Poljska je udvostručila svoju vojsku od 2014. godine i povećala vojnu potrošnju na blizu pet odsto bruto domaćeg proizvoda kako ruska politika na Istoku Evrope postaje agresivnija
Pišu: Tomas Grouv/Karolina Jeznah
Preveo: M. M. Milojević
Varšava – Tokom više od jedne decenije, Poljska se priprema za najgori mogući scenario: da postane linija fronta u ratu između Rusije i Zapada.
Sa jednim okom usmerenim prema ruskoj agresiji u Evropi, varšavski vojni planeri gradili su oružane snage koje su prošle godine postale najveće evropske oružane snage u okviru Severnoatlantskog pakta. Uvećali su tokom ove godine vojnu potrošnju na 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda– što je najviši nivo u okviru saveza. Potrošački pir vredan više milijardi dolara učinio je Poljsku jednim od najvećih kupaca američkog naoružanja.
Rast poljske vojske dosegao je vrhunac baš u vreme kada je ruski predsednik Vladimir Putin eskalacijom narušio svoj status kvo sa Zapadom. Prošlog meseca, poljski vazdušni prostor nekih dvadeset puta su narušili ruski dronovi, opremljeni sa dodatnim rezervoarima goriva kako bi mogli da dalje dolete.
Upad, posle kojeg su usledila nova uočavanja bespilotnih letelica širom Evrope, izazvali su prvo sučeljavanje borbenih aviona NATO i ruskih dronova nad teritorijom saveza – korak za koji poljski premijer Donald Tusk kaže da je doveo zemlju najbliže do otvorenog sukoba još od Drugog svetskog rata. Putin je bagatelisao incidente u koje su uključeni dronovi i rekao je da evropske vlade i NATO gotovo svakodnevno iznose optužbe za provokacije.
Ruska opšta invazija na Ukrajinu 2022. godine i noviji potezi kojima se iskušava savezničku rešenost potcrtalo je dugo ignorisano poljsko upozorenje da Rusija, pod Putinom, želi da obnovi svoju tradicionalnu sferu uticaja u Istočnoj Evropi.
Poljska je vekovima trpela pod ruskom okupacijom. Svaki školarac uči kako su veće evropske imperije, uključujući Rusiju, podelile međusobno zemlju u 18. i 19. veku, privremeno je uklanjajući sa političke karte Evrope. U Drugom svetskom ratu, Velika Britanija i Francuska nisu uspele da spreče da nacistička Nemačka izvrši invaziju na Poljsku, uprkos uzajamnim odbrambenim garancijama. Kada je usledilo sovjetsko zauzimanje ove zemlje ono je vodilo poluvekovnom trpljenju pod moskovskom čizmom.
Ruski potezi protiv Ukrajine i sada Evrope uznemirili su donosioce odluka u Poljskoj da bi zemlja ponovo mogla da se nađe na nišanu – i ovoga puta Poljska želi da bude pripravna.
„Ovo je naš rat“, rekao je Tusk na Varšavskom bezbednosnom forumu u septembru. „Odlučili smo da masivno naoružamo Poljsku i modernizujemo poljsku vojsku“.
Poljska vojna potrošnja naišla je na odobravanje kako poljskih suseda sa istočnog krila NATO tako i predsednika Trampa, koji želi da se Evropa u većoj meri pozabavi zadovoljenjem sopstvenih bezbednosnih potreba. Na sastanku sa poljskim predsednikom Karlom Navrockim, Tramp je iskazao svoju podršku Poljskoj na način na koji je to učinio za vrlo malo drugih evropskih država.
„Mi smo u potpunosti uz Poljsku i pomoći ćemo Poljskoj da se odbrani“, rekao je.
Tokom posete poljskoj prestonici ranije ove godine, američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da je Varšava „uzorni saveznik“.
Vučić Đukanoviću poklonio Đurišića, kao čuvenu Trojansku skulpturu
Rusija zauzima dvosmislen stav u pogledu svojih namera spram NATO. Krajem prošle godine, ruski ministar odbrane Andrej Belousov rekao je da ruska vojska mora biti pripravna za sukob sa savezom. Na istom sastanku ministarstva odbrane Putin je ublažavao ove tvrdnje i rekao da Zapad zastrašuje sopstveno stanovništvo tvrdnjama da je Rusija spremna da izvrši napad. Ranije ovog meseca, rekao je da je ideja ruskog napada na NATO besmislica i da bi Evropa trebalo da se pozabavi sopstvenim problemima migracija i nasilja pre nego što zapodene sukob sa Rusijom.
Kremlj je, međutim, zatražio od Trampa da povuče snage NATO i naoružanje iz Srednje i Istočne Evrope nazad tamo gde su bili smešteni pre nego što je otpočelo proširenje vojnog saveza prema istoku 1999. godine. Slični zahtevi upućeni su i nekadašnjem predsedniku Džou Bajdenu uoči invazije na Ukrajinu, prema navodima zapadnih obaveštajnih zvaničnika.
„Ruska strategija jeste obnova Sovjetskog Saveza“, kaže poljski ministar odbrane Vladislav Kosinijak-Kamiš. Poljska se tako našla između dve vatre.
Zemlja je odlučila da se pripremi za mogućnost novog sukoba nakon ruske aneksije Krimskog poluostrva od Ukrajine 2014. i pokretanja rata preko posrednika za kontrolu Donbasa.
