Више од једног века стара представа ирског нобеловца и оскаровца Бернарда Шоа коју светски познати глумац и режисер Џон Малкович у овом тренутку поставља у Софији означена је – антибугарском.
На први поглед звучи као шала, али бугарски националисти и Савез бугарских писаца означили су дело „Оружје и човек“, старо 120 година, као „антибугарско“, доживљавајући га као претњу бугарском националном поносу, пише бугарски сервис Радија Слободна Европа (РСЕ)
Критике су упућене и самом Малковичу, који је протеклих година неколико пута режирао и глумио на бугарској позоришној сцени, што је велика реткост за земљу. Режисер је одбацио тврдње удружења и одговорио да напади на њега и представу нису „баш интелигентна идеја“.
Малкович је подсетио и да је Савез бугарских писаца, по налогу странке, из свог чланства искључио најпознатијег дисидента из времена социјализма у Бугарској.
Још прије негодовања уметничког колектива, неколико националистичких организација, које су у прошлости учествовале у догађајима против миграната, одлучиле су да организују протест захтевајући да се представа уклони из репертоара позоришта. Оне такође тврде да је дело „увреда“ и „исмејавање“ народа и војске, те своје ставове поткрепљују цитатима.
У чему је проблем?
Шта је толико увредљиво у представи ирског нобеловца, па је распирила националистичке сентименте?
Вест да ће представа „Оружје и човек“ бити постављена под редитељском палицом Џона Малковича објављена је током лета у Народном позоришту.
Крајем септембра, неколико националистичких организација – „ВЗРО Вртоп“, „Национално буђење“, „Млади за Бугарску“ и „Куберови ратници“ – почело је да се активира поводом овог догађаја.
Организације инсистирају да се представа скине с репертоара позоришта. Послали су и отворено писмо председнику Румену Радеву и министру културе Најдену Тодорову.
Уз то, проширили су фотографије бугарских глумаца који учествују у представи, уз натпис „срамота“.
Ове организације цитирају различите делове представе, а један од њих, који изговара један од главних мушких ликова, гласи:
„Ови нови обичаји нису добри. Сво то прање није добро за здравље, није природно. Био је један Енглез у Пловдиву, који се сваког јутра прао хладном водом чим устане. Одвратно! Све то долази од Енглеза: њихова клима их толико прља да се морају стално прати. Гледај мог оца! Није се купао читав живот, а доживео је 98 – био је најздравији човек у Бугарској. Није ми проблем да се оперем једном седмично због других, али сваки дан је баш смешно“.
Ове организације тврде да представа „исмева бугарске подвиге код Сливнице, приказује наше војнике као пијанце, а народ као варварски, неписмен, примитиван и прљав“.
Представа о српско-бугарском рату
Радња представе „Оружје и човек“ смештена је у бугарском граду за време Српско-бугарског рата из 1885. године. Критичари је описују као антиратну и антиромантичну комедију.
Многи ликови у представи су Бугари, а неки од њих су приказани у комичном светлу.
Главна јунакиња, Рајна, има романтичну представу о војницима и рату уопште, али се та илузија касније руши.
Филмови можда неће преживјети дигиталну револуцију, али театар сигурно хоће
Сам Шоу наводи да је основни заплет приче био завршен много пре него што је одлучио где ће се радња одвијати, што је интерпретација коју неки режисери узимају у обзир приликом постављања представе на сцену.
Српско-бугарски рат почео је због незадовољства и територијалних захтева Београда након уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Српска војска напада Бугарску, која тада још нема добро организовану и обучену војску, а њени официри су из Русије, која их повлачи због противљења уједињењу.
Упркос томе, у низу битака бугарска војска поражава српску војску, а две стране потписују мировни споразум 3. марта 1886. године.
Највећа последица рата било је међународно признање уједињења Бугарске.
Извор: Време