Пише: Ранко Рајковић
Док су били на власти најчешћа фраза ДПС руководства гласила је “Нека институције раде свој посао”. Кад год би им се за вратом нашла нека афера, скандал, мутна работа, неподопштина, сви, почев од чланова главног одбора до првог човјека партије и државе, бесомучно су се позивали на институције система и њихов посао. Народу жељном правде било је јасно да у институцијама сједе послушници ДПС камариле и да се њихов посао састоји у заташкавањима, опструкцијама и заштитама партијаца одговорних за прљаве послове.
Када су се напокон стекли услови да се институције посвете својим законом предвиђеним обавезама, стара власт је промијенила плочу. Говорила је да се ради о реваншизму а не о институционалном обрачуну са спрегом организованог криминала и угледних ДПС кадрова. Ипак дијелом ослобођене институције почеле су са хапшењем највиђенијих ДПС кадрова због доказаних лоповлука, мита, корупције и разних кривичних дјела.
Прије уласка Црне Горе у Европску Унију искористићу право на свој језик па ћу контра заступницима ДПС -а умјесто њиховог омиљеног израза “обнашали функције” рећи да они који су обављали функције по партијској милости и партијским задужењима завршише у затвору.
Предсједници судова, директори полиције, безбједносних служби, пореске управе, катастра, савјетници у ужем кабинету предсједника, бивши министри и директори захваљујући правом а не фингираном раду институција обрели су се на заслуженом мјесту, то јест иза решетака.
Притиснут слиједом немилих догађаја ДПС је у тили час прибјегао новој фразеологији. Истицали су презумпцију, односно претпоставку невиности. Говорили су да је свако невин док му се не докаже кривица и окончају жалбени поступци пред свим судским инстанцама. Патетично су понављали ту фразу као да откривају нешто ново и непознато. Уз њу су онако успут оптуживали судије и тужиоце да тобоже врше прогоне њихових чланова по инструкцијама домаћих политичара који су под контролом власти сусједне државе која је прије 100 година окупирала Црну Гору. ДПС-овци су своје отрцане поштапалице о малигним утицајима са стране допуњавали причама о повампиреном фашизму у Црној Гори.
Наиме послије пораза на изборима 2020. године стара власт је у циљу скретања пажње са кривичних процеса покренутих против својих високих дужносника, ја бих рекао функционера, почела напречац извлачити на свијетло дана имена особа страдалих у рату прије осам деценија. Партија свргнута са власти дошла је на идеју да се представи жртвом оживљеног фашизма. По њиховоме испада да су гоњени као антифашисти а не као криминалци. Самима себи су приписали наслеђе родољуба и народних хероја из Другог Свјетског рата. Младе људе који су се активирали у политици и почели се одговорно понашати према држави осакаћеној криминалом, шверцом, безакоњем, корупцијом прогласили су фашистима иако су рођени деценијама послије слома фашизма.
У хаосу измијешаних времена и догађаја ДПС се од кривичноправног процесуирања својих “угледника” због немилосрдних пљачкања државе, нескривених корупција, криминалног удруживања, незаконито стечених богатстава одлучио бранити паролама о фашизму и антифашизму који су минули прије 80 година. По инерцији сопствених небулоза и демагогија нијесу успјели саставити ни логичку листу фашиста и антифашиста. Међу антифашисте су ставили имена и убица и њихових жртава из времена Другог свјетског рата. Једнако су славили и једне и друге објашњавајући да су се тада и фашисти и антифашисти борили за независну Црну Гору.
Није то било ни налик Шпанији из доба Франка који је у Долини палих сахранио све жртве рата исписујући им на споменику „Пали за Бога и за Шпанију” (Caídos por Dios y por España). Дјеловање ДПС-а много више је наликовало чувеној Пикасовој слици “Герника”. Својом политичком фразеологијом брутално су избомбардовали сва мјеста на којима су изгубили изборе и упоришта у власти.
Док су се башкарили на функцијама ДПС-овци су причали о фискалној дисциплини. Извели су рачуницу по којој је 63 еура мјесечно довољно за храну четворочланој фамилији. Прерачунали су калорије у новац и добили цифру од 2,06 еура која појединцима гарантује солидну ухрањеност и лагодан живот од избора до избора. Сада се та иста партија жестоко бори против већих плата и пензија. Не пропуштају ниједну прилику да одгоде и отежају учлањење Црне Горе у Европску унију. Агитују против грађанског помирења. Саботирају међупартијску сарадњу и политичке компромисе.
Минимална пензија у доба ДПС-а (2018. године) износила је 128 еура. Данас минимална пензија износи око 456 еура. Економски експерти ДПС-а куну се у своју партијску част и образ да је због инфлације ондашњих 128 еура много више вредјело од данашњих 456 еура.
Врхушка ДПС-а фразеолошки се промијенила и у односу на међународну заједницу. Иако њихов предсједник дуги низ година није приман на важним међународним адресама нити му је ко из круга европских политичара долазио у посјету, нову власт са којом међународна заједница тијесно сарађује ДПС-овци су цинкарили кад год би изашли из државе. Пријављивали су је да није пустила сузу, нити се насмијала када је то било у пробитку, ја бих рекао у интересу европског пута државе.
