Izveštavaju: Maks Sedon iz Berlina, Henri Foj iz Brisela, Kristofer Miler iz Kijeva i Ejmi Mekkinon iz Vašingtona
Samit u Enkoridžu, na Aljasci, između dvojice predsednika, predstavljao je najnižu i prekretnu tačku u nepovoljnom razvoju njihovih odnosa
Preveo: M. M. Milojević
Donald Tramp doputovao je na Aljasku očekujući da utanači dogovor sa Vladimirom Putinom kojim bi okončao rusku invaziju na Ukrajinu. Umesto toga, ruski predsednik je, ne osvrnuvši se, odbacio njegov predlog – i otpočeo opsežnu istorijsku poduku američkog sagovornika.
Dvojica lidera iznova su razgovarala u četvrtak, 16. oktobra, i saglasili su se da se susretnu u Budimpešti ali nisu precizirali datum sastanka – međutim, napeti samit u Enkoridžu, sa kojeg Tramp samo što nije otišao, preoblikovao je iz osnova njihove odnose.
Putin je na Aljasci dočekan čvrstim stiskom ruke i širokim Trampovim osmehom, i delovalo je kao da se stvari razvijaju u njegovu korist. Međutim, čim su se povukli iza zatvorenih vrata, srdačna toplina je brzo iščezla, kako navodi više izvora upoznatih sa tokom razgovora.
Uz svega nekoliko prisutnih saveznika, Putin je smesta odbio američki predlog da se uspostavi primirje za ublažavanje sankcija, insistirajući da će se rat okončati samo ukoliko Ukrajina kapitulira i prepusti još teritorije u Donbasu.
Nebojša Popović: Šta eksplozija Sjevernog toka znači za NATO i EU
Ruski presednik je onda održao rasplinutu istorijsku tiradu koja se protezala od srednjovekovnih kneževa Rjurika Novgorodskog i Jaroslava Mudrog, preko sedamnaestovekovnog kozačkog atamana Bogdana Hmeljnickog, ličnost koju često navodi kako bi potkrepio svoje tvrdnje da su Ukrajina i Rusija jedna nacija.
Uzmičući pred ovom raspravom, Tramp je u nekoliko navrata povisio ton i u jednom trenutku, prema navodu izvora, zapretio je da će se povući iz razgovora. Na kraju je skratio sastanak i otkazao planirani ručak sa proširenom delegacijom na kojem je bilo planirano da se raspravlja o ekonomskim vezama i saradnji.
Kada je Tramp proklamovao „veliki i uspešan dan na Aljasci“, to je smesta podstaklo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i evropske lidere da se okupe u Beloj kući kako bi ga razuverili od navodnog nauma da pusti Ukrajinu niz vodu. Međutim, samit se pokazao drugačijom vrstom prekretnice: on je predstavljao najnižu tačku odnosa između Trampa i Putina koja je dovela do američkog obrta u korist Ukrajine.
Dok se Zelenski pripremao da se susretne sa Trampom ubrzo nakon samita, ušao je u Belu kuću nadajući se ekonomskim dogovorima i dodatnom pomoći od predsednika koji ga je ranije prekorevao da se „kocka sa izazivanjem Trećeg svetskog rata“.
Kako je Tramp postajao sve nezadovoljniji Putinom, njegova vlada je dopustila evropskim saveznicima kupovine naoružanja iz američkih zaliha za Ukrajinu, pomagala je ciljanje napada na rusku energetsku infrastrukturu i pretila je Putinu da će prodati Kijevu dalekometne rakete kojima se može gađati Moskva.
Vašington je takođe uveo dodatne carinske stope od dvadeset pet odsto na uvoz iz Indije kao odgovor na to što Indija i dalje kupuje rusku naftu, insistirajući da i drugi međunarodni partneri reaguju na sličan način.
Preokret je potpun – Vašingtonu još preostaje da deluje u skladu sa ranije iznetim pretnjama i sankcioniše izvoz ruskih energenata – što se možda još ne čini kako bi Trampu bio ostavljen prostor da isposluje mirovni sporazum. Ali ukupna politika Vašingtona usmerila se ka jednom cilju: ubediti Putina da se vrati za pregovarački sto i pregovara o okončanju rata u Ukrajini.
Prikaz samita na Aljasci zasnovan je na razgovorila sa osam zapadnih i ukrajinskih zvaničnika i diplomata koji su upoznati sa tokom ovih razgovora kao i sa ljudima u Moskvi bliskim sa nastojanjima iza zatvorenih vrata usmerenih ka diplomatskom okončanju rata.
