Piše: Elis Bektaš
Jednom se ja vraćao odnekud autobusom a kraj mene sjeo jedan subjekt iz kategorije starijih omladinaca koji je izgledao sasvim uobičajeno i pristojno ali je zato oko sebe širio gust i težak zadah nalik na onaj iz vojnog kupatila kad u njega uđe vojska koja se nije okupala čitavu heftu tokom koje je izvodila naporne manevre. U neka je doba to postalo neizdržljivo a u autobusu nije bilo nijedno drugo slobodno mjesto da je upitah tog subjekta
– Živ bio de pogledaj da ti nije slučajno krepalo nešto u tom ruksačiću.
– Nije, odvrati ljubazno subjekt, već to ja danfam i tuknem od sintetike.
– Šta će ti sintetika jadan i bolan nebio? upitah ga jer mi vazda bude žao kad se mlado biće upropaštava porocima.
Elis Bektaš: Traktat o pružanju prilike i o ulozi vodokotlića u tom postupku
– Pa čuo sam da je sintetika dobra za raspoloženje jer podiže nivo serotonina a i da se bolje uči na njoj a evo baš spremam ispit iz logike na filozofskom.
– Pa šta si to utrpao u sebe nesrećniče i kakvo ti to smeće diler donosi? opet ga upitah.
– Nisam ništa u sebe, zbunjeno mi odgovori subjekt, već sam obukao gaće i potkošulju od poliestera a evo su mi i košulja i čarape od istog materijala.
– Uzmi i slušaj neku muziku ili gledaj neki film i ne gubi vrijeme na učenje, posavjetovah ga, jer već znadeš sve što ti treba da položiš ispit iz logike na filozofskom u današnji vakat.