Dok se većina Evrope nada da se može okončati ruska agresija na kontinentu, poljski ratni planeri proveli su godine analiziraju najgore moguće scenarije pre nego što su otpočeli niz reformi kojima su uvećali vojsku, brzo povećavajući broj vojnika i količinu raspoloživih borbenih sredstava.
Druge evropske države „čekaju da neko drugi učini prvi korak“, kaže Tomaš Šatkovski (Tomasz Szatkowski), bivši poljski zamenik ministra odbrane, koji je nadzirao pregled strateške odbrane kojim su i otpočete vojne reforme. „Na kraju, mi prednjačimo, ne samo u odnosu na ostatak istočnog krila već i u odnosu na većinu evropskih država članica NATO“.
Poljska sada raspolaže sa više od 210.000 vojnika, po čemu je u okvirima NATO iza samo dve države, SAD i Turske. Prva jedinica oformljena posle reformi iz 2018. godine bila je Osamnaesta mehanizovana divizija, koja se drži u stanju povišene spremnosti. Još dve slične jedinice su u procesu formiranja. Takođe je oformila svoje teritorijalno odbrambene snage sa više desetina hiljada pripadnika.
Obuka je od prioritetne važnosti. Prošlog meseca, trideset hiljada vojnika, uključujući pripadnike Osamnaeste divizije i američkih i holandskih snaga bilo je uključeno u izvođenje jednomesečnih ratnih manevara, nazvanih Gvozdeni branilac (Iron Defender) što je dalo priliku poljskim snagama da uvežbavaju svoj arsenal starog i novog naoružanja. Ovo naoružanje obuhvata američke tenkove Abrams, južnokorejske višecevne bacače raketa i poljsku varijantu američkog Visoko pokretljivog sistema raketne artiljerije (High Mobility Artillery Rocket System), skraćeno HIMARS (srpski Hajmars), koje je Ukrajina koristila protiv Rusije.
Poljske oružane snage sve su bolje opremljene. Veći deo opreme koju je Poljska kupila tokom prethodnih nekoliko godina počeo je da pristiže, i dodatna oružana sredstva će pristići u bliskoj budućnosti. Zemlja je kupila američko naoružanje u vrednosti od nekih pedeset milijardi dolara, što je čini najvećim kupcem američkog oružja tokom 2023-2024. godine. Poljska planira da poveća vojnu potrošnju na 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda naredne godine, rekao je nedavno Kosinijak-Kamiš.
Danas, zemlja je temeljni činilac u planiranju NATO za sukob sa Rusijom, i ključni partner manjim baltičkim državama, članicama saveza na njegovom istočnom krilu, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.
Geografija ovde igra važnu ulogu. Poljska deli ne samo granicu sa ruskom eksklavom Kalinjingradom, već takođe i sa Belorusijom, bliskim moskovskim saveznikom u kojem se sada nagomilava ruska odbrambena infrastruktura. Rusija tretira beloruski vazdušni prostor kao sopstveni, a njena železnička mreža može brzo da transportuje ruske snage do poljske granice. Rusija je rasporedila taktičke rakete sposobne za prenos nuklearnih bojevih glava na beloruskoj teritoriji.
„U slučaju krize, odbrana Baltika će se oslanjati na sposobnosti poljskih oružanih snaga, pojačanih SAD, da se pozabave Kalinjingradom i Belorusijom, kaže Šatkovski, nekadašnji poljski ambasador u sedištu NATO.
Ono što je takođe važno jeste da je Poljska pojačala svoje logističke sposobnosti na širokoj teritoriji kako bi bilo moguće pristizanje velikog broja NATO snaga koje bi ovde po svoj prilici bile raspoređene u slučaju sukoba. Planirana su unapređenja i rekonstrukcije nekih civilnih aerodroma kako bi se omogućilo prevoženje vojnika.
„U slučaju rata, Poljska će biti vrlo zauzeta država zato što će se njena vojska mobilisati, njena ekonomija će se mobilisati, ali će takođe morati da se pripremi za dolazak NATO i prolazak ovih snaga kroz – Poljsku“, kaže operativni zapovednik oružanih snaga general pukovnik Mačej Kliš.
Zadatak izgradnje poljske vojske odražava se i masivnim budžetskim zakonima. I dok se očekuje da stopa rasta zemaljskog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih pet godina bude negde oko tri odsto, viša u odnosu na druge uporedive evropske države, finansijski troškovi za pribavljanje i održavanje naprednih oružanih sistema mogu da prevaziđu poljski odbrambeni budžet.
Posredi je pokazatelj koliko ozbiljno Poljska i njeni susedi vide rusku pretnju pošto Poljska i Nemačka sada raspravljaju o mogućnosti da Berlin snosi deo troškova kao kompenzaciju za štetu nanetu tokom Drugog svetskog rata.
Nemačka strana se nada da će staviti tačku na poljske zahteve za ratnom odštetom, istovremeno dovodeći odbrane dve zemlje na sličan nivo.
„Za Nemce, pitanje reparacija je zloćudan problem koji unosi razdor“, kaže Januš Rajter, nekadašnji poljski ambasador u Nemačkoj i SAD, „za razliku od osiguranja istočnog krila preko Poljske“.
Izvor: Volstrit Džurnal
