Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Tržište naftom i dalje je staloženo, sa cenama koje se kreću ispod sto dolara po barelu uprkos tome što je rat u Iranu izazvao masivan naftni šok.
Nekoliko činilaca doprinosi nižim cenama, uključujući smanjeni kineski uvoz, uništenje potražnje, i kretanje nafte zaobilaznim naftovodima oko Ormuskog moreuza i tankerima kroz moreuz.
Stanje je i dalje nesigurno i moglo bi se brzo promeniti, uz krhko primirje između SAD i Irana i složeno svetsko naftno tržište na koje utiču mnogobrojni činioci
Redovni čitaoci znaju da sam bio optimističniji od mnogih drugih komentatora o razmerama uticaja onoga što je izvan svake sumnje masivni naftni šok koji je izazvao rat u Iranu. Ali tržište i dalje uspeva da me iznenađuje: više od sto dana od početka rata, nafta je i dalje ispod sto dolara po barelu.
Havijer Blas: Nevidljiva kineska ruka uravnotežuje naftno tržište
To nije odstupanje: i finansijsko i fizičko naftno tržište i dalje stoje mirno, barem u istorijskoj perspektivi, a mnogi pokazatelji – uključujući instrumente trgovine na odluženo [kalendarske spredove], fizičke premije, cenu brodskog transporta, čak i marže rafinerija – opadaju. Tržište nije slabo, ali je slabije nego što su mnogi očekivali. Prisetite se kako su u aprilu hedž fondovi i bankari sa Volstrita predviđali da će cena nafte skočiti na dvesta dolara po barelu?
Naravno, sve ovo bi se moglo promeniti veoma brzo. Primirje između SAD i Irana je krhko, uz nedavnu razmenu napada u koju su poslednjih dana uključene obe strane.
Ipak, cene i dalje ostaju daleko ispod ranije zabeleženih nivoa. Šta se zapravo dešava? Šok ponude je najveći ikada zabeležen, stoga bi sve trebalo da upućuje u suprotnom smeru. Pre rata, prosečno je dvadeset miliona barela sirove nafte i rafinisanih proizvoda svakoga dana prolazilo kroz Ormuski moreuz – oko petine svetske potražnje. Kako bi se usaglasile sadašnje cene sa ovakvim gubitkom snabdevanja nužno je podrobnije proučiti zamršene tokove svetskog tržišta nafte. Takođe, ovo zahteva i iskrenost: ne znamo zasigurno šta se ili zašto se dešava – podaci za mart i april tek sada postaju dostupni. Ali, uzimajući u obzir sada dostupne manjkave informacije, ovo je moj pokušaj da objasnim deset najvažnijih uzroka koji određuju tekuće prilike.
Zbog čega cena nafte nije viša?
Sirova nafta tipa Brent i dalje se prodaje za nominalno niže cene od najviše zabeleženih tokom 2008. i 2022. godine uprkos mnogo većem poremećaju svetskog snabdevanja – i to pre usaglašavavanja sa inflacijom
- Kina, Kina i Kina
Svetsko naftno tržište je neverovatno složeno, uz mnoštvo činilaca koji se međusobno prepliću kako bi cene održali na nivou ispod sto dolara po barelu. Ali ukoliko bih morao da odaberem jedan od ovih činilaca, to bi bila Kina. Peking je uspeo da umanji svoj uvoz nafte, obezbeđujući masivno – i neočekivano – olakšanje. Prošlog meseca, Kina je tankerima uvozila 6,7 miliona barela sirove nafte dnevno, što je pad od oko 40 odsto u odnosu na prosečne vrednosti za 2025. godinu, prema navodima kompanije Vorteksa koja se bavi prikupljanjem trgovinskih podataka. To je pad od oko 4 miliona barela dnevno što je ugrubo jednako objedinjenoj potrošnji Nemačke i Francuske.
