Preveo za Žurnal : M. M. Milojević
Odluka Vrhovnog suda da dopusti federalnim službenicima da uklone delove prepreke od bodljikave žice koju je Teksas postavio duž granice sa Meksikom – slučaj u kojem je federalna vlast iz Vašingtona potvrdila preimućstvo nad teksaškim guvernerom Gregom Abotom – razbuktao je glasove koje pozivaju da „država usamljene zvezde“ (Lone Star State) proglasi nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država. U pitanju je pokret poznat pod imenom Tekzit[I]. „Teksaška bodljikava žica je efikasno sredstvo odvraćanja ilegalnih prelazaka granice koje Bajden ohrabruje. Nastaviću da branim teksaško ustavno pravo da zaštiti granicu i sprečim Bajdenovu administraciju da uništava našu imovine“, kaže Abot. Kolutovi žilet-žice postavljeni su na osnovu njegovog naređenja kao ključan deo nastojanja da se obuzda ilegalna imigracija.
De fakto predvodnik pokreta Tekziz, Danijel Miler, seća se kao da je bilo juče kada je zaključio da bi Teksas trebalo da napusti Sjedinjene Države: subota, 24. avgust 1996. godine, otprilike u dva sata posle podne, u sali hotela u istočnoteksaškom gradu Tajler. Toliko je bio snažan uticaj tog trenutka da ga tehnološki konsultant poredi sa „linijom u pesku“ koju je, seća se predanja, povukao njegov zemljak iz Teksasa, Vilijam Trevis, u Alamu neduo pre nego što su ga napale meksičke trupe 1836. godine. Ta legendarna opsada vodila je stvaranju Republike Teksas, nezavisne države koja je potrajala devet godina, pre nego što se priključila Američkoj Uniji 1845. godine. Miler, koji je sada pedesetogodišnjak, i predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta (skraćeno TNP), nada se da će da ovo prisajedinjenje preokrenuti.
Ipak, uprkos pojačanoj podršci, pokret se u skorije vreme suočio sa nekoliko uzmicanja, između ostalog nije uspeo da se izbori za referendumsko glasanje o teksaškoj secesiji na predstojećim republikanskim unutarstranačkim izborima. Kritičari takođe označavaju borbu za nezavisnost kao fantaziranje koje nema izgleda da uspe, barem ne miroljubivim sredstvima. Ali to nije odvratilo Milera koji ostaje uveren da će njegova kampanja na kraju ostvariti uspeh.
Miler kaže: „Mislim da kada se uzme u obzir putanja duž koje se kreće federalna vlada, putanja duž koje se kreće Teksas, čini se da idemo u tom pravcu da će Teksas, bilo svesnom odlukom bilo kolapsom federalnog sistema njegovom nesposobnošću da zadovolji osnovne potrebe, postati nezavisna država svakako u vremenskom opsegu od narednih trideset godina“. Top of Form
Borba za referendum
Po svakom merilu teksaški nacionalisti su bili zauzeti prethodnih nekoliko godina. U decembru TNP je predstavio ono za šta su tvrdili da je peticija sa 139.456 potpisa Republikanskoj stranci u teksaškom gradu Ostinu. Njome se poziva da se savetodavni referendum o teksaškoj nezavisnosti uvrsti na glasački listić na unutarstranačkim izborima u martu 2024. godine.
Prema teksaškom izbornom zakonu, minimalni broj potpisa potrebnih da bi se razmotrio referendum jeste „pet procenata ukupnih glasova koje su dobili svi kandidati za guvernera na poslednjim opštim stranačkim izborima“. Poslednji republikanski unutarstranački izbori za kandidata za guvernera bili su 2022. godine kada je bilo 1.954.172 glasova. Tada je izglasan kandidat i sadašnji guverner Teksasa Greg Abot. Međutim, teksaška Republikanska stranka odbacila je peticiju, pošto predsedavajući Met Rinaldi tvrdi da je podneta isuviše kasno, i da čak i da nije bilo tako „velika većina potpisa peticije nije važeća“. Naime, on je tvrdio da mnogim potpisima nedostaju ključne informacije kao što su „adresa stanovanja, izborni okrug u kojem je glasač registrovan, datum rođenja/broj registracije glasača“ ili su potpisi prikupljeni elektronski a ne svojeručno.
