Piše: Šon Donan
Preveo: Miloš M. Milojević
Nije se očekivalo da američka populacija počne da se smanjuje sve negde do 2081. godine; međutim, Trampova borba protiv imigracije mogla bi dovesti do toga već tokom ove godine.
Ukoliko postoji jedna stalna prednost koju su SAD uživale od svog osnivanja to je sposobnost da se privuku talenti i uveća sopstvena populacija. Sada, dok se zemlja priprema da proslavi svoj dvesta pedeseti rođendan i preispituje svoju saglasnost sa žestokim obračunom sa imigracijom američkog predsednika Donalda Trampa, ona rizikuje da zabeleži istorijsku i ekonomsku prekretnicu nekoliko decenija pre nego što je očekivano: na osnovu barem jedne kredibilne procene, 2026. godine mogao bi se zabeležiti prvi pad broja stanovnika u američkoj istoriji.
Čak i ukoliko se ova prekretnica ne zabeleži ove godine, među stručnjacima postoji široko prihvaćeni konsenzus na obema stranama polemike o imigraciji da je tokom Trampovog drugog mandata pređena putanja do druge kritične tačke – kada neto migracija u SAD više ne uspeva da nadoknadi opadajuću stopu rađanja i rastući broj smrti koji je posledica sve starije domicilne populacije. Što se žešće Tramp bude obračunavao sa imigracijom, pre će američka populacija početi da stagnira ili čak da opada.
Nacionalna populacija je ključni činilac njene ekonomske snage. Opadajući broj stanovnika u Kini, koja je 2025. godine zabeležila najnižu stopu rađanja od kada je komunistička partija preuzela vlast 1949. godine, je jedan od dobrih razloga zbog kojih možda nikada neće prestići SAD kao najveća svetska ekonomija. Japanska populacija dosegla je vrhunac od 128 miliona 2010. godine, i njeno opadanje usporava već tokom više godina ekonomski rast. Sve lošije evropsko demografsko stanje podupire gledišta o ekonomskoj malaksalosti.
SAD se godinama nisu uključivale u ove rasprave. Godine 2023. godine kada je američki Popisni ured (US Census) objavio dugoročne prognoze broja stanovnika, glavno predviđanje bilo je da će broj stanovnika možda otpočeti da opada 2081. godine. Ali s obzirom kako se stvari razvijaju ove godine će SAD u najboljem slučaju zabeležiti nešto nižu stopu rasta u odnosu na Nemačku, u kojoj je sve starija populacija doprinela reputaciji zemlje kao „bolesnika Evrope“.
Rast broja Amerikanaca tokom istorije
Ukupan broj stanovnika u milionima
Da stvari budu jasne, ovo sa Trampovog gledišta ne predstavlja nužno problem. Njegova administracija usredsređena je na ispunjavanje obećanja da će smanjiti useljeničku populaciju i tvrdi, uprkos upozorenjima ekonomista, da će to značiti više prilika i rast plata za domaće radnike kao i da će umanjiti cene svega od stanovanja do zdravstvene zaštite tako što je umanjiti potražnju.
„Ne postoji nestašica američkih umova i ruku koji bi povećali našu radnu snagu, i agenda predsednika Trampa da se stvore poslovi za američke radnike predstavlja posvećenost ove administracije da oposli taj neiskorišćeni potencijal dok vrši mandat za sprovođenje imigracionih zakona koji joj je poveren“. kaže Abigejl Džekson, portparolka Bele kuće.
Vlada koja je pokrenula kampanju masovne deportacije i koja umanjuje i legalne i nelegalne ulaske u zemlju, oglasila je kraj doba masovne migracije koju smatra za uzrok zapadnog civilizacijskog opadanja.
„Čoveče, to je baš lepo“, rekao je Tramp nakon što se u svom govoru u Davosu 21. januara pohvalio da su SAD prvi put barem za poslednjih pedeset godina zabeležile „obrnutu migraciju“ [broj iseljenika veći je od broja useljenika, prim. prev].