„Tramp je zaista verovao da može da isposluje mirovni sporazum sa Putinom… ponuda koja je stavljena pred Putina [na Aljasci] bila je veoma povoljna, kaže Arsenij Jacenjuk, nekadašnji premijer Ukrajine, u izjavi za Fajnenšel tajms nakon ovomesečne rasprave sa višim američkim zvaničnicima. „Ali Putin je preterao“.
Ima nekih naznaka da je Putin možda svestan kako su razgovori na Aljasci mogli proteći bolje. „Nije zabavno“, rekao je, kada je upitan ranije ovoga meseca da li je Trampu objašnjavao istoriju Ukrajine.
„Govorio sam sa drugim američkim sagovornicima [o toj stvari]. Neću kriti: samo smo razgovarali o različitim mogućnostima namirenja, prilično neposredno i iskreno. Ne znam šta će na kraju izaći otuda. Ali spremni smo da nastavimo te razgovore“.
Zvaničnik Bele kuće opisuje samit kao „produktivan“ i odbacuje navode da je slabo protekao. Administracija sagledava bilo koju priliku za postizanje boljeg razumevanja ruskih gledišta kao „korisnu“, kaže zvaničnik.
Trampova nastojanja da isposluje dogovor zapala su u pat poziciju u proleće, kada su viši ruski zvaničnici preneli da Putin nije zainteresovan da raspravlja o mirovnom planu koji su SAD osmislile uz ukrajinsku i evropsku pomoć. Od drugog sastanka planiranog za maj se odustalo.
Ali početkom avgusta, specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof doleteo je u Moskvu da bi pokušao da udahne novi život u ove razgovore. Nakon što je Vitkof proveo tri sata u Kremlju sa Putinom, što je bio njihov peti sastanak ove godine, američki zvaničnici rekli su svojim saveznicima da je dogovor iznenada postao moguć.
Putin, kazali su, izgleda da je postao fleksibilniji u pogledu teritorijalnih pitanja nego što je bio prilikom ranijih susreta sa Vitkofom. Oni su takođe podozrevali da je ruski predsednik zabrinut zbog mogućih američkih sankcija na indijski uvoz ruske nafte. Odlučili su da bi Putin i Tramp trebalo da se susretnu.
Na Aljasci Tramp je rekao da su SAD voljne da priznaju rusku aneksiju Krima iz 2014. godine i da privole Ukrajinu da se povuče sa nekih frontovskih položaja u Donbasu na istoku zemlje ukoliko Rusija obustavi vojna dejstva, prema navodima dve osobe upoznate sa ovom temom.
Ali predloženi dogovor bio je zasnovan na uzajamnom nerazumevanju. Ruski teritorijalni ustupci, kako ih je Vitkof predstavio, odnosili su se na prihvatanje zamrzavanja stanja na dosegnutim položajima u nekim područjima koje ruske snage nisu mogle da zaposednu silom – uz dalje insistiranje da Ukrajina preda čitavu preostalu teritoriju Donbasa.
„On je pogrešno razumeo sve što je Putin govorio o onome na šta će se samit odnositi“, rekla je osoba upoznata sa razgovorima.
Zvaničnici Bele kuće osporavaju navode da je Vitkof pogrešno razumeo ruska gledišta.
Ruski predvodnik insistira kako se nikakav dogovor ne može postići ukoliko se ne razreši ono što označava „korenskim uzrocima“ sukoba, što je njegova fraza kojom skraćeno označava promenu režima u Kijevu, okončanje proširenja NATO i obustavu zapadnih isporuka naoružanja Ukrajini. Za Putina, Trampova ponuda nije bila nešto što bi se moglo ozbiljno razmotriti. On želi ukrajinsku kapitulaciju.
Zastrašeni glasinama o dogovoru koji je navodno postignut iza leđa Zelenskog i nesvesni Putinove nepomirljivosti u pregovorima na Aljasci, evropski saveznici su brinuli da je Tramp u potpunosti prešao na Putinovu stranu.
Tramp je odustao od pretnji da će uvesti nove, žešće sankcije Moskvi i izgleda da je prihvatio Putinove zahteve za trajno namirenje, umesto uspostavljanja primirja što je ranije obećavao. Zelenski i nekoliko evropskih lidera pojurili su u Belu kući da iznova privuku Trampa na svoju stranu.
Na njihovo olakšanje, Tramp je rekao da će se saglasiti sa pružanjem širokih bezbednosnih garancija Ukrajini kada rat bude bio okončan, ukazujući da SAD mogu da podrže evropska nastojanja da ojačaju kijevsku odbranu, i ponudio je da isposluje sastanak između Putina i Zelenskog.
