Piše: Havijer Blas
Prevod: Miloš. M. Milojević
Cena sirove nafte je pala na manje od 75 dolara po barelu, ali je cena rafinisanih naftnih proizvoda i dalje visoka zbog nedostatka svetskih prerađivačkih kapaciteta
Tradicionalni odnos između sirove nafte i rafinisanih proizvoda je narušen, uz cene benzina, dizela i avionskog goriva koje su znatno više nego što bi to sugerisala cena sirove nafte
Oko deset odsto svetskih prerađivačkih kapaciteta je izvan stroja, a rat između Rusije i Ukrajine i druga geopolitička previranja doprinose nestašici i visokim cenama rafinisanih proizvoda
Obećano okončanje rata sa Iranom, uprkos neuspešnim pregovorima o prekinu vatre i razmeni udaraca tokom poslednjih nekoliko dana između SAD i Irana, olakšalo je jedan naftni problem. Cena sirove nafte pala je na manje od 75 dolara po barelu, kolika je, ugrubo, bila pre nego što je sukob otpočeo u februaru. Ali skoro jednovremena eskalacija Rusko-ukrajinskog rata tokom poslednjih nekoliko nedelja stvorila je još jednu naftnu glavobolju, o kojoj se manje diskutuje: cena rafinisanih naftnih proizvoda ostaje visoka kao da sirova nafta i dalje prelazi iz ruke u ruku po ceni od 100 dolara po barelu.
Iako Volstrit prati cenu nafte, posebno referentnu cenu zapadnoteksaške mešavine, ono što je važno običnom svetu (Main Street) nije cena nerafinisane sirove nafte, već cene goriva kao što su benzin, dizel i avionsko gorivo koja pokreću automobile, kamione i avione. Kada su posredi inflacija i kamatne stope, računaju se rafinisani proizvodi, a ne sirova nafta.
Havijer Blas: Deset razloga zbog kojih je cena nafte i dalje ispod sto dolara po barelu
Uobičajeno, cena sirove nafte i cene rafinisanih proizvoda kreću se uglavnom u korak. Ono što ih razdvaja jeste rafinerijska marža, plus mala maloprodajna marža (retail markup). U normalnim vremenima, zapadnoteksaška mešavina i Brent su pouzdan putokaz za ukupna kretanja na naftnom tržištu. Stoga, recimo, kada američki predsednik Donald Tramp pogleda kako stoji zapadnoteksaška mešavina, on može jednostavno i brzo da stekne uvid u ukupno stanje tržišta energenata.
Sada, međutim, Trampu se ne dopada ono što vidi zato što je narušena tradicionalna veza između sirove nafte i rafinisanih proizvoda. U jednoj objavi na društvenoj mreži, Tramp je izneo optužbe za štelovanje cena. „Velike naftne kompanije (Big Oil) ne obaraju cene goriva na benzinskim pumpama u skladu sa znatno nižim cenama koje plaćaju za Naftu“, napisao je 24. juna. Razgovarajući kasnije sa novinarima, on je dodatno pojačao ove optužbe, imenujući i kritikujući neka od najvećih imena naftne industrije, kao što su korporacije Ekson Mobajl i Ševron.
Tramp je pronicljivo uočio ovaj problem – ali grdno greši u pogledu uzroka problema. Po sredi nije korporativno nevaljalstvo, već geopolitičko previranje. Cene benzina, dizela i avionskog goriva daleko su više nego što bi to cena sirove nafte dala naslutiti, a sve usled nekoliko jednovremenih kriza. Nadasve, znatan deo svetskog prerađivačkog kapaciteta je, doslovce, u plamenu nakon što Ukrajina skoro svakodnevno već tokom nekoliko nedelja izvodi napade na ruske rafinerije.