Amerika se smanjuje
Računica broja stanovnika je jednostavna, čak i kada prikupljanje konačnih podataka nije. Prebrojte rođenja, oduzmite smrti, uračunajte useljenike i iseljenike i dobijate rast stanovnika zemlje.
Američki Popisni ured objavio je ove nedelje da je tokom jednogodišnjeg periodu do 1. jula 2025. broj stanovnika porastao za svega 0,5 odsto odnosno 1,8 miliona, što je najniži rast od početka pandemije. Glavni razlog za znatno usporenje jeste nagli pad broja useljenika na 1,3 miliona sa najvišeg broja od 2,7 miliona za godinu dana do početka jula 2024. godine.
Tokom tog poslednjeg perioda za koji su dostupni podaci bilo je 519.000 rođenja više nego smrti, prema novoobjavljenim podacima Popisnog ureda. Ta razlika se, međutim, smanjuje. Do 2030. verovatno će u potpunosti iščeznuti, čime će rast broja stanovnika SAD u potpunosti zavisiti od useljavanja, prema navodima nestranačke Kongresne kancelarije za budžet.
Ukoliko je neto migracija (dolasci minus odlasci) negativna, i dovoljno velika da premaši razliku broja rođenih i broja umrlih, onda američka populacija opada. I nije ni upitno da je neto migracija postala sve manja zahvaljujući Trampovoj politici. Popisni stručnjaci ove nedelje su naveli da očekuju da padne na samo 316.000 za jednogodišnji period pre jula 2026. godine, uz to da se SAD „kreću prema negativnoj neto migraciji“.
Ono što komplikuje stvari jeste što popisne procene obuhvataju period od početka do polovine godine, uz Trampovu politiku koja se brzo sprovodi te zvanični podaci ne odražavaju promenjene prilike. Popisni proračuni objavljeni ove nedelje ne uključuju drugu polovinu 2025. godine, kada je obračun vlade sa imigracijom ubrzan.
Nedavno objavljena istraživanja organizacija desnog centra Ameriken enterprajz i levog centra Brukings instituta ukazuju da SAD već prolaze kroz neto odliv stanovništva. Pažljivim pregledanjem dostupnih podataka o ulasku i izlasku kako legalnih migranata tako i migranata bez valjanih isprava, oni su izračunali da je u SAD došlo do neto pada imigrantske populacije od 10.000 do 295.000 ljudi tokom 2025. godine. Ukoliko su ove procene tačne one bi i dalje značile majušni ukupan rast broja stanovnika.
Međutim, upravo za ovu godinu procena tipa AEI/Brikingsa postaje zanimljivija. Oni predviđaju da će raspon migracionog salda Sjedinjenih Država kretati između priliva od 185.000 ljudi i odlivanja od 925.000 ljudi tokom 2026. godine – a ova procena napravljena je pre nego što su u SAD na početku godine uvele dodatna ograničenja na legalnu imigraciju.
Najveći doprinos usporavanju neto migracije, kako navode autori, doneo je pad novih dolazaka a ne medijski pomno propraćeno deportovanje.
Istraživači AEI/Brukingsa nisu otišli korak dalje i nisu razmatrali ukupan uticaj na broj stanovnika, ali priznaju valjanost računice. Ako bi se ostvarila najniža vrednost njihovog predviđanja za 2026. godinu i ukoliko ne dođe do potpuno neočekivanog porasta stope nataliteta, SAD bi imale pad ukupnog broja stanovnika za više od 400.000 ljudi. Čak i u srednjem rangu te prognoze, zemlja će se kretati blizu opadanja broja stanovnika. Čini se sve verovatnijim da bismo 2026. „mogli da budemo negde na nuli ili da zabeležimo pad broja stanovnika“, kaže Tara Votson, koja rukovodi Centrom za ekonomsku bezbednost i ekonomske prilike instutita Brukings i jedna je od autorki ovog istraživanja.