Sastanak je u mnogo čemu umirio strahovanja u Evropi da se Tramp saglasio da prepusti Ukrajinu Putinovoj milosti. Takođe je dao razlog Rusiji da krivi Ukrajinu i Evropu za izostanak diplomatskih pomaka na Aljasci.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekao je da je Putin kazao Trampu na samitu da je bio „spreman da se saglasi“ oko dogovora na Aljasci ali da je američki predsednik tražio dodatno vreme da „zatraži savet“ od vašingtonskih saveznika – i ostavio je Rusiju da čeka.
„Oni su na njega izvršili pritisak“, rekao je Lavrov u intervjuu sa ruskim novinama Komersant, objavljenim u sredu. „Oni su pokušali da ga ubede da krivicu ne snose Zelenski i Evrope, već da je predsednik Putin onaj koji ne želi mir“.
Očekuje se da Zelenski poseti Belu kuću u petak sa utemeljenijim optimističnim očekivanjem da su SAD na njegovoj strani nego što je to bilo u bilo kom trenutku od kada je Tramp u januaru iznova preuzeo američko vođstvo.
Američka obaveštajna pomoć i rasprave o naoružavanju Ukrajine dalekomentnim raketama Tomahavk su za Kijev i njegove evropske saveznike ohrabrujući znak da je Tramp barem voljan da izvrši pritisak na Rusiju, i to kako direktno tako i posredno, preko njih.
SAD su izvršile pritisak na evropske prestonice da „preuzmu ili na drugi način iskoriste“ zamrznuta ruska državna finansijska sredstva kako bi naoružali Ukrajinu, što je nešto što sada i EU predlaže. Takođe zahtevaju da EU uvede kaznene carine na uvoz iz Kine zbog njenog uvoza ruske nafte.
Jedna stvar koju Bela kuća još uvek nije uradila jeste ostvarivanje Trampovih u više navrata ponovljenih pretnji da će se pojačati američke sankcije protiv Rusije. Tramp veruje da bi tako nešto potkopalo izglede bilo kakve njegove posredničke uloge sa Putinom, kažu evropski i američki zvaničnici.
Putin je, u međuvremenu, iznova laskao Trampu u svojim javnim nastupima između samita na Aljasci i ovonedeljnog poziva.
U opsežnoj spoljnopolitičkoj raspravi ranije ovog meseca, ruski predsednik izjavio je saučešće povodom ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka i rekao je da do rata u Ukrajini nikada ne bi došlo da je Tramp bio predsednik kada je rat otpočeo 2022. godine.
Prethodne nedelje, rekao je Putin, Tramp je trebalo da dobije ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Za ovu tvrdnju ga je javno pohvalio američki predsednik, koji vodi otvorenu kampanju za dobijanje ove nagrade.
Sa laskanjem se nastavilo tokom razgovora u četvrtak.
Tramp kaže da mu je Putin čestitao za „Veliki uspeh u postizanju mira na Bliskom istoku“, nešto o čemu se, kaže, „snevalo vekovima“.
Ukoliko se njih dvojica budu susrela u Budumpešti, nema garanata da se američki lider neće iznova predomisliti.
„Sa Trampom je uvek teško rvanje“, kaže jedan viši evropski zvaničnik uključen u razgovore sa Belom kućom o Ukrajini. „Razgovarate sa njim, utičete da dođe do pozicija sa kojih sagleda da je Putin problem, i onda pređete na drugu temu a on se vrati natrag na Putinova gledišta. Stoga morate da razgovarate ponovo. Stvari se tako odvijaju, iznova i iznova“.
Ali ruski predsednik izgleda da je proračunao da sve dok ima preimućstvo na bojnom polju, nema potrebe da učini bilo kakve ustupke – čak i kada je njegova ratna ekonomija zanemoćala.
„Za Putina ovde posredi nije novac. U pitanju je njegovo nasleđe – on želi da bude zapamćen kao najveći ruski vladar posle Petra Velikog“, navodi jedan viši evropski zvaničnik. „Mislio je da može da pruži Trampu pobedu, ali je odlučio da to ne učini“.
Putinove vojne i bezbednosne službe obezbeđuju mu redovne izveštaje u kojima se preuveličavaju ruski taktički uspesi, iznose tvrdnje o izuzetno visokim ukrajinskim gubicima i ističu se ruske materijalne prednosti, prema navodima dve osobe upoznate sa ovom temom.
„Cela stvar za njega ima vrlo snažan ideološki naboj. On još uvek veruje kako može da pobedi“, kaže jedan viši zapadni obaveštajni zvaničnik.
Izvor: Financial Times