Ovo je izazvalo žestoki odgovor teksaških nacionalista, a Miler je objavio u svom podkastu Teksaške vesti (Texas News) da njegova grupa „stupa u rat sa teksaškom Republikanskom strankom“. Dana 10. januara, TNP je podneo hitnu predstavku državnom Vrhovnom sudu zavetujući ih „da se bore za svoje pravo na samoupravu“, iako je ovo bilo skoro smesta odbačeno.
Sukob Teksasa i Sjedinjenih Država – (ne)mogući građanski rat u Americi
Teksaški secesionisti su takođe krenuli duž zakonodavne putanje, pošto je tadašnji predstavnik u državnom zakonodavnom telu, Brajan Slejton u martu 2023. podneo zakonski predlog koji poziva na referendum o „tome da li će ili ne država istražiti mogućnost teksaške nezavisnosti“. Nije im uspelo da predlog bude usvojen u zakonodavnom komitetu ovog tela. Do toga je došlo nakon što je Republikanska partija Teksasa odobrila pozive za referendum o tome da li država „treba da ponovo potvrdi svoj status nezavisne nacije“ na konvenciji u junu 2022. u Hjustonu.
Ovaj potez izazvao je sve pojačano interesovanje o tome šta bi se desilo ukoliko Teksas izglasa da ponovo postane nezavisna republika. U intervjuu za Njuzvik, Miler, predvodnik TNP-a, ističe da bi tekzit bio melem za neuspešni federalni sistem.
Miler kaže: „Federalni sistem je razbijen i Teksašani plaćaju cenu. Imalo bi više smisla da Teksašani upravljaju Teksasom“. On krivi federalnu vladu za porast cena goriva i namirnica, zajedno sa povećanjem državnog duga dodajući: „Da je to moglo da se popravi, bilo bi popravljeno“.
Kako bi izgledao nezavisni Teksas?
Miler predviđa uspešan referendum o nezavisnosti nakon koga bi usledio proces pregovora između Ostina i Vašingtona, koji bi se okončao dvama nezavisnim ali blisko povezanim državama. Kaže: „Jednom kada se bude izglasao pozitivan odgovor na referendumsko pitanje o nezavisnosti, ništa se ne bi odmah promenilo. Teksašani bi otpočeli proces kretanja prema nezavisnosti koji bi obuhvatio promenu našeg državnog ustava, statuta koji proishode iz ustavnih promena, procenu i ispunjenje međunarodnih sporazuma, ugovora i dogovora i pregovore o spornim pitanjima sa federalnom vladom.
„Ukoliko se savezna vlada bude držala svoje skoro vekovne politike poštovanja prava na samoopredeljenje, mi očekujemo da odnosi sa ostatkom Sjedinjenih Američkih Država budu srdačni i kooperativni“.
Na svom vebsajtu TNP zagovara da bi nezavisni Teksas trebalo u početku da nastavi da koristi američki dolar kako bi osigurao „ekonomsku stabilnost“ što znači da bi kamatne stope nastavile da kontrolišu Federalne rezerve. Dugoročno, pozivaju Teksas da teži stvaranju „dogovorene monetarne unije sa SAD“, slično evru, koji je valuta dvadeset evropskih država. Ukoliko ova mogućnost ne stoji na raspolaganju, „Teksas bi želeo da istraži mogućnost stvaranja sopstvene valute što je pre moguće“.
Miler je rekao Njuzviku da Teksas „ne bi imao obavezu da plati deo duga koji je akumilirao federalni sistem“ i predlaže da bi odgovor na pitanje da li bi Teksas prihvatio deo zavisio od pregovora sa Vašingtonom o sadašnjoj vladinoj imovini, uključujući i ono što bi dobio od američke vojske. TNP tvrdi da bi nakon sticanja nezavisnosti Teksas bio ustrojen kao „prosta (unitarna) nacionalna država“, koja bi bila podeljena na manje oblasti. Uslove za sticanje državljanstva bi određivalo teksaško zakonodavno telo „ali bi po svoj prilici odražavale uslove za sticanje građanstva ostalih samoupravnih nezavisnih nacija“, dok bi „Teksašani koji sada legalno nastanjuju teritoriju države automatski stekli teksaško građanstvo onda kada država postane nezavisna“.
Program TNP-a takođe poziva na uspostavljanje nezavisne teksaške vojske.
Prema Milerovim rečima, TNP želi da se između „Sjedinjenih Američkih Država i Teksasa neometano kreću ljudi i dobra“ ukoliko dođe do razdvajanja. Na vebsajtu pokreta grupa ukazuje na odnose između SAD i Meksika kao na model koji bi se mogao oponašati. Država Teksas bi se „lako kvalifikovala“ za američki program bezviznih olakšica (Visa Waiver program) koji dopušta građanima četrdeset jedne države da bez vize borave devedeset dana na teritoriji SAD.
