Четвртак, 18 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Хавијер Блас: Десет разлога због којих је цена нафте и даље испод сто долара по барелу

Журнал
Published: 17. јун, 2026.
Share
Фото: GivTrade
SHARE

Пише: Хавијер Блас

Превео: Милош М. Милојевић

Тржиште нафтом и даље је сталожено, са ценама које се крећу испод сто долара по барелу упркос томе што је рат у Ирану изазвао масиван нафтни шок.

Неколико чинилаца доприноси нижим ценама, укључујући смањени кинески увоз, уништење потражње, и кретање нафте заобилазним нафтоводима око Ормуског мореуза и танкерима кроз мореуз.

Стање је и даље несигурно и могло би се брзо променити, уз крхко примирје између САД и Ирана и сложено светско нафтно тржиште на које утичу многобројни чиниоци

Редовни читаоци знају да сам био оптимистичнији од многих других коментатора о размерама утицаја онога што је изван сваке сумње масивни нафтни шок који је изазвао рат у Ирану. Али тржиште и даље успева да ме изненађује: више од сто дана од почетка рата, нафта је и даље испод сто долара по барелу.

Хавијер Блас: Невидљива кинеска рука уравнотежује нафтно тржиште

То није одступање: и финансијско и физичко нафтно тржиште и даље стоје мирно, барем у историјској перспективи, а многи показатељи – укључујући инструменте трговине на одлужено [календарске спредове], физичке премије, цену бродског транспорта, чак и марже рафинерија – опадају. Тржиште није слабо, али је слабије него што су многи очекивали. Присетите се како су у априлу хеџ фондови и банкари са Волстрита предвиђали да ће цена нафте скочити на двеста долара по барелу?

Наравно, све ово би се могло променити веома брзо. Примирје између САД и Ирана је крхко, уз недавну размену напада у коју су последњих дана укључене обе стране.

Ипак, цене и даље остају далеко испод раније забележених нивоа. Шта се заправо дешава? Шок понуде је највећи икада забележен, стога би све требало да упућује у супротном смеру. Пре рата, просечно је двадесет милиона барела сирове нафте и рафинисаних производа свакога дана пролазило кроз Ормуски мореуз – око петине светске потражње. Како би се усагласиле садашње цене са оваквим губитком снабдевања нужно је подробније проучити замршене токове светског тржишта нафте. Такође, ово захтева и искреност: не знамо засигурно шта се или зашто се дешава – подаци за март и април тек сада постају доступни. Али, узимајући у обзир сада доступне мањкаве информације, ово је мој покушај да објасним десет најважнијих узрока који одређују текуће прилике.

Фото: Блумберг

Због чега цена нафте није виша?

Сирова нафта типа Брент и даље се продаје за номинално ниже цене од највише забележених током 2008. и 2022. године упркос много већем поремећају светског снабдевања – и то пре усаглашававања са инфлацијом

  1. Кина, Кина и Кина

Светско нафтно тржиште је невероватно сложено, уз мноштво чинилаца који се међусобно преплићу како би цене одржали на нивоу испод сто долара по барелу. Али уколико бих морао да одаберем један од ових чинилаца, то би била Кина. Пекинг је успео да умањи свој увоз нафте, обезбеђујући масивно – и неочекивано – олакшање. Прошлог месеца, Кина је танкерима увозила 6,7 милиона барела сирове нафте дневно, што је пад од око 40 одсто у односу на просечне вредности за 2025. годину, према наводима компаније Вортекса која се бави прикупљањем трговинских података. То је пад од око 4 милиона барела дневно што је угрубо једнако обједињеној потрошњи Немачке и Француске.

Фото: Блумберг

Кинески увоз нафте пао је на најниже вредности забележене у протеклих десет година

У мају, Пекинг је допремао танкерима скоро 40 одсто нафте мање него што је чинио просечно раније током 2026. године, а динамика која стоји иза овог тренда није у потпуности јасна

Како је Кина успела да тако драматично умањи увоз а да не претрпи економску штету? Не знамо засигурно. Потражња нафте у земљи делује изненађујуће слабо, а могуће је да је у потаји користила своје стратешке резерве нафте. Мислим да је колапс кинеског увоза најважнија вест у светским финансијама и геополитици. Да је Пекинг куповао онолико нафте колико је то у прошлости чинио, цене би биле много више, светска инфлација би дивљала и централне банке би биле принуђене да повисе каматне стопе, што би изазвало панику на берзама. Доналд Трамп би такође био у далеко слабијем положају у својим преговорима са Иранцима. Укратко: Кина је суштински ишчупала и светску економију и политичке изгледе америчког председника.

Хавијер Блас: Колико у ствари сада кошта нафта?