Od kako su SAD počele da sprovode popise od 1790. godine, takvo opadanje nikada nije bilo zabeleženo, navode demografi. (Popis se sprovodi svakih deset godina, ali vlada takođe objavljuje godišnje procene broja stanovnika na nacionalnom, državnom i lokalnom nivou kako bi joj to pomoglo da usmerava finansijska sredstva i ostale resurse). Jedini mogući izuzetak mogla bi biti 1918. godina, zbog posledica španske groznice i zato što je nekih dva miliona američkih vojnika bilo raspoređeno izvan zemlje.
Druge procene su manje nepovoljne. Si-bi-o je u januaru ponudio umereniju procenu za 2025. i 2026. godinu, izračunavši da je pozitivni migracioni saldo u SAD dramatično opao, ali da je prošle godine i dalje zabeleženo četiristo hiljada više dolazaka od odlazaka. Za razliku od stručnjaka Popisnog ureda i istraživača AEI/Brikingsa oni predviđaju da će se neto migracija 2026. oporaviti, iako je to uglavnom rezultat različitog metodološkog pristupa. Prema njihovoj metodologiji predviđa se povratak ranijim trendovima, što može izgledati kao neadekvatan pristup u vanrednim okolnostima.
Trampova administracija je, u međuvremenu, posegla za drugim maksimalističkim procenama, ukazujući na opadanje od dva miliona ljudi koji su zabeleženi kao strana radna snaga [u podacima o zaposlenju, prim.prev] i tvrde da su deportovali nekih 622.000 ljudi 2025. godine. Ukoliko je bilo šta od ovoga istinito, onda američka populacija verovatno opada. Stručnjaci, međutim, dovode u pitanje ove tvrdnje, navodeći da prva predstavlja pogrešno tumačenje statističkih podataka dok za drugu kažu da je precenjivanje.
U izjavi, Bela kuća navodi da predsednička administracija radi na unapređenju programa obuke radne snage i olakšanju dobijanja privremenih radnih viza.
Ono u čemu su stručnjaci uglavnom potpuno saglasni jeste da imigrantska politika Trampove administracije, barem za sada, umanjuje migracioni saldo i ubrzava početak opadanja broja stanovnika za koji se verovalo da je udaljen barem još nekoliko decenija.
„To nije nešto što sam očekivao da ću videti. Hajde da to tako kažemo“, navodi Džefri Pasel, viši demograf u Istraživačkom centru Pju (Pew Research Center), koji istražuje američku demografiju i migratorna kretanja od 70-ih godina dvadesetog veka. Čak i tokom pandemije, kada je više od milion ljudi u SAD umrlo od Kovida, došlo je do blagog uvećanja broja stanovnika, ističe Pasel. „Zaista nismo videli ništa slično“, kaže.
Odstupanje? Ili nova normalnost?
Ne može se reći da Amerika nema nikakvog iskustva sa umanjenjem broja stanovnika. Od severnih gradova kao što su Baltimor i Detroit koji su bili suočeni sa depopulacijom i umanjenjem poreske baze koja je uz nju pristigla još od kraja šezdesetih godina 20. veka, do industrijskih gradova širom Srednjeg Zapada i Juga koji su suočeni sa posledicama skorije deindustrijalizacije, odavno je zadržavanje ljudi egzistencijalna ekonomska bitka za pojedine američke zajednice.
Naznake demografskih promena su već očevidne. Manje je osamnaestogodišnjaka u SAD nego što ih je ranije bilo, što je činjenica koja utiče na broj upisanih na koledže i univerzitete. Ovo će, potom, odrediti budućnost američke radne snage. Čak i pre pandemije, američki privrednici od građevinarstva do proizvodnog sektora žalili su se na nedostatak kvalifikovanih radnika. Ukoliko se vaš lokalni supermarket ili apoteka oslanjaju na samouslužne kase, to nije samo zbog tehnoloških promena.
Ono što je novo jeste ubrzanje trenda koje je donela Trampova politika.
