Пише: Хавијер Блас
Превод: Милош. М. Милојевић
Цена сирове нафте је пала на мање од 75 долара по барелу, али је цена рафинисаних нафтних производа и даље висока због недостатка светских прерађивачких капацитета
Традиционални однос између сирове нафте и рафинисаних производа је нарушен, уз цене бензина, дизела и авионског горива које су знатно више него што би то сугерисала цена сирове нафте
Око десет одсто светских прерађивачких капацитета је изван строја, а рат између Русије и Украјине и друга геополитичка превирања доприносе несташици и високим ценама рафинисаних производа
Обећано окончање рата са Ираном, упркос неуспешним преговорима о прекину ватре и размени удараца током последњих неколико дана између САД и Ирана, олакшало је један нафтни проблем. Цена сирове нафте пала је на мање од 75 долара по барелу, колика је, угрубо, била пре него што је сукоб отпочео у фебруару. Али скоро једновремена ескалација Руско-украјинског рата током последњих неколико недеља створила је још једну нафтну главобољу, о којој се мање дискутује: цена рафинисаних нафтних производа остаје висока као да сирова нафта и даље прелази из руке у руку по цени од 100 долара по барелу.
Иако Волстрит прати цену нафте, посебно референтну цену западнотексашке мешавине, оно што је важно обичном свету (Main Street) није цена нерафинисане сирове нафте, већ цене горива као што су бензин, дизел и авионско гориво којa покрећу аутомобиле, камионе и авионе. Када су посреди инфлација и каматне стопе, рачунају се рафинисани производи, а не сирова нафта.
Хавијер Блас: Десет разлога због којих је цена нафте и даље испод сто долара по барелу
Уобичајено, цена сирове нафте и цене рафинисаних производа крећу се углавном у корак. Оно што их раздваја јесте рафинеријска маржа, плус мала малопродајна маржа (retail markup). У нормалним временима, западнотексашка мешавина и Брент су поуздан путоказ за укупна кретања на нафтном тржишту. Стога, рецимо, када амерички председник Доналд Трамп погледа како стоји западнотексашка мешавина, он може једноставно и брзо да стекне увид у укупно стање тржишта енергената.
Сада, међутим, Трампу се не допада оно што види зато што је нарушена традиционална веза између сирове нафте и рафинисаних производа. У једној објави на друштвеној мрежи, Трамп је изнео оптужбе за штеловање цена. „Велике нафтне компаније (Big Oil) не обарају цене горива на бензинским пумпама у складу са знатно нижим ценама које плаћају за Нафту“, написао је 24. јуна. Разговарајући касније са новинарима, он је додатно појачао ове оптужбе, именујући и критикујући нека од највећих имена нафтне индустрије, као што су корпорације Ексон Мобајл и Шеврон.
Трамп је проницљиво уочио овај проблем – али грдно греши у погледу узрока проблема. По среди није корпоративно неваљалство, већ геополитичко превирање. Цене бензина, дизела и авионског горива далеко су више него што би то цена сирове нафте дала наслутити, а све услед неколико једновремених криза. Надасве, знатан део светског прерађивачког капацитета је, дословце, у пламену након што Украјина скоро свакодневно већ током неколико недеља изводи нападе на руске рафинерије.
Напади, чији је циљ да принуде Кремљ на преговоре изазивањем несташица горива у Русији, досегли су постројења удаљена и до 2.700 километара (1.700 миља) од украјинске границе. Прошле недеље, Украјина је свакодневно погађала барем по једну рафинерију, укључујући највећа постројења у Русији. Укупно, према проценама укључених у ову индустрију, Кијев је оборио капацитет свог ривала за рафинацију дизела угрубо за једну трећину, уз знатан пад рафинације бензина и авионског горива. Током претходна два месеца, Украјина је напала деветнаест руских рафинерија, погађајући током овог периода нека постројења и по четири пута. Заједно, ове рафинерије имају капацитет да обраде 4,9 милиона барела дневно што је око 70 одсто укупних земаљских капацитета.
У редовним приликама, Русија је велики извозник рафинисаних производа, посебно дизела. Сада је, међутим, забранила извоз и тржиштем се шире абери да Москва увози гориво из Кине и Индије што ствара додатни притисак на глобалне цене горива. У исто време, пошто не може да обради сирову нафту код куће, Русија сипа велике количине нерафинисане нафте на извозно тржиште, чиме само појачава малецно пресићење које је настало поновним отварањем, уз све потешкоће и задршке, Ормуског мореуза. Тиме се врши притисак да се цене сирове нафте помакну наниже.
Напади су додатно продубили тескобу у светским прерађивачким капацитетима, што је изазвало нагли и снажан раст рафинеријских маржи. Рафинерије нафте су сложене направе, способне да прерађују више токова сирове нафте у десетине различитих деривата. Ради једноставнијег приказа, индустрија мери рафинеријске марже користећи се грубом рачуницом названом „распон прераде 3-2-1“ (3-2-1 crack spread): на свака три барела западнотексашке мешавине које рафинерија преради, она произведе два барела бензина и један барел дестилата, попут дизела.
Овог месеца, распон прераде, израчунаван по формули 3-2-1 скочио је на око 60 долара по барелу, што је највиша забележена вредност. Историја показује колика је размера овог скока. Између 1985. и 2021. године, распон прераде износио је око 10,5 долара по барелу. Чак и између 2004. и 2008. године, током такозване златне ере дестиловања када су забележене снажне марже, распон никада није премашао 30 долара.
Рат између Русије и Украјине није једини разлог због чега цене рафинисаних нафтних производа остају изузетно високе. САД су посегле за својим стратешким нафтним резервама како би обуздале нагли раст цена нафте од када је Вашингтон повео напад на Иран у фебруару. То је обезбедило додатне количине сирове нафте, што је поставило рампу за цене западнотексашке мешавине, али се није позабавило тескобом на тржишту рафинисаних производа.
Блискоисточни прерада нафте и даље је испод предратног нивоа, те њен опоравак приметно заостаје за брзином опоравка извоза нафте. Поврх тога, Кина све време не извози гориво[i] од када је избио америчко-израелски сукоб са Ираном, већ је знатно смањила увоз сирове нафте како би обим рафинације одржала на нижем нивоу од уобичајеног.
Укупно, негде око десет одсто светског прерађивачког капацитета је сада вероватно ван строја, према проценама које износе кругови блиски овој индустрији. То је осам милиона барела дневно прерађивачког капацитета мање, што је више од потрошње горива у Француској, Немачкој, Италији, Шпанији и Великој Британији заједно. Што дуже светски прерађивачки капацитети буду остали ограничени, то ће дуже и цене горива – попут бензина и дизела – бити повишене, чак и уколико цена сирове нафте остане ниска. Уз сезонски пораст потражње са почетком сезоне одмора на Северној хемисфери, потрошаче чекају додатне потешкоће.
Хавијер Блас: Невидљива кинеска рука уравнотежује нафтно тржиште
Извор: Блумберг
[i] Прим. прев: У изворнику стоји да је од почетка рата који су САД и Израел повели против Ирана Кина обуставила извор горива. Међутим, прецизније би се могло навести да је извоз горива знатно смањен, и у једном периоду и потпуно обустављен