  1. Уништење потражње

Количина нафте коју рафинерије прерађују у гориво и друге петрохемијске производе опала је за око пет милиона барела дневно. Или потрошачи знатно смањују потрошњу или рафинерије троше своје залихе. По свој прилици посреди су оба ова чиниоца, где уништење потражње, претежно у петрохемијској индустрији, вероватно обухвата неких 3 до 4 милиона барела дневно. То је велика количина уколико се у обзир узме да цене нису скочиле онолико колико су многи очекивали. Можда је свет постао структурно осетљивији на више цене нафте.

Током претходних двадесет година, средиште нафтног тржишта преместило се према Азији, где купци можда реагују брже него што су они у САД и Западној Европи реаговали на пређашње нафтне шокове. Доступност електричних возила можда је помакла тас у Кини. Или, можда гориво једноставно није доступно. У Индији, горива која се користе за кување у домаћинствима, попут бутана или пропага ишчезла су из великог дела земље. И, изненађујуће, азијске нације су се брзо преоријентисале на друге могућности, пре свега на угаљ и огревно дрво, на начине за које сумњам да би учинили западни потрошачи.

3. Нафта и даље плови око Ормуског мореуза

Ормуски мореуз је затворен већ више од сто дана. Ипак, нафта и даље напушта Персијски залив. Први правац преношења је очигледан: заобилазни нафтоводи који прескачу поморски правац, иду преко Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. Нафтоводима, који су раније били слабо познати изван енергетике, тече око пет милиона барела нафте дневно. Још скорије, нафта је почела да се превози танкерима, емиратским и кувајтским бродовима који плове од терминала унутар Персијског залива, кроз Ормуски мореуз, да би се усидрили у подручјима тик изван уског грла, и онда претоварили свој товар на друге бродове. Танкери пролазе кроз Ормуски мореуз држећи се оманске обале, са искљученим емитерима положаја. Оно што је отпочело као цурење сада се претворило у стално протицање, отприлике око два милиона барела нафте дневно.

Фото: Блумберг

Нафтоводи који заобилазе Ормуз

  1. Почетни вишак снабдевања

Рат је замаглио једну кључну чињеницу: тржиште нафте било је оптерећено претераном снабдевеношћу 27. фебруара, пре него што је сукоб отпочео. Али колико? Вероватно 3 до 4 милиона барела дневно током сезонски ниске потражње, у периоду крајем зиме и почетком пролећа. Ова претерана снабдевеност, која се ослањала на америчку револуцију црпљења нафте из уљаних шкриљаца и на раст производње држава чланица ОПЕК-а Плус током неколико претходних година, обезбедила је непроцењиво средство за ублажење шока.

  1. Сипај, душо, сипај[i]

Када је Ирак напао Кувајт 1990. године богате нације нису посегле за својим стратешким нафтним резервама шест месеци од када је почео рат. Овога пута, САД су погурале своје савезнике из Међународне агенције за енергетику да посегну за резервама током прве две недеље рата.

Хавијер Блас: Цеви које могу одлучити исход рата

Једанаестог марта, тридесет две чланице Међународне агенције за енергетику са седиштем у Паризу објавиле су да ће тржишту учинити доступним 400 милиона барела током наредних месеци – што је највећа количина стављена на располагање из стратешких резерви током досадашње историје ове организације. Ипак, било је потребно неко време да ови барели почну да пристижу на тржиште, што је убрзано тек крајем априла. Сада, притиче око 2,5 милиона барела дневно. Али пошто су америчке резерве, главни приложник, већ на најнижем нивоу за последњих забележеном током последњих четрдесет године, то неће моћи да довека траје. У исто време, нафтна индустрија троши милионе барела комерцијалних залиха које би до августа могле да падну на критично низак ниво.

  1. Велика флексибилност система рафинерија

Данашње рафинерије су далеко прилагодљивије и у погледу онога што могу да произведу – бензина, дизела, авионског горива, мазута, петрохемијских производа – и у погледу онога што могу да обраде, него што су биле пре само неколико година. Ранија постројења била су избирљива, и обрађивала су само неколико варијатета сирове нафте. Сада, захваљујући инвестицијама у нове прерађивачке јединице познате под називом постројења за коксовање (или кокери, прим. прев) могу да обраде много шири опсег типова сирове нафте. Нове рафинерије такође могу да измене, у извесној мери, удео сваког рафинисаног производа који производе. То се преводи у способност да се производи оно што је потребније. Размотримо, на пример, авионско гориво. Пре рата, оно је обухватало 10,5 одсто производње америчких рафинерија. Тај удео сада је порастао на рекордних близу 13 одсто.

Рафинерије нафте су много флексибилније него што су биле у прошлости

Фото: Блумберг

Нафтна индустрија је додала много секундарних рафинеријских јединица, попут постројења за флуидно каталитичко крековање, која дају већи удео бензина и млазног горива

  1. Умеће заговарања

Када је посреди нафта, изгледа да је Бела кућа ушла у рат са много надања и мало стратешког промишљања. Ипак, Трамп се показао изванредно вешт у једној сфери: заговарању тржишта. Преко друштвених мрежа и путем интервјуа, држао је трговце нафте на ивици, указујући скоро 40 пута током 100 дана да споразум само што није постигнут.

