Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Cena nafte zavisi od vrste sirove nafte kojom se trguje, kada i gde je prodata, uz cene koje se kreću od 78 dolara po barelu u Kanzasu do 286 dolara na Šri Lanki.
Tržište nafte podeljeno je na dva dela: tržište fizičkim dobrom na kojem stvarni bareli prelaze iz ruke u ruku, i na finansijsko tržište na kojem se trguje papirnim barelima u vidu svopova, fjučersa i opcija
Fizičko tržište odražava trenutno stanje ponude i potražnje, dok cene na finansijskom tržištu reflektuju očekivano remećenje snabdevanja i oporavak, uz to da dva tržišta nisu uvek blisko usklađena, posebno ne u krizna vremena
Tokom čitavog mog novinarskog života, strepeo sam od jednog pitanja: koja je cena nafte – ona prava? Uvek postavljano tokom krize, ono traži precizan odgovor, odnosno tačnu brojku u dolarima po barelu. Ali svakog puta moj odgovor nije bio ništa slično tome već: zavisi od vrste sirove nafte o kojoj govorimo, kada se i gde ona prodaje.
Iranska kriza nije ništa drugačija. Umesto da ponudim jedinstvenu cenu, ono što mogu jeste da osvetlim sadašnje fizičko i finansijsko tržište nafte i zašto možete da birate između barela sirove nafte po ceni od 78 dolara u Kanzasu ili po ceni od 286 dolara na Šri Lanki.
Usred poslednjeg zalivskog sukoba, nafta je i ekonomsko oružje i propagandno sredstvo. I Teheran i Sjedinjene Države su blokirali prolaz brodovlja kroz vitalno važan Ormuski moreuz pre barem privremenog otvaranja u petak, i pokušavali su da šteluju tržište u svoju korist.
Pazite se onih koji navode da je jedan pokazatelj cene nafte važniji od drugih. Ko god se kladi da će cena nafte rasti obrazlagaće kako olakšanje zabeleženo u petak ne odražava realnost, pošto je plovidba i dalje izuzetno otežana. Oni koji su svoje opklade položili na pad držaće da su njihova gledišta potvrđena.
Skupi bareli nafte
Cene nafte na fizičkom tržištu dosegle su najviše nominalne vrednosti; ali da bi prevazišle najviše realne vrednosti zabeležene 2008. godine, moraće da skoče na preko 200 američkih dolara
Uopšteno govoreći tržište nafte podeljeno je na dva dela. Prvi deo je fizičko tržište, na kojem bareli prelaze iz ruke u ruku i mogu da se dodirnu, omirišu, skoro da se u njima uživa. Drugo je vidljivo samo na kompjuterskim ekranima. To su napisani finansijski ugovori kao što su svompovi, fjučersi i opcije koji se razmenjuju na elektronskom tržištu. Trgovci ih nazivaju papirnim barelima.
Finansijska i fizička tržišta su, razume se, povezana. Ali ona služe različitim svrhama. Na prvom trgovci razmenjuju rizike oko cena nafte. To prirodi, ona su anticipatorna. Ponekad, ona u obzir uzimaju očekivane poremećaje snabdevanja danima, nedeljama ili čak i mesecima pre nego što do tih poremećaja uopšte dođe. Ona su jedan odškrinuti prozor prema budućnosti, destilat mogućih ishoda. Ona, međutim, nisu prognoza, već samo cena po kojoj su kupci spremni da danas plate barele koji će im biti isporučeni sutra.
Fizičko tržište je ono mesto gde se upute trgovci da neposredno kupe i prodaju stvarno dobro koje se upućuje u rafinerije. Ono odražava kakvo je sada stanje ponude i potražnje. Ključno za formiranje cene jeste koja je vrsta barela dostupna, koliko im se lako može pristupiti i kako se mogu otpremiti. Više se odnosi na logistiku nego na matematičke modele.
Havijer Blas: Tržište nafte kreće se prema uništenju potražnje
Ključna razlika je što je ponuda papirnih barela neograničena dok je ona fizičkih barela sužena, posebno tokom šokova. Ilja Bušuev, nekadašnji trgovac naftom koji sada radi na Oksfordskom institutu za izučavanje energije (Oxford Institute for Energy Studies) procenjuje da je fizičko tržište ostalo bez više od deset miliona barela nafte dnevno od kada je rat počeo.
U normalnim okolnostima, cena na finansijskim i fizičkim tržištima se gotovo poklapa, plus minus neki diferencijali i dodatni troškovi. U takvim mirnim periodima, najlakši način da se odgovori na pitanje „koja je prava cena nafte?“ jeste da se pogleda na ekran na kojem su izlistani finansijski podaci. Tipično, sve referentne vrednosti papirnih barela, Brent, zapadnoteksaška srednja i Dubai – kreću se jednoglasno, uz razliku od nekoliko dolara.