Kineski uvoz nafte pao je na najniže vrednosti zabeležene u proteklih deset godina
U maju, Peking je dopremao tankerima skoro 40 odsto nafte manje nego što je činio prosečno ranije tokom 2026. godine, a dinamika koja stoji iza ovog trenda nije u potpunosti jasna
Kako je Kina uspela da tako dramatično umanji uvoz a da ne pretrpi ekonomsku štetu? Ne znamo zasigurno. Potražnja nafte u zemlji deluje iznenađujuće slabo, a moguće je da je u potaji koristila svoje strateške rezerve nafte. Mislim da je kolaps kineskog uvoza najvažnija vest u svetskim finansijama i geopolitici. Da je Peking kupovao onoliko nafte koliko je to u prošlosti činio, cene bi bile mnogo više, svetska inflacija bi divljala i centralne banke bi bile prinuđene da povise kamatne stope, što bi izazvalo paniku na berzama. Donald Tramp bi takođe bio u daleko slabijem položaju u svojim pregovorima sa Irancima. Ukratko: Kina je suštinski iščupala i svetsku ekonomiju i političke izglede američkog predsednika.
- Uništenje potražnje
Količina nafte koju rafinerije prerađuju u gorivo i druge petrohemijske proizvode opala je za oko pet miliona barela dnevno. Ili potrošači znatno smanjuju potrošnju ili rafinerije troše svoje zalihe. Po svoj prilici posredi su oba ova činioca, gde uništenje potražnje, pretežno u petrohemijskoj industriji, verovatno obuhvata nekih 3 do 4 miliona barela dnevno. To je velika količina ukoliko se u obzir uzme da cene nisu skočile onoliko koliko su mnogi očekivali. Možda je svet postao strukturno osetljiviji na više cene nafte.
Tokom prethodnih dvadeset godina, središte naftnog tržišta premestilo se prema Aziji, gde kupci možda reaguju brže nego što su oni u SAD i Zapadnoj Evropi reagovali na pređašnje naftne šokove. Dostupnost električnih vozila možda je pomakla tas u Kini. Ili, možda gorivo jednostavno nije dostupno. U Indiji, goriva koja se koriste za kuvanje u domaćinstvima, poput butana ili propaga iščezla su iz velikog dela zemlje. I, iznenađujuće, azijske nacije su se brzo preorijentisale na druge mogućnosti, pre svega na ugalj i ogrevno drvo, na načine za koje sumnjam da bi učinili zapadni potrošači.
3. Nafta i dalje plovi oko Ormuskog moreuza
Ormuski moreuz je zatvoren već više od sto dana. Ipak, nafta i dalje napušta Persijski zaliv. Prvi pravac prenošenja je očigledan: zaobilazni naftovodi koji preskaču pomorski pravac, idu preko Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naftovodima, koji su ranije bili slabo poznati izvan energetike, teče oko pet miliona barela nafte dnevno. Još skorije, nafta je počela da se prevozi tankerima, emiratskim i kuvajtskim brodovima koji plove od terminala unutar Persijskog zaliva, kroz Ormuski moreuz, da bi se usidrili u područjima tik izvan uskog grla, i onda pretovarili svoj tovar na druge brodove. Tankeri prolaze kroz Ormuski moreuz držeći se omanske obale, sa isključenim emiterima položaja. Ono što je otpočelo kao curenje sada se pretvorilo u stalno proticanje, otprilike oko dva miliona barela nafte dnevno.
Naftovodi koji zaobilaze Ormuz
- Početni višak snabdevanja
Rat je zamaglio jednu ključnu činjenicu: tržište nafte bilo je opterećeno preteranom snabdevenošću 27. februara, pre nego što je sukob otpočeo. Ali koliko? Verovatno 3 do 4 miliona barela dnevno tokom sezonski niske potražnje, u periodu krajem zime i početkom proleća. Ova preterana snabdevenost, koja se oslanjala na američku revoluciju crpljenja nafte iz uljanih škriljaca i na rast proizvodnje država članica OPEK-a Plus tokom nekoliko prethodnih godina, obezbedila je neprocenjivo sredstvo za ublaženje šoka.