За сваког трговца нафтом који се кладио на пораст цена, председникове објаве представљале су озбиљан ризик да ће бити избачен из игре, пошто су после појединих објава цене падале и до десет одсто. Заговарање не би имало своје дејство да му сама публика није подложна. Чаршија не само да верује Трампу, него и жели да му верује. Да је бивши председник Џо Бајден износио такве коментаре, нафтно тржиште би га смехом испратило из тржнице.

Хавијер Блас: Колико дуго САД могу бити последње уточиште онима који трагају за нафтом?

8. Купите осигурање, не нафту

Током више деценија, куповина нафтних фјучерса било је једини начин заштите од блискоистичних сукоба. Пошто су ово радили сви манито куповање је неизбежно градило самоподупирућу ценовну спиралу. Тржиште опцијама, које допушта трговцима да купе осигурање без да се кладе да ће цене скочити, једноставно није било довољно ликвидно. Током претходне деценије, међутим, ово тржиште је доживело експоненцијални раст. Године 2016. просечан обим дневне трговине кол опцијама – које пружају заштиту од раста цена – за сирову нафту типа Брент био је око 25.000 лотова[ii]; сада је просечно 200.000 лотова, уз највише недавно забележе дневно вредности од 500.000 лотова.

Фото: Блумберг

Осигуравајући инструменти против раста цена нафте су доступнији

Обим трговине кол опцијама, које допуштају трговцима да купе инструменте којим се штите од виших цена нафте без опкладе да ће цене расти, експлодирао је током неколико последњих година

  1. Тањење ратне магле

Ветерани тржишта нафте присећају се како је новитет у прикупљању тржишних информација током Заливског рата 1990-1991. било штеловање сателитске антене како би се пратили зрнасти ноћни снимци на Си-ен-ену. Било је тешко разликовати оно што се стварно дешава од гласина. Данас, ратна измаглица је прозорнија захваљујући дуступности, по разложним ценама, комерцијалних сателитских фотографија које омогућавају трговцима да посматрају оно што се дешава безмало из часа у час. Сателити су такође побољшали праћење танкера. Једноставно речено, на садашњем тржишту се више тргује на основу информација, упркос њиховој мањкавости, а мање на основу спекулација.

Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју

  1. Више цене, већа производња

Нафтно тржиште је с правом толико опседнуто губитком производње у Персијском заливу да једва ико посвећује пажњу расту производње на другим местима. Али овај раст је стваран и веома велик. Амерички континент пролази кроз производни бум, са растом црпљених количина између другог тромесечја 2025. године и истог периода 2026. од око два милиона барела. Бразилска производња порасла је за запањујућих двадесет одсто у односу на претходну годину, до рекордних количина. Гвајанска и америчка производња су такође досегле рекордне вредности, према прелиминарним априлским подацима. Канадска производња добро стоји, док се венецуеланска опоравља. Истини за вољу, овај пораст је само делић блискоисточних губитака, али када су тржишне могућности ограничене, сваки барел је од помоћи. Кинеска производња нафте је, такође, досегла највише забележене вредности.

Током, сада већ више од сто дана, ови чиниоци држе цене нафте под контролом. Неки, као што су прилагодљивост рафинерија или ширење тржишних могућности, су структурни и наставиће да и даље ограничавају цене; други, као што су расположиве стратешке резерве и комерцијалне залихе, су привремени и временом ће се исцрпети. Највећа и најважнија недоумица је Кина. Колико дуго ће Пекинг наставити да чини оно што чини, шта год то било? Наредних стотину дана нафтних прилика зависи од разјашњења те непознанице.

Извор: Блумберг

[i] У изворнику Realise, baby, realise што је алузија на Трампов предизборни слоган којим сажето исказује његову енергетску политику Drill, baby, drill.

[ii] Лот је стандардна мерна јединица за величину трансакције на финансијским тржиштима

TAGGED:економијаМилош М. МилојевићнафтаХавијер Блас
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Србоиди
Next Article ВАР СОБА: Ноћ за памћење!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Амерички филмски институт прогласио 10 најбољих америчких филмова свих времена

Одговор на питање који су најбољи филмови свих времена увек је субјективан, али када нпр.…

By Журнал

Сјећање на Косту Крушића истакнутог црногорског новинара

Пише: Свештеник Драган Крушић Овог љета Господњег 2025-ог навршило се 106 година од рођења, а…

By Журнал

Рат у Украјини: Аустрија у улози посредника?

Очекивања од ненадане посете нису била велика. Аустријски канцелар Карл Нехамер се, као први западни…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Вали Наср: Зашто се Иран клади на рат?

By Журнал
Гледишта

О. Гојко Перовић: Српска православна црква и Русија

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Елис Бекташ: Законодавац као саучесник у убиству

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Сан Сиро, Кортина и преко 300 медаља…

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?