Napetosti su porasle u januaru između Teksašana i federalnih vlasti u vezi sa imigracijom, kada je guverner Greg Abot blokirao službenike Carinske i granične zaštitne službe (Customs Border and Protection) i onemogućio da patroliraju Šelbi parkom u Igl Pasu, žarištu ilegalnih prelazaka granice iz Meksika u SAD.
Dana 12. januara, žena i dvoje dece utopilo se dok su pokušavali da pređu reku Rio Grande prema Igl Pasu. Dva dana kasnije. Služba nacionalne bezbednosti (Department of Homeland Security) poslala je opomenu o prestanku i odustajanju (cease-and-desist letter) teksaškom javnom tužiocu Kenu Pekstonu. Državnim vlastima dat je rok do 17. januara da dopuste pristup federalnim službama ovoj lokaciji, ili će se suočiti sa mogućim pravnim postupkom. Pekston je odbio da se povinuje i obećao je u svom odgovoru: „Teksas neće pokleknuti pred Bajedenovom rušilačkom politikom otvorene granice“.
Borba za oslobođenje
Ishodište bilo kakvog pokušaja secesije po svoj prilici bi bilo žestoko pravno sporenje, pošto je Vrhovni sud presudio 1869. godine u slučaju Teksas protiv Vajta da je napuštanje neke države unije protivustavno. Miler osporava ovo gledište navodeći: „Sekcija deset Prvog člana američkog Ustava nabraja sve činove koji su zabranjeni državama. Povlačenje iz unije nije na tom spisku. Stoga, prema Desetom amandmanu[II] Ustava, izostanak eksplicitne ustavne zabrane znači da je to pravo rezervisano državama i narodu“.
Profesor Met Kvortrup (Matt Qvortrup), politikolog i advokat, izjavio je za Njuzvik da je odluka u slučaju Teksas protiv Vajta „zasnovana na donekle sumnjivoj jurisprudenciji“ i mogao bi ga poništiti Vrhovni sud.
Britanski intelektualac, autor knjige iz 2022. godine I Want to Break Free: A Practical Guide to Making a New Country (Želim da se oslobodim: praktični vodič za stvaranje nove države) istraživao je pokrete za nezavisnost širom sveta i uspostavio je razgranate veze sa teksaškim nacionalistima, uključujući i njegovo obraćanje na trodnevnoj konferenciji Teksitkon koju je u novembru prošle godine organizovao TNP u Vaku.
Tokom intervjua sa Njuzvikom o teksaškim nacionalistima, Kvortrup priznaje da ih je u početku „otpisivao misleći da se nalaze na krajnjoj desnici [političkog spektra]. Međutim, bio je prijatno iznenađen kada je na okupljanju u Dalasu osoba koja ga je kao rođenog Londonca upitala da li je „prestravljen da živi u gradu koji vodi musliman“ ispraćena do izlaznih vrata.
Upitan šta misli o šansama kampanje teksaških secesionista, Kvortrup kaže da je „država usamljene zvezde“ „možda jedino mestu u Americi koje ima osećaj identiteta“ tipično povezivan sa nezavisnim državama. Kako bi se održao referendum ovaj istraživač ukazuje da bi po svoj prilici bila potrebna „politička promena, verovatno u okvirima Republikanske stranke“, koju bi pratila pravna borba koja bi se po svoj prilici okončala pred Vrhovnik sudom. Kvortrup priznaje da bi ovo bilo vrlo teško, ali dodaje: „Pre sto godine, mislim da je bilo oko trideset pet država na svetu. Sada ih ima sto devedeset pet. Zapravo nije u potpunosti nezamislivo da se posvedoči kako država uspostavlja samu sebe“.
Ono što je važno zapaziti jeste da su se mnogi istaknuti republikanci poigravali sa idejom secesije od unije, ukoliko je već nisu otvoreno prigrlili. Čip Roj možda ne važi za nekoga ko pažljivo bira reči, ali čak je i prema standardima republikanskih kongresmena njegova izjava od 2. januara ove godine bila iznenađujuća. Sjedinjene Države, obrazlagao je, ušle su u „ustavnu krizu“ pošto su centralne vlasti ili nesposobne ili nevoljne „da zaštite našu granicu od invazije“. Dodao je: „Moji zemljaci Teksašani ispravno se pitaju da li bi Teksas i sličnomisleći Amerikanci trebalo da ostanu deo federalne vlade odustajući od svog blagostanja, bezbednosti i sigurnosti pošto ova krši ugovor po kojem smo stupili u uniju“.