- Sipaj, dušo, sipaj[i]
Kada je Irak napao Kuvajt 1990. godine bogate nacije nisu posegle za svojim strateškim naftnim rezervama šest meseci od kada je počeo rat. Ovoga puta, SAD su pogurale svoje saveznike iz Međunarodne agencije za energetiku da posegnu za rezervama tokom prve dve nedelje rata.
Jedanaestog marta, trideset dve članice Međunarodne agencije za energetiku sa sedištem u Parizu objavile su da će tržištu učiniti dostupnim 400 miliona barela tokom narednih meseci – što je najveća količina stavljena na raspolaganje iz strateških rezervi tokom dosadašnje istorije ove organizacije. Ipak, bilo je potrebno neko vreme da ovi bareli počnu da pristižu na tržište, što je ubrzano tek krajem aprila. Sada, pritiče oko 2,5 miliona barela dnevno. Ali pošto su američke rezerve, glavni priložnik, već na najnižem nivou za poslednjih zabeleženom tokom poslednjih četrdeset godine, to neće moći da doveka traje. U isto vreme, naftna industrija troši milione barela komercijalnih zaliha koje bi do avgusta mogle da padnu na kritično nizak nivo.
- Velika fleksibilnost sistema rafinerija
Današnje rafinerije su daleko prilagodljivije i u pogledu onoga što mogu da proizvedu – benzina, dizela, avionskog goriva, mazuta, petrohemijskih proizvoda – i u pogledu onoga što mogu da obrade, nego što su bile pre samo nekoliko godina. Ranija postrojenja bila su izbirljiva, i obrađivala su samo nekoliko varijateta sirove nafte. Sada, zahvaljujući investicijama u nove prerađivačke jedinice poznate pod nazivom postrojenja za koksovanje (ili kokeri, prim. prev) mogu da obrade mnogo širi opseg tipova sirove nafte. Nove rafinerije takođe mogu da izmene, u izvesnoj meri, udeo svakog rafinisanog proizvoda koji proizvode. To se prevodi u sposobnost da se proizvodi ono što je potrebnije. Razmotrimo, na primer, avionsko gorivo. Pre rata, ono je obuhvatalo 10,5 odsto proizvodnje američkih rafinerija. Taj udeo sada je porastao na rekordnih blizu 13 odsto.
Rafinerije nafte su mnogo fleksibilnije nego što su bile u prošlosti
Naftna industrija je dodala mnogo sekundarnih rafinerijskih jedinica, poput postrojenja za fluidno katalitičko krekovanje, koja daju veći udeo benzina i mlaznog goriva
- Umeće zagovaranja
Kada je posredi nafta, izgleda da je Bela kuća ušla u rat sa mnogo nadanja i malo strateškog promišljanja. Ipak, Tramp se pokazao izvanredno vešt u jednoj sferi: zagovaranju tržišta. Preko društvenih mreža i putem intervjua, držao je trgovce nafte na ivici, ukazujući skoro 40 puta tokom 100 dana da sporazum samo što nije postignut.
Za svakog trgovca naftom koji se kladio na porast cena, predsednikove objave predstavljale su ozbiljan rizik da će biti izbačen iz igre, pošto su posle pojedinih objava cene padale i do deset odsto. Zagovaranje ne bi imalo svoje dejstvo da mu sama publika nije podložna. Čaršija ne samo da veruje Trampu, nego i želi da mu veruje. Da je bivši predsednik Džo Bajden iznosio takve komentare, naftno tržište bi ga smehom ispratilo iz tržnice.
Havijer Blas: Koliko dugo SAD mogu biti poslednje utočište onima koji tragaju za naftom?