Administracija otvoreno govori o želji da umanji useljavanje ne samo u SAD nego širom sveta. „Mi želimo svet u kome migracija nije samo „uređena“ već onaj u kojem suverene države rade zajedno pre da spreče nego da ubrzaju destabilišuće tokove stanovništva“, stoji u Trampovoj Strategiji nacionalne bezbednosti. Ona se obraća domaćoj javnosti porukom da manje imigranata znači slabiju konkurenciju za poslove i nekretnine. Administracija se takođe zalaže sa viši rast domaće populacije, zagovarajući da Amerikanke rađaju više dece i da se uvećaju američke porodice.
Kada su se pojavili izveštaji da bi SAD mogle da zabeleže negativan migracioni saldo prošle godine, Stiven Miler, Trampov glavni savetnik za migracije, proslavio je ovu vesti isticanjem američkog položaja supersile u prethodnom periodu kada su postojala stritkna imigraciona ograničenja, od 20-ih do 60-ih godina 20. veka. „Tokom poslednjeg perioda kada je Amerika bila neupitna globalna supersila – [finansijska], kulturna i vojna – migracioni saldo je bio negativan. Sav rast broja stanovnika dolazio je od stvaranja novih porodica“, objavio je Miler na društvenoj mreži Eks.
Ključna razlika, razume se, jeste da su SAD ograničile useljavanje usred daleko viših domaćih stopi rađanja i bejbibuma koji je usledio nakon Drugog svetskog rata. Drugi prećutani problem jeste što niko u industrijalizovanom svetu nije pronašao uspešan ili trajan način da ohrabri žene da rađaju više beba i da povrate stope rađanja natrag na nivo do ili iznad nivoa nužnog za održavanje reprodukcije stanovništva – istorijski gledano, pokušaji da se to učini uglavnom su bili represivni.
Nije jasno da li su Tramp ili njegova administracija dovoljno razmislili o širim posledicama svojih političkih odluka po broj stanovnika SAD. Međutim, zagovornici ograničenja imigracije već dugo tvrde da je broj stanovnika SAD preteran, okrivljujući navodnu prenaseljenost za sve nedaće, od širenja prigradskih naselja do iscrpljivanja rezervi vode. Oni takođe dovode u pitanje da li je broj stanovnika uopšte tako važan.
„Ukoliko je važna samo ukupna veličina, onda je Bangladeš mnogo bogatiji od Novog Zelanda“, kaže Stiven Kamarota, rukovodilac istraživanja u Centru za istraživanje imigracije, koji zagovara restriktivniju useljeničku politiku. „Ali mi ne kažemo da je Bangladeš bogatiji od Novog Zelanda zato što je ono što je značajno bogatstvo po glavi stanovnika, i nije jasno da li opadanje ili spori rast broja stanovnika ima negativan uticaj na bruto domaći proizvod po glavni stanovnika. U stvari, deluje da korelacija upućuje u suprotnom smeru“.
Bilo kako bilo realni američki bruto domaći proizvod po glavi stanovnika rastao je tokom više decenija, uz nekoliko značajnih prekida tokom recesija. I ekonomisti će vam reći da literatura o ovoj temi jasno ukazuje: useljenici stvaraju barem onoliko poslova koliko zauzimaju, i ukupno doprinose prosperitetu.
Ekonomisti upozoravaju da bi efekti niže imigracije i opadanja broja stanovnika po američku ekonomiju mogli biti pre dugoročno nego trenutno nepovoljni. Slično carinama, kratkoročni uticaj na rast ili inflaciju može se izraziti delom procenta bruto domaćeg proizvoda. Što znači da bi po svoj prilici moglo biti zaklonjeno brzim investiranjem u centre obradu podataka i drugu infrastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom, te to ostavlja mnogo prostora Trampovim braniocima da napadaju katastrofičare.
Takođe je zamislivo da će veštačka inteligencija preuzimati sve više i više posla, uključujući najnaprednija istraživanja, te da će veza između broja stanovnika i ekonomskog rasta oslabiti. Za sada, međutim, ovo ostaje stvar spekulativnog domišljanja.