Kada je upitan o teksaškoj nezavisnosti u novembru 2021. godine, senator Ted Kruz rekao je da „još uvek nije spreman da odustane od Amerike“, ali da „ukoliko demokrate okončaju proceduru opstrukcije u Senatu (filibuster)[III], ukoliko fundamentalno unište zemlju, ukoliko budu proširili broj članova Vrhovnog suda[IV], ukoliko Distrikt Kolumbija pretvore u saveznu državu, ukoliko federalizuju[V] održavanje izbora, ukoliko masovno prošire izborne prevare, može nastupiti trenutak kada stvari postanu beznadežne“. Ako se to desi, „onda mislim da bi trebalo da uzmemo NASA, vojsku, naftu“, kaže.
Odvojeno od realnosti
Međutim, Džejms Henson, upravnik projekta Politika Teksasa na Teksaškom univerzitetu u Ostinu smatra da je debata o teksaškoj nezavisnosti više o unutarnjoj republikanskoj politici nego što je sama po sebi ozbiljan politički projekat.
On je izjavio za Njuzvik: „Pozivi teksaških nacionalista na nešto što bi ličilo na Tekzit je nekakva kombinacija maštarije i simboličkog poziranja, a i jedno i drugo je odvijeno od realnosti… Stranački aparat Republikanske stranke postao je omiljeno utočište ekstremnim i ezoteričnim političkim elementima, i tamo se takve frakcije tretiraju mnogo ozbiljnije nego u široj javnosti“.
„U pojedinim oblastima, oni ponekad uspevaju da pomere centar stranke udesno, i uspevaju u skretanju pažnje na ideje i predloge koji imaju malo veze sa realnošću – poput ideje o nezavisnom Teksasu“.
Miler oštro odbacuje navode da je teksaški nacionalizam desničarska stvar. Nasuprot tome ističe: „Da bi pokret za nezavisnost bio uspešan on mora da po svojoj prirodi bude nadstranački“. Pre nego što je bio saosnivač TNP-a 2005. on je proveo dve godine istražujući secesionističke pokrete širom svega, između ostalih i one u Škotskoj, Kataloniji i Kvebeku. Objašnjava škotsko izglasavanje ostanka u Velikoj Britaniji – što je izglasano većinom od 55 odsto nasuprot 45 odsto glasova – time što je nezavisnost bila povezivana sa levičarski nastrojenom Škotskom nacionalnom strankom (Scottish National Party) i veruje da secesionisti „zaista moraju da prevaziđu sve one uobičajene načine na koje politika nastoji da nas podeli“ kako bi uspeli.
„Ne postoji uverljiv scenario“
Džošua Blank, stručnjak za državnu politiku na Teksaškom univerzitetu u Ostinu i upravnik za istraživanja na Teksaškom političkom projektu, ističe da je malo verovatno da se Tekzit ostvari na miran način i da bi to zahtevalo veliko povećanje državnog kapaciteta [nezavisnog Teksasa, prim.prev], što bi odbilo mnoge republikance. U intervjuu za Njuzvik rekao je: „Mislim da istorija jasno pokazuje da ne postoji uverljivi scenario po kojem bi Teksas mogao mirno da se izdvoji iz Sjedinjenih Držva, čak i da je to volja njegovog stanovništva –za šta koliko je meni poznato nema naznaka“.
Blank je nastavio: „Kada počnete da razmišljate o mehanizmima na osnovu kojih bi Teksas mogao da se isključi iz Sjedinjenih Država, apsurdnost ovog predloga brzo postaje samoočigledna. Bez obzira koliko Teksas ponavlja tvrdnjo o svojoj samobitnosti, , i Teksas se, kao i većina država, oslanja na federalne dolare – posebno poslednjih godina – koji mu pomažu da obezbedi relativno nizak osnovni nivo državnih službi i usluga. Da bi se Teksas povukao iz SAD, država bi morala da znatno poveća svoje prihode kroz oporezivanje i takse kako bi nadomestila nedostatak federalnih sredstava, ali isto tako kako bi počela da obezbeđuje finansiranje za mnoge, često izuzetno skupe, službe koje više ne bi obezbeđivale federalne vlasti.
