Петак, 19 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Емин Чамо: “Они који ходају земљом лагано” – Мурабит Ал-Хаџ и Свети Сава

Журнал
Published: 11. август, 2024.
1
Share
Свети Сава, (Фото: Митрополија)
SHARE

Пише: Емин Чамо

باسم الله الرحمن الرحيم

وَعِبَادُ الرَّحْمَٰنِ الَّذِينَ يَمْشُونَ عَلَى الْأَرْضِ هَوْنًا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ الْجَاهِلُونَ قَالُوا سَلَامًا
[ الفرقان: 63]

(Робови Милостивог су они који ходају по земљи лагано, а када им се обрате незналице, кажу “мир!”) [1]

Светост као врхунац човјекове мисије на земљи

Живимо у пост-светачким временима. У временима када су европски, арапски, и ирански свјетови под утјецајем различитих паничних реакција на промјене заборавили на важност и тежину светости. Користити ријеч светост у контексту моје вјероисповијести, ислама, постало је врло чудна појава, иако је једно од Божијих имена Ал-Куддус (Свети). Слично томе, у превасходно савременијим хришћанским круговима, на Бога се гледа више као на деистичку реалност која не дјелује непосредно у свијету, што још више застрањује савременог човјека од осјећаја за светошћу. Наравно, с обзиром да милосрђе опстаје као један од главних принципа у егзистенцији, широм васионе и широм људског рода, подразумијева се да ће и сами свеци судјеловати са људима на најтолерантнији могући начин.

Постоји позната метафизичка идеја да је Бог “скрио своје свеце међу створењима” (اخفا اولياءه في خلقه).

Мурабит ал-Хаџ, исламски учењак из афричке земље Мауританије, један је од примјера тих индиректних извора знања и мудрости. За њега зна врло мало људи, али је пред његовим стопама (поприлично дословице) учило мноштво трагалаца за знањем. Један од познатих његових ученика је Хамза Јусуф, некадашњи Марк Хансон, који је у неколико наврата говорио о својим искуствима са Мурабитом. Мурабит је раним животом већ почео студирати исламско право, а врло рано је постао хафизом Кур’ана.

У његове значајније подухвате се убраја и то да је обавио Хаџ, ходочасни пут до часне Ка’бе у граду Мекки пјешице и лаганим ходом. Под небеским сводом гдје Мауританија и многе западно-афричке земље немају довољно уличне свјетлости да изазову оно што научници називају “небеском полуцијом” ходио је Мурабит, слично његову светачком парњаку из кришћанске традиције — Светоме Сави.

Свети Сава и наши муслимани

Свети Сава ходочасник

Растко Немањић, познат као Свети Сава, врло је позната личност у српскоме и православноме свијету, а нажалост донекле и занемарена, а у рјеђим случајевима и погрешно представљена личност у ван-ортодоксним круговима.

Као један од светаца, Сава се такођер истиче по томе што је у неколико наврата обављао ходочашће. [2] Он је ходио земљом лагано и по православној традицији, претпостављам, тиховао, и ћутњом схватао Божије мудрости и тајне.

Сава и Мурабит

Мурабит је био човјек, познат по својој дугој тишини. Тиховао је као што би то чинили и његови ученици. Поучавао их је, у своме малом и скромном шатору о Аристотелу, Платону и Сократу, те опћим и вјерским наукама. Један скроман и обичан бедуин, извор је стотинама путева исламске мислилачке моћи. Његов студент Хамза Јусуф, отворио је први исламски колеџ у Сједињеним Америчким Државама — “Зејтуна Колеџ”.

Свети Сава, на врло сличан начин један је од најважнијих српских православних светаца. Многе цркве су именоване по Сави, а његов рад и и успјех његовог дјеловања налази се у самоконтроли (доброме понашању) и тиховању, двјема праксама за које је Посланик Мухаммед с.а.в.с коментарисао да су најдраже Богу:

“ قَالَ عَلَيْكَ بِحُسْنِ الْخُلُقِ وَطُولِ الصَّمْتِ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ مَا عَمِلَ الْخَلَائِقُ بِمِثْلِهِ”

“Рече — буди одличне нарави, и дуго тихуј, тако ми Оног у чијој је руци душа Мухаммедова, нема равнога овим двјема дјелима!” [1]

(Лични пријевод хасан хадиса из Бејхакиове колекције)

Сава и Мурабит, обојица, врло смислено се повлаче из друштва, и опет у одређеним интервалима свога проповиједног рада враћају се у друштво. Њихов егзотеријски живот посјпешен је езотеријом, и обратно. Пракса је неодвојива од мисли, а мисао неодвојива од праксе. По Сави су прозване многе цркве. Он није знао за хадисе Посланика Мухаммеда а.с колико је могао један скроман православни свештеник и светац из 13. стољећа могао да зна без директног приступа томе знању. Нека је мир Божији на Мурабита, и на Саву, а што не знамо, мудрословље је вјечне Божије висости.

Извори:

  1. Кур’ан, сура Ал-Фуркан, 63 знак
  2. Човјек је видик без краја
  3. Daily Haidth Online

Извор: Медиум

TAGGED:Емин ЧамоисламМедиумСвети Сава
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article ВАР СОБА: „Дабл – трипл“ ватерполиста!
Next Article Ранко Рајковић: Експозе о последицама једноличне исхране

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нико С. Мартиновић: Увод у Цетињски љетопис (1)

Захваљујући породици почившег академика Ника С. Мартиновића, Журнал ће своје читаоце упознати, или подсјетити, на…

By Журнал

Бисерка Рајчић: Пре сто година рођен велики пољски песник Збигњев Херберт

Пише: Бисерка Рајчић Читала сам га најпре у преводима Петра Вујичића. Нешто касније у оригиналу.…

By Журнал

Расправа о одузетом земљишту: Нама овде не требају војне базе

Косовска влада је данас организовала јавну расправу поводом експропријације земљишта у селима Дрен и Лешак,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Вук Бачановић: Мјесто за Сребреницу у српској историји

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: У раљама политике 19. вијека

By Журнал
Гледишта

Иван Мартиновић: Црногорац и/или Србин

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Крег Мареј: Газа и пукотине у неолибералном систему

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?