8. Kupite osiguranje, ne naftu
Tokom više decenija, kupovina naftnih fjučersa bilo je jedini način zaštite od bliskoističnih sukoba. Pošto su ovo radili svi manito kupovanje je neizbežno gradilo samopodupiruću cenovnu spiralu. Tržište opcijama, koje dopušta trgovcima da kupe osiguranje bez da se klade da će cene skočiti, jednostavno nije bilo dovoljno likvidno. Tokom prethodne decenije, međutim, ovo tržište je doživelo eksponencijalni rast. Godine 2016. prosečan obim dnevne trgovine kol opcijama – koje pružaju zaštitu od rasta cena – za sirovu naftu tipa Brent bio je oko 25.000 lotova[ii]; sada je prosečno 200.000 lotova, uz najviše nedavno zabeleže dnevno vrednosti od 500.000 lotova.
Osiguravajući instrumenti protiv rasta cena nafte su dostupniji
Obim trgovine kol opcijama, koje dopuštaju trgovcima da kupe instrumente kojim se štite od viših cena nafte bez opklade da će cene rasti, eksplodirao je tokom nekoliko poslednjih godina
- Tanjenje ratne magle
Veterani tržišta nafte prisećaju se kako je novitet u prikupljanju tržišnih informacija tokom Zalivskog rata 1990-1991. bilo štelovanje satelitske antene kako bi se pratili zrnasti noćni snimci na Si-en-enu. Bilo je teško razlikovati ono što se stvarno dešava od glasina. Danas, ratna izmaglica je prozornija zahvaljujući dustupnosti, po razložnim cenama, komercijalnih satelitskih fotografija koje omogućavaju trgovcima da posmatraju ono što se dešava bezmalo iz časa u čas. Sateliti su takođe poboljšali praćenje tankera. Jednostavno rečeno, na sadašnjem tržištu se više trguje na osnovu informacija, uprkos njihovoj manjkavosti, a manje na osnovu spekulacija.
Havijer Blas: Tramp sada ima svoju sopstvenu naftnu imperiju
- Više cene, veća proizvodnja
Naftno tržište je s pravom toliko opsednuto gubitkom proizvodnje u Persijskom zalivu da jedva iko posvećuje pažnju rastu proizvodnje na drugim mestima. Ali ovaj rast je stvaran i veoma velik. Američki kontinent prolazi kroz proizvodni bum, sa rastom crpljenih količina između drugog tromesečja 2025. godine i istog perioda 2026. od oko dva miliona barela. Brazilska proizvodnja porasla je za zapanjujućih dvadeset odsto u odnosu na prethodnu godinu, do rekordnih količina. Gvajanska i američka proizvodnja su takođe dosegle rekordne vrednosti, prema preliminarnim aprilskim podacima. Kanadska proizvodnja dobro stoji, dok se venecuelanska oporavlja. Istini za volju, ovaj porast je samo delić bliskoistočnih gubitaka, ali kada su tržišne mogućnosti ograničene, svaki barel je od pomoći. Kineska proizvodnja nafte je, takođe, dosegla najviše zabeležene vrednosti.
Tokom, sada već više od sto dana, ovi činioci drže cene nafte pod kontrolom. Neki, kao što su prilagodljivost rafinerija ili širenje tržišnih mogućnosti, su strukturni i nastaviće da i dalje ograničavaju cene; drugi, kao što su raspoložive strateške rezerve i komercijalne zalihe, su privremeni i vremenom će se iscrpeti. Najveća i najvažnija nedoumica je Kina. Koliko dugo će Peking nastaviti da čini ono što čini, šta god to bilo? Narednih stotinu dana naftnih prilika zavisi od razjašnjenja te nepoznanice.
Izvor: Blumberg
[i] U izvorniku Realise, baby, realise što je aluzija na Trampov predizborni slogan kojim sažeto iskazuje njegovu energetsku politiku Drill, baby, drill.
[ii] Lot je standardna merna jedinica za veličinu transakcije na finansijskim tržištima
