Пише: Шон Донан
Превео: Милош М. Милојевић
Није се очекивало да америчка популација почне да се смањује све негде до 2081. године; међутим, Трампова борба против имиграције могла би довести до тога већ током ове године.
Уколико постоји једна стална предност коју су САД уживале од свог оснивања то је способност да се привуку таленти и увећа сопствена популација. Сада, док се земља припрема да прослави свој двеста педесети рођендан и преиспитује своју сагласност са жестоким обрачуном са имиграцијом америчког председника Доналда Трампа, она ризикује да забележи историјску и економску прекретницу неколико деценија пре него што је очекивано: на основу барем једне кредибилне процене, 2026. године могао би се забележити први пад броја становника у америчкој историји.
Чак и уколико се ова прекретница не забележи ове године, међу стручњацима постоји широко прихваћени консензус на обема странама полемике о имиграцији да је током Трамповог другог мандата пређена путања до друге критичне тачке – када нето миграција у САД више не успева да надокнади опадајућу стопу рађања и растући број смрти који је последица све старије домицилне популације. Што се жешће Трамп буде обрачунавао са имиграцијом, пре ће америчка популација почети да стагнира или чак да опада.
Национална популација је кључни чинилац њене економске снаге. Опадајући број становника у Кини, која је 2025. године забележила најнижу стопу рађања од када је комунистичка партија преузела власт 1949. године, је један од добрих разлога због којих можда никада неће престићи САД као највећа светска економија. Јапанска популација досегла је врхунац од 128 милиона 2010. године, и њено опадање успорава већ током више година економски раст. Све лошије европско демографско стање подупире гледишта о економској малаксалости.
САД се годинама нису укључивале у ове расправе. Године 2023. године када је амерички Пописни уред (US Census) објавио дугорочне прогнозе броја становника, главно предвиђање било је да ће број становника можда отпочети да опада 2081. године. Али с обзиром како се ствари развијају ове године ће САД у најбољем случају забележити нешто нижу стопу раста у односу на Немачку, у којој је све старија популација допринела репутацији земље као „болесника Европе“.
Раст броја Американаца током историје
Укупан број становника у милионима
Да ствари буду јасне, ово са Трамповог гледишта не представља нужно проблем. Његова администрација усредсређена је на испуњавање обећања да ће смањити усељеничку популацију и тврди, упркос упозорењима економиста, да ће то значити више прилика и раст плата за домаће раднике као и да ће умањити цене свега од становања до здравствене заштите тако што је умањити потражњу.
„Не постоји несташица америчких умова и руку који би повећали нашу радну снагу, и агенда председника Трампа да се створе послови за америчке раднике представља посвећеност ове администрације да опосли тај неискоришћени потенцијал док врши мандат за спровођење имиграционих закона који јој је поверен“. каже Абигејл Џексон, портпаролка Беле куће.
Влада која је покренула кампању масовне депортације и која умањује и легалне и нелегалне уласке у земљу, огласила је крај доба масовне миграције коју сматра за узрок западног цивилизацијског опадања.
„Човече, то је баш лепо“, рекао је Трамп након што се у свом говору у Давосу 21. јануара похвалио да су САД први пут барем за последњих педесет година забележиле „обрнуту миграцију“ [број исељеника већи је од броја усељеника, прим. прев].
Америка се смањује
Рачуница броја становника је једноставна, чак и када прикупљање коначних података није. Пребројте рођења, одузмите смрти, урачунајте усељенике и исељенике и добијате раст становника земље.
Амерички Пописни уред објавио је ове недеље да је током једногодишњег периоду до 1. јула 2025. број становника порастао за свега 0,5 одсто односно 1,8 милиона, што је најнижи раст од почетка пандемије. Главни разлог за знатно успорење јесте нагли пад броја усељеника на 1,3 милиона са највишег броја од 2,7 милиона за годину дана до почетка јула 2024. године.
Током тог последњег периода за који су доступни подаци било је 519.000 рођења више него смрти, према новообјављеним подацима Пописног уреда. Та разлика се, међутим, смањује. До 2030. вероватно ће у потпуности ишчезнути, чиме ће раст броја становника САД у потпуности зависити од усељавања, према наводима нестраначке Конгресне канцеларије за буџет.
Уколико је нето миграција (доласци минус одласци) негативна, и довољно велика да премаши разлику броја рођених и броја умрлих, онда америчка популација опада. И није ни упитно да је нето миграција постала све мања захваљујући Трамповој политици. Пописни стручњаци ове недеље су навели да очекују да падне на само 316.000 за једногодишњи период пре јула 2026. године, уз то да се САД „крећу према негативној нето миграцији“.
