Субота, 13 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Мирослав Здравковић: Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години

Журнал
Published: 1. новембар, 2024.
Share
Мапа СФРЈ, (Фото: Југоносталгија/ Фјејсбук)
SHARE

Пише: Мирослав Здравковић

За разлику од индустрије, где су словеначке општине доминанте по релативној развијености, у пољопривреди су општине у Војводини биле у врху листе према апсолутној вредности дохотка – њих 22 међу првих педесет. Још 11 је било са подручја Србије изван покрајина па је Србија учествовала са две трећине у овој табели.

Београд на првом месту, Загреб на 7, Скопље на 14, Сарајево на 24. и Љубљана на 50. указују на чињеницу и да су индустријски и административни центри имали високо развијену пољопривреду на својим територијама.

Светозарево је било на 53. месту, након Зајечара на 51. и Чачка на 52. месту.

Винковци, Бели Манастир, Вуковар и Осијек међу 15 општина са највећим дохотком од пољопривреде указују да је Источна Славонија била „природни продужетак“ Војводине у Хрватској.

Статистички годишњак СФРЈ за 1982. и обрачуни аутора

Посматрано по релативној пољопривредној развијености, Војводина још више доминира него по апсолутној јер је њених 33 општина међу првих 50 у СФРЈ по овом показатељу. Међу првих 30 је чак 26 из Војводине, а ту су ван ње само Хан-Пијесак (? МЗ), Бели Манастир, Доњи Михољац и Ђурђевац.

Србобран је био на првом месту, па су следили Пећинци, Житиште, Сечањ, Бачка Топола, Бач и тако даље.

Од 34. места до 50. су доминирале општине из Хрватске јер их је било 10 од 17.

Кнић и Богатић су били једине општине из Србије изван покрајина међу 50 пољопривредно најразвијенијих, па следе Мерошина на 54. месту, Трстеник на 62. и Ражањ на 71. месту. Из Словеније најразвијенија у пољопривреди била је општина Мозирје на 51. месту, а из Црне Горе Плужине на 103. месту па Жабљак на 117

На нивоу СФРЈ просечан народни доходак по становнику од индустрије био је 22.275 динара а од пољопривреде 8.533 динара, што даје однос 2,6:1.

Развијеност општина у пољопривредној производњи није била гаранција укупне развијености. Напротив, што је више била релативно развијена у пољопривреди то је мање била укупно развијена.

У следећој табели дате су разлике у рангу између укупне и пољопривредне развијености са по 30 општина у екстремима. У првом, највеће разлике у корист укупне у односу на пољопривредну развијеност налази се по десет општина из Словеније и Хрватске, по четири из Црне Горе и БиХ и две из Србије изван покрајина (Београд и Бор). Код Словеније и БиХ ради се махом о индустријским центрима а код Хрватске и Црне Горе о туристичким центрима.

У последњих 30, где је највећа разлика у рангу развијености пољопривреде у односу на укупну развијеност налазиле су се 22 општине из Србије изван покрајина, три из БиХ (Купрес, Гламоч и Калиновик – етнички већином српске), две из Хрватске (Чазма и Бенковац) и из Војводине и једна из Македоније, док није било општина из Словеније, Косова и из Црне Горе. Овде само Валандово и Чазма нису биле са српском етничком већином и ово указује на привредни развој заснован на преливању дохотка из пољопривреде ка индустрији, и из српских етничких простора ка другим етничким заједницама – практикован након Другог светског рата до 1980.

Све општине са доњег дела листе су доживеле и највеће демографско пустошење од 1961. или 1971. године, одласком младих, падом наталитета и природним старењем и одумирањем.

Извор: Макроекономија

TAGGED:економијаМакроекномијаМирослав ЗдравковићразвијеностСФРЈ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Александар Живковић: Ужас у Новом Саду
Next Article Бугарски националисти против Џона Малковича: Сукоб због „антибугарске“ представе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нема конфузије

Нема конфузије, нема збрке. Влада Црне Горе усвојила је нацрт Темељног уговора са СПЦ, потребном…

By Журнал

Писмо утамничене браће Драгутина Лалатовића и Маринка Јовановића

Куд ћеш боље него да страдаш за Косoвo! ,,Оче Василије, браћо и сестре, поздрављамо вас…

By Журнал

Булатовић: Носталгију лијечим илустрованом историјом Црне Горе

Крајем 19. вијека имамо 20 часописа за културу. На почетку 21. вијека немамо практично ни…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Зоран Лакушић: Да није било побједе над шљункарском мафијом – приморје би остало без воде

By Журнал
Други пишу

Био је један од најомиљенијих предратних песника, а завршио је на Голом отоку: Трагична судбина јунака серије „Нобеловац“

By Журнал
Други пишу

Бошко Јакшић: Епска конфузија Епског беса

By Журнал
Други пишу

Повратак редовног служења војног рока у Србији: Између војске и политике

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?