U studiji AEI/Brikingsa objavljenoj u januaru procenjeno je da će efekat nižeg migracionog salda biti smanjenje rasta za 0,3 procentna poena tokom 2025. i 2026. godine. Procenjuju da će imati brži uticaj na tržište rada, umanjujući broj poslova koje Sjedinjene Države moraju da otvore mesečno kako bi održale punu zaposlenost na 50.000 ili manje u drugoj polovini 2025. godine. Istraživači pišu da bi tokom 2026. ova vrednost mogla postati negativna zbog manjeg broja useljenika, što bi moglo da dovede do zapanjujućeg scenarija po kojem američko tržište rada gubi desetine hiljada radnih mesta svakog meseca dok održava podjednaku stopu nezaposlenosti.
Dugoročni ekonomski uticaj opadanja američke populacije „mnogo zavisi da li je posredi privremeno odstupanje ili da li je ovo nova normalnost“, kaže Votson.
Ukoliko nova administracija zameni Trampa i relaksira useljenička ograničenja, onda „ne mislim da će dugoročne ekonomske posledice biti naročito velike“, kaže Votson. „Ali postoji scenario u kojem nas ovako nešto može uvesti u dugoročno okruženje niske migracije. Izazov koji to nosi jednostavno proističe otuda što rast stanovništva pomaže rast BDP-a. Pomaže rast dostupne radne snage. Ekonomija je jednostavno podmazanija kada postoji izvestan rast broja stanovnika“.
Takođe je otvoreno fiskalno pitanje o mogućnostima servisiranja duga i ispunjavanja obećanja koja daje Društveno osiguranje (Social Security) i drugi slični programi sve starijem stanovništvu uz istovremeno umanjivanje baze radno sposobnih.
„Ne mislim da ima nečeg magičnog u vezi sa nulom“, kaže Votson. „Ali ništa od ovoga ne pomaže ekonomiji da bude na najvišem nivou na kome bi mogla biti“.
Ono što dolazi sledeće – koliko će trajna biti ova promena – zavisiće od izbora i političkih odluka. Bilo je nekih četrnaest miliona imigranata bez valjanih isprava u SAD pre nego što je Tramp otpočeo svoju kampanju deportacija. To znači, barem načelno, da bi SAD tokom nekoliko uzastopnih godina mogle da zabeleže opadanje broja stanovnika ukoliko izvode masovne deportacije dok istovremeno beleže malo useljavanja.
Ipak, neki se i dalje nadaju da je moguće postići širi imigracioni kompromis. Tramp je ukazao ove nedelje da je spreman da razgovara nakon što se nezadovoljstvo zbog pucnjava koje su izvršili pripadnici migracione policije u Minesoti počelo širiti među republikancima. Kongres bi mogao, u nekom trenutku, da se rasani i pozabavi opsežnom imigracionom reformom, koliko god malo verovatno to sada delovalo. U zemlji u kojoj je broj stanovnika rođenih u inostranstvu oko pedeset miliona i u kojoj je sve ozbiljniji nedostatak radne snage, zagovornici reforme kažu da je to jedini smislen potez.
Republikanska predstavnica sa Floride Marija Elvija Salazar, tvorac i kopredlagač nacrta zakona čijim bi se usvajanjem dopustilo milionima radnika bez valjane dokumentacije (undocumented workers) da ostanu u SAD – iako bez obećanih izgleda da će steći državljanstvo – ističe da je Tramp u jedinstveno povoljnoj poziciji da zemlju odvede put pronalaženja kompromisnog rešenja. „On je osoba koja dolazi iz građevinarstva i ugostiteljstva“, rekla je Salazar na događaju koji je u januaru upriličio Brukings. „On zna da su nam te ruke potrebne“.
U međuvremenu SAD se suočavaju sa nelagodnom stvarnošću. Dok Tramp pooštrava imigracionu politiku, a nacija se premišlja o spremnosti da prihvati njegove metode, stanovništvo Amerike izgleda da oseća posledice.
Izvor: Blumberg
