Пише: Ранко Рајковић
Знак питања и знак узвика у наслову изражавају истовремено и чуђење и иронију. Оно што на ријечима изгледа лако и једноставно веома је компликовано у објашњењу.
Но ми не би били то што јесмо да нијесмо спремни о свему паметовати на свој начин.
То се односи и на Еколошку државу. Још једном ћемо чути личне утиске и конфузне унутрашње монологе о Еколошкој држави Црној Гори.
Слиједи лоша ТВ серија у наставцима о нечему што је придодато Црној Гори у уставно-правном оквиру.
Еколошка држава
У испразним причама наћи ће се руку под руку
„Montenegro – Wild Beauty“ и
„Montenegro – ecological state“.
Познато нам је значење слогана „Дивља љепота“.
Знамо ли што значи „Еколошка држава“
Има ли Еколошка држава Црна Гора свој досије?
Зна ли се нешто више о њој осим датума и мјеста рођења ( Жабљак 20.септембар 1991. година) и присутности у првом члану Устава Црне Горе ?
Сјећа ли се ико да је Еколошка држава Црна Гора представљена на свјетском еколошким самиту у Рио де Жанеиру 1992. године гдје су били присутни малтене сви велики свјетски државници ( Џорџ Буш, Франсоа Митеран, Фидел Кастро, Брајан Марлуни, Гро Брунтланд, Хелмут Кол, Фелипе Гонзалес, Хосни Мубарак, Сухарто…)
Да ли се неко потрудио да групише архивске документе, стратегије, кампање, иницијативе, побуде, коресподенције с еколозима и еколошким организацијама по питањима Еколошке државе ?
Не.
Али зато има превише вољних да причају о Еколошкој држави ни на основу чега. Гомилају се личне инспирације и импровизације. Ништа необично.
Сличан нам је однос и према историји уопште ..
Извучемо неки детаљ и почнемо разглабати о њему мимо контекста и шире слике. Накљукамо га фразама о антифашизму, мултиетничком складу, миленијумском трајању, грађанској држави и с таквим надјевом испечемо на жару патриотизма. Ту празничну ћурку народ ће гледати само у реклами а политичари ће по обичају с њоме омастити прсте честитајући узгредно народу и Нову годину и дан независности.
Исувише мали број људи је заинтересован да сазна како је почело, који је био циљ, што се догађало, докле се стигло с Еколошком државом.
Мањини заинтересованих не припадају ни министар екологије, ни премијер, ни предсједник државе без обзира што у јавним наступима одају особе као да им је тема позната.
Но то је само један од дисконтинуитета који доприноси саможивој лакоћи владања.
Власти пролазе држава и народ остају.
Није паметно са сваком промјеном у базичним областима сјећи старо коријење да би се успоставило ново, оку примамљивије, растиње. Када ћемо схватити да држава није подстанар Партије.
Извор: Фејсбук
