Piše: Vojin Grubač
Pitanje Kosmeta i iskopavanja litijuma prijete da Srbija uđe u takav politički vrtlog da je veliko pitanje šta će se u konačnici desiti sa tom važnom državom Balkana. Ono što sada vidimo je beskonačna nemoć vlasti u Beogradu koju prate psihodelične izjave njenog vrha koji, kao da se nalazi u stanju groznice, transa ili neke košmarne samohipnoze.
Zbilja, šta reći na izjavu premijera Srbije Miloša Vučevića koji je na temu eventualnog etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije poručio, da: „možemo samo diplomatski da reagujemo na etničko čišćenje Srba, jer u suprotnom ulazimo u rat sa NATO …”
Diplomatski!? Da se razumijemo, to „diplomatsko reagovanje“ će se svesti na tradicionalno prenemaganje, jadanje, nečesovu kuknjavu koja će rezultirati beskonečnom depresijom očajnog naroda. Bolje bi bilo da Vučević ništa nije rekao, jer je ovom izjavom poručio Prištini da ima „odriješene ruke“ da radi šta hoće, a Srbima na Kosmetu da od sada imaju status „glinenih golubova“ te da na Srbiju ne mogu računati jer se Srbija plaši svoje sijenke. Samim tim, postavlja se pitanje smisla postojanja sadašnje vlasti u Srbiji!? Čemu i kome ona služi?
Odgovor je prost, služi sebi, svom trajanju i ničemu više. Dok na jednoj strani zvanični Beograd pokazuje beskonačnu nemoć na Kosmetu, na drugoj strani pokazuje svemoć i osionost nad građanima Srbije u upornosti da se litijum kopa. Po svaki cijenu! Pogledajte kako je Vladimir Đukanović, poslanik SNS-a u parlamentu Srbije, prokomentarisao situaciju oko rudarenja litijuma: „Dragi narode, ako odbijemo ovo da rudarimo, nas će neko napasti, okupiraće nas pa će nam džabe to uzeti. Jer nemoguće je da takav jedan kritični mineral u momentima kada vlada nasušna potreba za njim, a mi imamo najbolji na svetu i koji pokriva skoro 15 odsto evropskog tržišta i njihove potrebe – nemoguće je da to ostane u zemlji. Okupiraće nas i reći: e, kada ste vi bili budale, kada vi to nećete, a nudili smo vam, sad ćemo i to sami da vam uzmemo. I to je tako“.
Dakle, i litijum će se rudariti zbog straha od napada NATO-a?! Zbilja, da li zbog toga ili zbog provizije koje je već neko uzeo iz vrha vlasti da bi se litijum rudario? Reklo bi se da se u ovom slučaju litijumska provizija brani i skriva sijanjem straha od okupacije! Ili nije tako? A ko je protiv kopanja litijuma, ko je on, šta kažu propovjednici kopanja?
Poslanik SNS-a, dotični Vladimir Đukanović je to objasnio ovako: „Zamolio bih sve one koji su protiv eksploatacije litijuma, a to su apsolutni veleizdajnici Srbije, da me iste sekunde blokiraju i da napuste moj profil. Nemam nameru da sa zatucanim i ograničenim osobama polemišem. Uostalom, sa veleizdajnicima i nema šta da se polemiše. Posebno se to odnosi na nemačke plaćenike iz lažnih ekoloških udruženja, kao i na udbaške nacionaliste“. Znači, Srbija se sada retorički dijeli na one koji su protiv kopanja litijuma, a to su: „veleizdajnici, udbaški nacionalisti i njemački plaćenici iz raznih ekoloških udruženja“. A na drugoj strani su srpski nacionalisti koji su plaćenici Rio Tinta, koji zbog provizije koju su uzeli a koju ne mogu vratiti: plaše Srbiju NATO okupacijom ako se ne bude vršilo rudarenje litijuma, a to su isti oni koji su predali Kosmet Prištini: opet zbog „straha od NATO“.
Mada, možda su i za Kosmet uzeli proviziju isto kao za litijum!? Ili nisu? Ostaje nam zaključak da se politika zvaničnog Beograda zaglibila u živom blatu, i što dalje bude to stanje trajalo: biće sve gore i tragičnije. Kako izaći iz vrtloga političkih psiholoških tortura i tragičnih, kobnih poteza sadašnje vlasti: pitanje je na koje mora dati odgovor javnost Srbije i rijetki srpski intelektualci. Naravno, ako je uopše ostalo takvih koji nisu kupljeni, i koji samoprodajom nisu završili u „adovom ždrijelu“ prodatih duša