Субота, 20 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураМозаикНасловна 6

Одлазак Чарлса Симића (1938-2023) подсјећа нас на важну истину да се пјесници рађају: Пјесници не умиру

Журнал
Published: 11. јануар, 2023.
Share
GETTY IMAGES/LEONARDO CENDAMO
SHARE

Чарлс Симић (1938-2023) је био врхунски песник, који је иза себе оставио импресиван опус једног од највећих стваралаца савремене светске књижевности, оценио је данас писац и критичар Гојко Божовић.

GETTY IMAGES/LEONARDO CENDAMO

– Одлазак Симића подсећа нас на важну истину да се песници рађају, песници не умиру. Ако за некога можемо рећи да је био рођени песник онда то можемо рећи за Симића – рекао је Божовић.

Према његовим речима, Симић је „успевао да од обичних ствари и свакодневице прави чуда песничког израза“.

– Био је и писац који је у есејима говорио о смислу и духу поезије у модерним временима, као и о класичним песницима, откривајући нам понорна искуства њихових стихова – напоменуо је Божовић.

Симић је био врхунски интелектуалац, вишедеценијски професор америчких универзитета на предмету историја поезије и један од најважнијих есејиста у светској књижевности модерног доба, оценио је власник издавачке куће Архипелаг.

– У својим стиховима непосредно је црпео из свакодневице, из обичног, датог живота, али и својих сећања. Многе његове песме су настале на основу искустава из раног детињства и дечаштва – навео је Божовић.

Рођен у Београду 1938. године, Симић се после Другог светског рата са породицом преселио у Сједињене Државе.

Божовић је истакао да је Симићево сећање на ратни и поратни Београд „остало живо и присутно у многим песмама и низу есеја као узбудљиве, упечатљиве слике једног минулог живота“.

– Симић је несумњиво најзаслужнији за присуство и рецепцију српске поезије у САД у протеклих неколико деценија, а за то му је пре извесног времена додељена награда српског ПЕН центра за најбољег преводиоца – нагласио је Божовић.

Присетивши се да је Симић последњи пут био у нашем главном граду 2017. године, када је Архипелаг организовао њему у част књижевно вече у Дому омладине, Божовић је оценио да је то био „уистину један од најпосећенијих књижевних догађаја у Београду последње три децније“.

– Више је личило на посећен концерт него на стандрадно књижевно вече. Нисмо тада слутили да је то опроштај Симића и Београда, коме се и у наредним годинама враћао како својим песмама, тако и чешће у својим есејима – рекао је Божовић.

Извор: Tanjug

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Писмо са Косова или Стефан ће поново ићи по бадњак
Next Article Рат школа и вјештачке интелигенције, преписивање у раљама чет ботова

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Црквена имовина: Хисторизација у служби национализма

Иако овај текст по својој природи не може дати преглед правне и црквене историје Црне…

By Журнал

Истраживање: Грађани најмање вјерују партијама, највише цркви, расте број неутралних по питању Украјине

Грађани Црне Горе најмање повјерења имају у политичке партије а сада већ традиционално највише у…

By Журнал

У згради техничких факултета отворен реконструисани Амфитеатар 106

На Електротехничком факултету отворен је реконструисани Амфитеатар 106, у којем се, према ријечима ректора Универзитета…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 5

Брана Петровић: Ја мислим да је поезија Бог

By Журнал
Мозаик

Преподобна мати Параскева – Света Петка

By Журнал
Мозаик

Русија кренула с продајом нафте новим купцима у Азији

By Журнал
КултураНасловна 3

Како изгледа културни геноцид над Јерменимa у Нагорно-Карабаху

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?