Пише: Небојша Поповић
Мањинске партије у Црној Гори деценијама су биле тас на ваги у корист ДПС-а. Између условно речено процрногорског и просрпског блока увијек су бирале Мила Ђукановића. Никада им није сметао доминантно криминогени карактер Ђукановићевог режима. Није им било тешко ни да пригрле тродеценијске коруптивне праксе ДПС-а и остале девијације које уз то иду.
Најмањи заједнички садржалац који их снажно веже уз ДПС је и дан данас одијум према српском елементу у Црној Гори. То је била најснажнија и нераскидива веза те нечасне, и прије свега несретне тродеценијске коалиције по Црну Гору. Ђукановићев режим често је могао да им ускрати много тога што 30. августовска већина није и не би – али то никада није био повод да се преиспита подршка Ђукановићу. Са друге стране, будући тас на ваги – мањинске партије стекле су дојам да су управо оне позване да одређују магистралне правце Црне Горе.
Таква охолост и непристојност готово да је без преседана у политичкој пракси, што потврђује и чињеница да од мањинских партија никада није стигло извињење за гласање за злокобни закон о слободи вјероисповјести.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
Јашући свјесно на таласу српско-црногорских зађевица и подјела, није им било доста што су дословно увијек сматране за природног и добродошлог партнера сваке власти, што је само по себи такође опасан феномен, јер је познато да би тако лагодна позиција до сржи искварила и најбоље. Дакле, ничим заслужено мјесто које их после сваких избора чека у Влади, није било довољно уколико мањинске партије немају и мандат да оне усмјеравају политичке процесе. Врло често на директну штету саме Црне Горе.
Управо тако и никако другачије се не може читати понашање мањинских партија данас и њихова непребол за скај партијом ДПС-ом. И готово патолошко настројење да се одбија свака сарадња, разговор и разумијевање са српским фактором у Црној Гори. Као и тврдоглаво одбијање да се коначно напусти погубна матрица коју је успоставио режим Мила Ђукановића – да је Црну Гору могуће градити на формули: ДПС + мањинске странке, а све у циљу немилосрдног обрачуна на српским елементом.
Елем, нема дилеме да иако је добро што је након промјена 30. августа од стране ЕУ за Црну Гору отворен простор за убрзано напредовање на европском путу, итекако има и негативних нус појава, а једна од њих је да је пост – тридесетоавгустовска већина у своје окриље морала да прихвати и овако нереформисане мањинске партије у којима се није десила промјена елита, и чија руководства као таква, и даље жуде за „златним временима“ ДПС-а, која се на сву срећу, више не могу повратити.