„Središnji elemenat republikanske političke pravovernosti u Teksasu jeste upravni model koji se zasniva na niskim porezima i pružanju svedenog broja državnih usluga. Vršenje uloge koju u finansiranju i obezbeđivanju javnih službi ima federalna vlada zahtevali bi dramatično drugačiji, znatno prošireni model upravljanja Teksasom. Verujem da bi većina republikanskih glasača više prezirala takav model nego što preziru sadašnje teksaško učešće u SAD“.
Debata o teksaškoj nezavisnosti odigrava se usred šire rasprave o jedinstvu, i uopšte održivosti, SAD suočenih sa sadašnjim političkim napetostima. U februaru 2023. godine, članica Predstavničkog doma iz Republikanske stranke Mardžori Tejlor Grin izazvala je žustru raspravo pozivanjem na „nacionalni razvod“ prema kojem bi se zemlja „podelila na crvene države i plave države[VI] i umanjio bi se opseg federalne vlade“.
Potonje istraživanje javnog mnjenja koje su sprovela agencija Ju Gov i Ekonomist utvrdilo je da se 23 odsto Amerikanaca slaže sa ovim predlogom, u odnosu na 62 odsto onih koji se ne slaže i 15 odsto koje nije jasno opredeljeno.
Nakon što je Vrhovni sud savezne države Kolorado u decembru 2023. godine presudio da nije u skladu sa Ustavom da Donald Tramp služi drugi predsednički mandat[VII], zbog ograničenja koja Četrnaesti amandman Ustava SAD nameće onima koji su učestvovali u „pobuni“, Grinova je ponovila svoj poziv na društvenoj mreži Eks, nekadašnjem Tviteru.
Džordžijska republikanka je napisala: „Amerika je u ustavnoj krizi. Administracija omogućava opštu prekograničnu invaziju i pruža utočište ilegalnim imigrantima. Sudovi su uključeni u pravosudnu tiraniju. Vlada je politički zloupotrebljena protiv naroda. Uskoro će nacionalni razvod biti naša jedina preostala mogućnost“.
Miler je izjavio za Njuzvik da je „korisno“ što je Grinova pokrenula diskusiju ali je odbacio ideju da bi se SAD mogle podeliti između demokrata i republikanaca. On kaže: „Ovo je unija pedeset suverenih država… ne postoji podela Sjedinjenih Država prema političkom opredeljenju. Na pojedinačnim državama jeste da se opredele da li žele ili ne žele da se nastavi ovaj odnos zato što je on na kraju krajeva dobrovoljna unija“.
Svako nastojanje da se Sjedinjene Države podele između demokrata i republikanaca moralo bi da se nosi sa činjenicom da ne postoji očigledna linija geografske podele, pošto države koje su konzervativnije orijentisane takođe obuhvataju i dosta liberalno orijentisanih džepova, posebno usredsređenih na velike gradove, dok obratno važi za neka ruralna područja u državama kojima upravljaju demokrate.
Jačanje pokreta za oslobođenje
Ali ovo nije zaustavilo brojne secesionističke pokrete da iznose svoje pozicije, posebno ukoliko postoji geografsko usredsređenje ostrašćenosti zbog nacionalnih političkih događaja. Posle izborne pobede Donalda Trampa u novembru 2016. godine, Kalegzit – poput Tekzita – što su sve termini nastali poigravanjem sa pojmom Bregzit, kampanjom za istupanje Velike Britanije iz Evropske unije koja je pobedila na referendumu u junu 2016. godine – postao je istaknuta tema na društvenoj mreži Tviter.
Potonje istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Berklijev Institut za istraživanje uprave Kalifornijskog univerziteta, pokazalo je da 44 odsto demokrata u državi podržava „predloženu inicijativu koja poziva da se izglasa kalifornijsko proglašenje nezavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i da tako postane nezavisna država“, što je gledište koje je delilo svega 32 odsto od Kalifornijaca.
Karla Gerike je trenutni predsednik Fondacije za nezavisnost Nju Hempšira i portparol Projekta za slobodnu državu (Free State Project, skraćeno FSP), pokreta koji ohrabruje libertarijanski naklonjene pojedince „da se presele u Nju Hempšir zbog slobode“.
Kako bi se priključili FSP-u, koji tvrdi da je to do sada uradilo već dvadeset hiljada ljudi, od pojedinaca se traži „da iskažu svoju jasnu nameru da se presele u držanju Nju Hemšir“ a potom „da iskazuju pune praktične napore za stvaranje društva u kojem je najveća uloga građanske vlade zaštita života, slobode i imovine pojedinaca“.