Napadi, čiji je cilj da prinude Kremlj na pregovore izazivanjem nestašica goriva u Rusiji, dosegli su postrojenja udaljena i do 2.700 kilometara (1.700 milja) od ukrajinske granice. Prošle nedelje, Ukrajina je svakodnevno pogađala barem po jednu rafineriju, uključujući najveća postrojenja u Rusiji. Ukupno, prema procenama uključenih u ovu industriju, Kijev je oborio kapacitet svog rivala za rafinaciju dizela ugrubo za jednu trećinu, uz znatan pad rafinacije benzina i avionskog goriva. Tokom prethodna dva meseca, Ukrajina je napala devetnaest ruskih rafinerija, pogađajući tokom ovog perioda neka postrojenja i po četiri puta. Zajedno, ove rafinerije imaju kapacitet da obrade 4,9 miliona barela dnevno što je oko 70 odsto ukupnih zemaljskih kapaciteta.
U redovnim prilikama, Rusija je veliki izvoznik rafinisanih proizvoda, posebno dizela. Sada je, međutim, zabranila izvoz i tržištem se šire aberi da Moskva uvozi gorivo iz Kine i Indije što stvara dodatni pritisak na globalne cene goriva. U isto vreme, pošto ne može da obradi sirovu naftu kod kuće, Rusija sipa velike količine nerafinisane nafte na izvozno tržište, čime samo pojačava malecno presićenje koje je nastalo ponovnim otvaranjem, uz sve poteškoće i zadrške, Ormuskog moreuza. Time se vrši pritisak da se cene sirove nafte pomaknu naniže.
Napadi su dodatno produbili teskobu u svetskim prerađivačkim kapacitetima, što je izazvalo nagli i snažan rast rafinerijskih marži. Rafinerije nafte su složene naprave, sposobne da prerađuju više tokova sirove nafte u desetine različitih derivata. Radi jednostavnijeg prikaza, industrija meri rafinerijske marže koristeći se grubom računicom nazvanom „raspon prerade 3-2-1“ (3-2-1 crack spread): na svaka tri barela zapadnoteksaške mešavine koje rafinerija preradi, ona proizvede dva barela benzina i jedan barel destilata, poput dizela.
Ovog meseca, raspon prerade, izračunavan po formuli 3-2-1 skočio je na oko 60 dolara po barelu, što je najviša zabeležena vrednost. Istorija pokazuje kolika je razmera ovog skoka. Između 1985. i 2021. godine, raspon prerade iznosio je oko 10,5 dolara po barelu. Čak i između 2004. i 2008. godine, tokom takozvane zlatne ere destilovanja kada su zabeležene snažne marže, raspon nikada nije premašao 30 dolara.
Rat između Rusije i Ukrajine nije jedini razlog zbog čega cene rafinisanih naftnih proizvoda ostaju izuzetno visoke. SAD su posegle za svojim strateškim naftnim rezervama kako bi obuzdale nagli rast cena nafte od kada je Vašington poveo napad na Iran u februaru. To je obezbedilo dodatne količine sirove nafte, što je postavilo rampu za cene zapadnoteksaške mešavine, ali se nije pozabavilo teskobom na tržištu rafinisanih proizvoda.
Bliskoistočni prerada nafte i dalje je ispod predratnog nivoa, te njen oporavak primetno zaostaje za brzinom oporavka izvoza nafte. Povrh toga, Kina sve vreme ne izvozi gorivo[i] od kada je izbio američko-izraelski sukob sa Iranom, već je znatno smanjila uvoz sirove nafte kako bi obim rafinacije održala na nižem nivou od uobičajenog.
Ukupno, negde oko deset odsto svetskog prerađivačkog kapaciteta je sada verovatno van stroja, prema procenama koje iznose krugovi bliski ovoj industriji. To je osam miliona barela dnevno prerađivačkog kapaciteta manje, što je više od potrošnje goriva u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji zajedno. Što duže svetski prerađivački kapaciteti budu ostali ograničeni, to će duže i cene goriva – poput benzina i dizela – biti povišene, čak i ukoliko cena sirove nafte ostane niska. Uz sezonski porast potražnje sa početkom sezone odmora na Severnoj hemisferi, potrošače čekaju dodatne poteškoće.
Havijer Blas: Nevidljiva kineska ruka uravnotežuje naftno tržište
Izvor: Blumberg
[i] Prim. prev: U izvorniku stoji da je od početka rata koji su SAD i Izrael poveli protiv Irana Kina obustavila izvor goriva. Međutim, preciznije bi se moglo navesti da je izvoz goriva znatno smanjen, i u jednom periodu i potpuno obustavljen
