući da je fascinantno komentarisati sa profesorom Saksom situaciju, s obzirom na to da je njegovo duboko znanje o materiji očigledno, Morgan je ipak napomenuo da je njegova interpretacija aktuelne situacije oko Ukrajine drugačija od profesorove, ali i da primećuje da Saksova retorika o Putinu i Rusiji ni izbliza nije tako kritična kao prema sopstvenoj zemlji – SAD, sa čim se Saks inače složio.
Kazao je da je njemu iz Engleske čudno to da neki tako učeni profesor iz Amerike iznosi stav da je stvarni problem kod njegove zemlje, a ne u Putinu ili Rusiji.
„Problem je Pirs u tome što sam rođen 1954. i čitavog života nisam video ništa osim američkih ratova bez stvarnog uzroka i operacija CIA“, odgovorio mu je Saks.
Mekgregor: Zapad laže o „skoroj pobedi Ukrajine“ – i CIA zna da će Kijev izgubiti
Ceo život i otkako sam postao specijalista za međunarodni razvoj pre više od 40 godina, video sam mnoge od njih izbliza i umoran sam od njih
Citirao je knjigu profesorice sa Bostonskog koledža Lindzi O’ Orurk, „Prikrivena promena režima“, odnosno podatak da su u periodu od 1947. do 1989. godine, SAD navodno sprovele 64 tajne operacije promene režima, a CIA skoro sve od ovog broja.
„Video sam kako Sjedinjene Države pokreću ratove širom sveta, za koje Amerikanci i drugi ne znaju da su ih izazvale Sjedinjene Države. Tek decenijama nakon činjenice da nam je Zbignjev Bžežinski rekao da je uspešno podstakao Džimija Kartera da podrži džihadiste, mudžahedine, da pokušaju da zbace vladu u Avganistanu 1979. godine, kako bi namamili Sovjete u zamku koja bi bila njihov Vijetnam – zabrljali smo u Avganistanu duže od četiri decenije, u toj maloj tipičnoj promeni američkog režima“.
Na uporno pitanje zašto tako podjednako ne kritikuje ono što radi Vladimir Putin, Saks odgovara:
„Sve što želim je kada Putin kaže ‘mi ćemo pregovarati i evo naših uslova’, želim da Sjedinjene Države kažu ‘mi ćemo pregovarati, ali imamo različite uslove, no sešćemo sa vama’. To je sve što tražim“.
Izvor: KoSSev
