Пише: Војин Грубач
Деценију након што је Светозар Маровић осуђен због организованог криминала и корупције у Будви, случај некадашњег високог функционера Демократске партије социјалиста поново је у средишту пажње јавности. Застарјелост затворске казне, тврдња о 400 милиона евра изнесених из Црне Горе и изјава директора Управе полиције Лазара Шћепановића о наводном политичком договору двије државе да Маровић не буде изручен отварају бројна питања на која јавност још није добила одговоре.
Некадашњи потпредсједник ДПС-а, предсједник државне заједнице Србије и Црне Горе и један од најближих сарадника Мила Ђукановића, Светозар Маровић, ухапшен је у децембру 2015. године због сумње да је руководио организованом криминалном групом која је незаконитим пословима оштетила Општину Будва за вишемилионске износе. Према извјештају Центра за истраживачко новинарство Црне Горе од 11. децембра 2022. године ОКГ Светозара Маровића је оштетила Будву за невјероватних 45 милиона евра.
Маровић је током поступка признао кривицу и са Специјалним државним тужилаштвом закључио споразуме о признању кривице, које је суд прихватио.
На основу правоснажних судских одлука осуђен је на јединствену казну од три године и девет мјесеци затвора. Споразуми су обухватили и новчане обавезе. Међутим, након одласка у Србију, 19. маја 2016. године Маровић није изручен Црној Гори ради издржавања затворске казне.
Милићева тврдња о 400 милиона евра
Посебну пажњу јавности изазвала је изјава некадашњег предсједника Социјалистичке народне партије Срђана Милића, који је 30. априла 2020. године у Скупштини Црне Горе саопштио да му је тадашњи главни специјални тужилац Миливоје Катнић рекао да је Светозар Маровић из Црне Горе изнио чак 400 милиона евра.
Милић је тим поводом поручио: „Држави фали сада 400 милиона. Пара има. Позивам министра финансија да умјесто што тражи новац вани, оде код Катнића јер он зна гдје су паре.“
Катнић је потврдио да је разговарао са Милићем, али није потврдио његове наводе о 400 милиона евра. Одбио је да препричава садржај приватног разговора, наводећи да као Староцрногорац то не чини.
Тврдња о 400 милиона евра није судски утврђена чињеница, већ навод који је Милић јавно изнио позивајући се на разговор са Катнићем.
Ипак, остало је питање да ли су надлежне институције провјеравале ове наводе и да ли је јавност икада обавијештена о резултатима евентуалних провјера.
Шћепановић: Неизручење Маровића било је политички договорено
Посебну тежину случају дала је изјава директора Управе полиције Лазара Шћепановића, који је 2. марта 2026. године, на сједници скупштинских одбора, саопштио да му је високи представник Владе Србије рекао да је неизручење Светозара Маровића било резултат политичког договора двије државе.
Шћепановић је, према извјештају „Вијести“, изјавио: „Речено ми је да је то био договор између двије државе да се то лице не изручи. То је био договор политичке елите, високо профилисаних доносилаца одлука, да Светозар Маровић не буде изручен Црној Гори.“
Директор Управе полиције навео је да је ту информацију добио током разговора са високим представником српске владе на једном симпозијуму. Најавио је и да ће открити име српског званичника уколико његови наводи буду демантовани.
Војин Грубач: „Еуро модел“ против старих политичких концепата
Ова изјава отворила је нову димензију случаја Маровић, јер се први пут из врха црногорске полиције јавно говорило о информацији да иза неизручења правоснажно осуђеног функционера стоји политички договор. Ипак, постојање таквог договора није независно потврђено, нити је јавности представљен документ који би доказивао његово постојање.
Договор на највишем нивоу
Дакако, свима је јасно да се тај договор могао постићи само на највишем нивоу-шефова режима у Црној Гори и Србији. Јер, послије пада режима Ђукановића, на питање о неизручењу Маровића Александар Вучић је увијек као разлог наводио признање Косова. Повуците признање Косова, предаћемо вам Маровића, био је стандардни Вучићев одговор.
Црногорске институције годинама су од Србије тражиле изручење Светозара Маровића.
Према подацима које је изнио министар правде Бојан Божовић, Србији су упућене три замолнице за изручење и пет ургенција, укључујући посљедњу из октобра 2026. године.
Упркос тим обраћањима, Маровић није изручен. Према информацијама објављеним 11. октобра 2026. године, наступила је апсолутна застарјелост извршења затворске казне, што је потврдио и Маровићев адвокат Здравко Беговић. Тако је вишегодишњи случај неизвршења правоснажне судске пресуде добио епилог у којем некадашњи осуђени функционер није издржао изречену затворску казну. Међутим, остале су стотине милиона које су наводно изнесене из Црне Горе, које би напокон морале бити предмет истраге од стране државе. То је много важније питање од извршења или неизвршења затворске казне.