Ako želite fizički da dođete do barela nafte moraćete dobro da platite
Saudijska Arabija naplaćuje rekordno visoku premiju iznad referentne berzanske vrednosti za pošiljke, što odražava ekstremno sužen prostor na fizičkom tržištu nafte
Ali ovo nisu normalna vremena. Cene fizičkih barela naglo su skočile pošto rafinerije love bilo koji barel koji se smesta može isporučiti. Ono čime se uobičajeno trgovalo za nekoliko centi iznad ili ispod referentnih cena papirnih barela sada se prodaje uz premiju od 10, 15, 20 ili više dolara. Saudijska Arabija će tokom maja prodavati svoju glasovitu arapsku laku naftu evropskim potrošačima uz premiju od 27,85 dolara po barelu. Prošlog meseca, ona se prodavala diskontno, uz popust od 65 centi. „Fizičke transakcije su pod velikim pritiskom“, rekao je Hosu Hon Imaš, generalni direktor španske rafinerije Repsol.
A to je pre nego što se saberu uzgredni troškovi, koji više nisu tako uzgredni. Cena prevoza koja je nekada bila jedan dolar po barelu sada se kreće i do dvadeset pet dolara. Troškovi osiguranja su pravo malo bogatstvo. Ovi dodatni troškovi ne pridodaju se na finansijskom tržištu zato što nije potrebno fizički pomaknuti papirne barele. Ali kada se dodaju „barel nafte, od vrata do vrata, je daleko skuplji nego što beleži cena na ekranu“, kaže generalni direktor HSBC-a Žorž Elhederi.
Havijer Blas: Tramp sada ima svoju sopstvenu naftnu imperiju
Rascep ne znači da su fizičko i finansijsko tržišne nepovezani, ili da je potonje postalo nefunkcionalno, bez obzira na tvrdnje mnogih blogera i momaka sa Volstrita. Ona jednostavno služe različitoj svrsi i nude različite odgovore. Uopšte uzev, fizičko tržište saopštava cenu koja važi otprilike trideset dana unapred; finansijsko tržište obično daje procenu za period od dva meseca do deset godina unapred.
Koja je onda poruka koja se upućuje? Jedan od trgovaca naftom kome se često obraćam, i koji je inače rad da podeli (pod uslovom anonimnosti) znanje izgrađeno prolaskom kroz više kriza to jednostavno sažima: fizičko tržište ukazuje da je raspoloživost barela danas izuzetno sužena; ali papirno tržište ukazuje da ukoliko pogledate na raspored mogućih ishoda kroz nekoliko meseci od sada, ima mnogo scenarija po kojima će doći do popuštanja napetosti na fizičkom tržištu.
Prevoz nafte može vas koštati jedan barel preko
Cena transporta oko sveta bila je nešto o čemu se uzgredno razmišljalo – ali danas je toliko skupa da košta više nego što je koštala cena barela pre nekoliko godina
Ključne su različite vremenske perspektive. U prvim danima rata, papirno tržište bilo je mesto na kojem su se prvo odražavali strahovi. U ugovorima za naftu tipa Brent cene su skakale na preko 120 dolara po barelu početkom marta. Ali zbog tada prisutnog viška ponude, njen fizički parnjak jedva da je dobacivao do 100 dolara. Sada, situacija je obrnuta: fizičko tržište odražava današnju oskudicu dok finansijsko tržište cenu oblikuje pretpostavljajući okončanje rata.
Ironija je da su trgovci na finansijskom tržištu, naftni špekulanti kakvi se samo mogu zamisliti, ublažili ormuski šok pretpostavljajući moguće razrešenje krize. Ali rafinerije nafte moraju da obitavaju u sadašnjem trenutku. Sigurnost snabdevanja potiskuje u drugi plan razmišljanja o ceni. Moji kontakti među trgovcima kažu da su rafinerije, posebno one u državnom vlasništvu, spremne da plate koliko god je potrebno samo da osiguraju snabdevanje. I one će to činiti na način koji je nesrazmeran stvarnom naftnom šoku zato što je neraspolaganje barelom egzistencijalni problem – za državne energetske potrebe i kritičnu proizvodnju – na način na koji pretplaćivanje barela to nije.
Geografija je, takođe, važna za cenu. Na ovom tržištu još uvek opstaje kolonijalna terminologija, sa zamišljenom vertikalnom linijom koja svet deli duž Sueckog kanala u Egiptu. Sadašnji naftni šok otpočinje istočno od te linije, i tu su fizičko tržište i troškovi prevoza pod najvećim uticajem. Računica napamet upućuje da su neke istočne rafinerije spremne da plate i preko 175 dolara „cenu dopremanja“ – ukupan zbir cene barela, troškova transporta i drugih činilaca.