Да ли је држави преча борба против организованог криминала и системске корупције које су јој у наслеђе оставиле претходне власти или шпијунирања ко је у новој власти коме и којом приликом исказао куртоазни гест саучешћа због губитка члана породице?
Црногорска Пошта има пригодне брзојаве, неки би их назвали телеграмима а неки депешама, путем којих се сликом преноси порука. За смрт се шаље слика са упаљеном свијећом и положеном црвеном ружом. За рођење слика са родом раширених крила којој о кљуну виси завежљај са бебом.
Послије драматичних оптужби ДПС-а због злоупотребе ових и сличних порука на нашем проевропском путу црногорски Сабор, ја бих рекао Скупштина, требао би размотрити усвајање обавезујућих смјерница то јест упутстава за коришћење сликовних брзојава. Важно је да се током приступних преговора Црна Гора не спотакне пред сам циљ око овог типизираног обрасца.
Заобиђимо иронију и окренимо се запуштеном и конфузном друштву у коме се превртљивим, лицемјерним, понизним и бескрупулозним манипулантима даје предност над људима од принципа који не скривају своја осјећања и у одређеним ситуацијама поштују достојанство и традицију иако им то зна нанијети политичку штету.
Тренутно је актуелан случај базена у Котору који је добио име по једном од најбољих бокешких и југословенских ватерполиста због којег представници Хрватске траже промјену имена базена прије него се његов водени простор, са плутајућим конопцима, бијелим головима, црвеним и жутим ознакама за два и пет метара и навијачким трибинама нађе у Европској Унији. За вјеровати је да би већинска власт ДПС-а координисана из центра одмах пристала на захтјев придружујући се оптужбама за тортуру заробљеника у рату који је сама иницирала. Још раније смо се убиједили у прања биографија и у послушна дјеловања политичких структура које су преговарале о уласку у ЕУ без зрнцета самопоштовања.
О поштовању себе и других са званичног положаја чија функција налаже правила понашања и обраћања свједочи пар необичних фраза првог човјека ДПС-а. Интересантне су јер се јављају као последица промјене политичке моћи. Једна је коришћена у времену ничим ограничене моћи а друга у времену изгубљене моћи. И једно и друго стање праћено је изузетно осионим и примитивним односом према опозицији. У највећој политичкој снази опозиционом прваку из мањинских народа који се налазио у Скупштини Црне Горе на свом радном мјесту, Предсједник државе и партије из позиције госта у високом дому довикнуо је“Битанго”.
У другој ситуацији личне немоћи и очигледне фрустрације због губитка власти свим посланицима владајуће већине седмоструки премијер и предсједник државе јавно је поручио “Дабогда једни другима очи повадили”.
У коју категорију сврстати човјека који са 45 година искуства у политици и 30 година стажа на мјестима премијера и предсједника државе користи овакав речник у јавним наступима.
Током првих десетак година владавине фразеологија ДПС-оваца је била тријумфалистичка. Ако сте заборавили на тај период довољно је сјетити се изборних дана. На телевизији Црне Горе изборне резултате су читали спортски новинари у телевизијској емисији чији је програмски назив био “Вече побједника”. Спортски коментатори су навијали за домаћи тим. Нијесу прихватили чињеницу да су у изборној утакмици сви тимови домаћи.
Прије него смо успјели да чујемо и наговјештаје првих, незваничних резултата са изборних мјеста Подгорицу би обасјао велики ватромет испаљен са крова зграде Владе. Владајућа партија је увелико славила оно што ће се народу саопштити дубоко у ноћ или следећег дана.
Праском и распрскавајућим шаренилом по подгоричком небу слата је порука о величанственој побједи над једним дијелом утученог народа који је дужан прихватити тежак пораз уз обавезу ћутања, жмурења и трпљења свега и свачега током наредне 4 године.
Када су стране обавештајне службе раскринкале шверцерске канале са тонама кокаина чији су организатори били из Монтенегра ДПС је истрчао са новом фразом. Била им је итекако нужна јер се Црна Гора пред очима свијета представила као поприште крвавих обрачуна два супротстављена нарко клана. Тада су се ДПС -овци почели обраћати опозицији са – „Наша политичка конкуренција“. Из употребе су избачене фразе о домаћим издајницима, поборницима фашизма и агентима друге државе. Језик је омекшан употребом израза “политичка конкуренција”. Могуће да је таква фраза носила замаскирану понуду која би од прилике гласила – Будите стрпљиви, договорићемо се око шверца и организованих пљачки државе јер ту има довољно мјеста и за наш и за ваш џеп.
У наставку текста прескочићемо политичке фразеологије у стилу доконих торокуша које уз кафу с комшилуком прелиставају старе и нове интриге. Такве причалице да не кажем алапаче у црногорској политици нијесу неминовно женског рода. Оглашавају се из свих политичких партија с циљем да развеселе чланство сопствене странке и изазову бијес код противника. Тај серијал се може назвати редовном дозом вицева и гафова приређених и изведених на засиједањима Скупштине.
Када се пратиоци политичких збивања једном навикну на хумористичне ситуације у Скупштини почињу губити интересовање за праћењем озбиљнијих и садржајнијих политичких излагања што се у вишестраначкој арени попут наше може показати чак и корисним.
(Крај првог дијела)