Pravdajući ovu politiku, FSP navodi: „Usredsređenjem naših članova u pojedinačnoj državi, mi povećavamo naš domet kao aktivista, preduzetnika, stvaralaca zajednica i intelektualaca“. Iako svi aktivisti FSP-a ne podržavaju da se odmah postigne nezavisnost Granitne države, Gerike svakako to čini. Za Njuzvik je izjavila: „To je ideja čije je vreme došlo pošto se oseća nezadovoljstvo na različitim delovima političkog spektra“.
Početkom godine, 3. januara, kongresmen Džejson Gerhard, republikanac u zakonodavnom telu Nju Hempšira, izneo je zakonski predlog u kojem stoji da ukoliko federalni dug ikada dosegne 40 hiljada milijardi dolara, što je oko 6 hiljada milijardi više od njegove sadašnje vrednosti, država „će proglasiti nezavisnost i nastaviti svoje postojanje kao suverena nacija“.
Apokaliptični pogled na secesiju daje predstojeći film Aleksa Garlanda Građanski rat, u kojem igraju Kirsten Dunst i Nik Oferman. Trejler za ovaj film objavljen je u decembru prošle godine. U zapletu koji se zasniva na žestoko produbljenim američkim političkim podelama, devetnaest država napustilo je uniju, oformilo frakcije kao što su Floridska alijanska i ono što Ofermanov po treći put izabrani predsednik naziva „takozvanim Zapadnim snagama Teksasa i Kalifornije“, izazivajući otvoreni rat sa američkom vojskom.
U jednom video isečku, militanti drže grupu novinara i civila na nišanu. Jedan od zatočenika kaže: „Mi smo Amerikanci, zar ne?“ Jedan od naoružanih ljudi, kojeg igra Dunstov supružnik iz realnog života Džesi Pimons pita: „Dobro, ali koji ste vi Amerikanci?“
Ukoliko se napetosti pretvore u krizu postoji mnogo frakcija, uključujući teksaške nacionaliste, spremnih da preoblikuju političku geografiju Severne Amerike. Velika ironija sastoji se u tome da je jedina sila dovoljno snažna da obori Sjedinjene Države, svakako najmoćniji politički entitet u ljudskoj istoriji – zapravo ona sama. Sam Miler, kada je upitan o verovatnoći da Teksas postane nezavisna država za trideset godina, ne pokazuje ni najmanje kolebanje ili sumnjičavost. Aktivista jednostavno odgovara: „Sto posto“.
Izvor: Njuzvik
[I] U pitanju kovanica od reči Texas i Exit (Izlaz); slično britanskom pokretu Bregzit
[II] Deseti amandman američkog Ustava sankcioniše da federalna vlada ima samo ona ovlašćena koja joj je poverio Kongres; ukoliko to ovlašćenje nije naznačeno, pripada državama ili narodu.
[III] Filibuster u američkom Senatu je opstrukcija produženjem debate kako se zakonski predlog ne bi došao na red za izglasavanje; postoji vrlo malo ograničenja u vođenju rasprave, te senator može da govori, ukoliko se neko drugi nije javio za reč, besprekidno; pravila Senata omogućavaju da se izglasa prekidanje debate, međutim, za to je potrebna tropetinska većina (uobičajeno šezdeset senatora) tako da manjina senatora može da blokira usvajanje ove odluke te stavljane na dnevni red glasanja o predlogu koji ima prostu većinu.
[IV] Vrhovni sud SAD čini devetoro sudija; pošto je predsednik SAD Donald Tramp pokrenuo proceduru za imenovanje troje sudija tokom svog mandata, Nila Gorsača (2017), Breta Kavanoa (2018) i posebno Ejmi Koni Baret (2020) koja je zamenila levo liberalnu sudiju Rut Ginsberg, čime je osigurana konzervativna većina najvišeg sudskog tela, pojavili su se pozivi u delu Demokratske stranke da se broj sudija Vrhovnog suda uveća, imenuju nove sudije za mandata predsednika iz redova demokrata i tako osigura liberalna većina; stranke se uglavnom uzdržavaju od ovakvih poteza strahujući da će neka naredna administracija iz suprotstavljene stranke posegnuti sa sličnim potezima.
[V] Nadležnost određivanja pravila o održavanju izbora u SAD pripada saveznik državama a ne federalnoj vladi.
[VI] Crvene države označavaju one kojima dominiraju republikanci, plave tamo gde prevagu odnose demokrate
[VII] U međuvremenu Vrhovni sud SAD doneo je odluku kojom poništava ovu presudu