Međutim, posledice šoka pomiču se ka zapadu. Azijske rafinerije kupuju po Atlantskom basenu, od Norveške do Zapadne Afrike. Cena datirane nafte tipa brent, referentne vrednosti na fizičkom severnomorskom tržištu, nakratko je ovog meseca skočila na 145 dolara.
Čak i ukoliko Ormuz bude otvoren, što je predsednik Donald Tramp obećavao u petak, uticaj šoka će se kretati prema Zapadu. SAD, najveća nacija po crpljenju nafte, postaće poslednje pribežište onima koji tragaju za barelima. To je zemlja jeftine nafte. Njene rafinerije kupuju sirovu naftu po apsurdno niskim cenama u poređenju sa onima u Aziji i Evropi. I zbog toga što su uzajamno povezane naftovodima one plaćaju uobičajene transportne troškove.
Koliko jeftino je to jeftino? Pogledajmo Bilten cena sirove nafte (Crude Oil Price Bulletin) koji objavljuju američki trgovci, naftovodne kopanije i rafinerije kao referentni prikaz fizičke trgovine. U izdanju od 15. aprila, zapadnoteksaška srednja nafta koštala je 87,77 dolara. Nafta tipa jugoistočni Kolorado prodavala se za 78,27 dolara. Slatka nafta Vajoming bila je 84,87 dolara a nafta tipa Nebraska srednja ide za 77,77 dolara. Srećni rafinisti koji imaju pristup slatkoj nafti iz Jute mogu da je dobiju za 76,98 dolara. Zapadnokanadski selekt, referentna nafta za uljni pesak u Alberti, prodaje se po ceni od 72. dolara.
Kolika je cena nafte? Zavisi
Cena barela zavisi od vrste sirove nafte, kada se i gde prodaje; Severna Amerika ima mnogo jeftiniju naftu od ostatka sveta
Kada pogledate ove cene, možete jasno uvideti geopolitički i ekonomski značaj američke revolucije crpljenja nafte iz uljanih škriljaca i kanadskog uljnog peska. Usred istorijski teškog naftnog šoka Severna Amerika pliva po ovoj tečnosti.
Izuzetno niske cene, međutim, neće potrajati ukoliko se Ormuz u potpunosti ne otvori. Armada tankera kreće se prema američkoj obali bez obzira šta se narednih dana bude desilo u Persijskom zalivu. Oni će i dalje ukrcavati američku sirovu naftu bez obzira da li se primirje bude održalo. Ukoliko sve ostalo bude ostalo nepromenjeno, cena severnoameričke nafte će porasti, a rast drugde biće ograničen onim koliko su istočne rafinerije spremne da plate kada pristupe američkom tržištu. Već smo posvedočili početak ovog trenda. Sirova nafta tipa Mars, koja se crpi iz Meksičkog zaliva, jedna je od vrsti američke nafte koja je najzgodnija za izvoz. Ranije ove nedelje, prodavana je za 97,30 dolara pošto je bila prvi izbor izvoznika američke nafte.
Nadam se da ste do sada prepoznali teškoće davanja lakog odgovara na pitanje o „pravoj“ ceni nafte. A tu je još faktora koje je potrebno uključiti.
Prvo, da li bi trebalo da označavamo cenu nafte u nominalnom ili u realnom iznosu? Ukoliko usvojimo potonju meru, cene nafte morale bi dodatno da skoče da bi se izjednačile sa onima iz pređašnjih kriza. Rekordna postignuta vrednost od skoro sto pedeset dolara po barelu Brenta zabeležena 2008. godine i na fizičkom i na finansijskom tržištu bila bi otprilike 220 dolara po sadašnjoj vrednosti novca.
I drugo, da li bi trebalo da veću pažnju obratimo na cene rafinisanih proizvoda koje potrošači zapravo kupuju a manje na sirovu naftu koju pazare rafinerije? Tokom akutnog šoka kao što je zatvaranje Ormuskog zaliva, cena rafinisanih proizvoda kao što je benzin ili kerozin raste brže od cene sirovine koja je potrebna za njihovu proizvodnju. Politički i ekonomski, moglo bi se tvrditi da je to mnogo važnije.
Na kraju, ukoliko sam priteran uza zid uvek ću reći da preimućstvo ima fizičko tržište, i da je cena uvek ono što se plaća danas, a ne što će se plaćati za dva meseca od sada. Ali insistiraću na uprosečenoj vrednosti između regiona, uključujući tu i Severnu Ameriku.
Na osnovu toga, recimo da je stvarni nivo ove nedelje bio oko 125 dolara. Za nekoliko meseci? Za to, verovatno, poslušao bih ono što kažu špekulanti na finansijskom tržištu. Za sada su se potvrdile njihove procene ometanja snabdevanja i sada njegovog poboljšanja. Složio bih se da se cene kreću naniže.
Izvor: Blumberg