Оно што компликује ствари јесте што пописне процене обухватају период од почетка до половине године, уз Трампову политику која се брзо спроводи те званични подаци не одражавају промењене прилике. Пописни прорачуни објављени ове недеље не укључују другу половину 2025. године, када је обрачун владе са имиграцијом убрзан.
Недавно објављена истраживања организација десног центра Америкен ентерпрајз и левог центра Брукингс института указују да САД већ пролазе кроз нето одлив становништва. Пажљивим прегледањем доступних података о уласку и изласку како легалних миграната тако и миграната без ваљаних исправа, они су израчунали да је у САД дошло до нето пада имигрантске популације од 10.000 до 295.000 људи током 2025. године. Уколико су ове процене тачне оне би и даље значиле мајушни укупан раст броја становника.
Међутим, управо за ову годину процена типа АЕИ/Брикингса постаје занимљивија. Они предвиђају да ће распон миграционог салда Сједињених Држава кретати између прилива од 185.000 људи и одливања од 925.000 људи током 2026. године – а ова процена направљена је пре него што су у САД на почетку године увеле додатна ограничења на легалну имиграцију.
Највећи допринос успоравању нето миграције, како наводе аутори, донео је пад нових долазака а не медијски помно пропраћено депортовање.
Истраживачи АЕИ/Брукингса нису отишли корак даље и нису разматрали укупан утицај на број становника, али признају ваљаност рачунице. Ако би се остварила најнижа вредност њиховог предвиђања за 2026. годину и уколико не дође до потпуно неочекиваног пораста стопе наталитета, САД би имале пад укупног броја становника за више од 400.000 људи. Чак и у средњем рангу те прогнозе, земља ће се кретати близу опадања броја становника. Чини се све вероватнијим да бисмо 2026. „могли да будемо негде на нули или да забележимо пад броја становника“, каже Тара Вотсон, која руководи Центром за економску безбедност и економске прилике инстутита Брукингс и једна је од ауторки овог истраживања.
Од како су САД почеле да спроводе пописе од 1790. године, такво опадање никада није било забележено, наводе демографи. (Попис се спроводи сваких десет година, али влада такође објављује годишње процене броја становника на националном, државном и локалном нивоу како би јој то помогло да усмерава финансијска средства и остале ресурсе). Једини могући изузетак могла би бити 1918. година, због последица шпанске грознице и зато што је неких два милиона америчких војника било распоређено изван земље.
Друге процене су мање неповољне. Си-би-о је у јануару понудио умеренију процену за 2025. и 2026. годину, израчунавши да је позитивни миграциони салдо у САД драматично опао, али да је прошле године и даље забележено четиристо хиљада више долазака од одлазака. За разлику од стручњака Пописног уреда и истраживача АЕИ/Брикингса они предвиђају да ће се нето миграција 2026. опоравити, иако је то углавном резултат различитог методолошког приступа. Према њиховој методологији предвиђа се повратак ранијим трендовима, што може изгледати као неадекватан приступ у ванредним околностима.
Трампова администрација је, у међувремену, посегла за другим максималистичким проценама, указујући на опадање од два милиона људи који су забележени као страна радна снага [у подацима о запослењу, прим.прев] и тврде да су депортовали неких 622.000 људи 2025. године. Уколико је било шта од овога истинито, онда америчка популација вероватно опада. Стручњаци, међутим, доводе у питање ове тврдње, наводећи да прва представља погрешно тумачење статистичких података док за другу кажу да је прецењивање.
У изјави, Бела кућа наводи да председничка администрација ради на унапређењу програма обуке радне снаге и олакшању добијања привремених радних виза.
Оно у чему су стручњаци углавном потпуно сагласни јесте да имигрантска политика Трампове администрације, барем за сада, умањује миграциони салдо и убрзава почетак опадања броја становника за који се веровало да је удаљен барем још неколико деценија.
„То није нешто што сам очекивао да ћу видети. Хајде да то тако кажемо“, наводи Џефри Пасел, виши демограф у Истраживачком центру Пју (Pew Research Center), који истражује америчку демографију и миграторна кретања од 70-их година двадесетог века. Чак и током пандемије, када је више од милион људи у САД умрло од Ковида, дошло је до благог увећања броја становника, истиче Пасел. „Заиста нисмо видели ништа слично“, каже.
Одступање? Или нова нормалност?
Не може се рећи да Америка нема никаквог искуства са умањењем броја становника. Од северних градова као што су Балтимор и Детроит који су били суочени са депопулацијом и умањењем пореске базе која је уз њу пристигла још од краја шездесетих година 20. века, до индустријских градова широм Средњег Запада и Југа који су суочени са последицама скорије деиндустријализације, одавно је задржавање људи егзистенцијална економска битка за поједине америчке заједнице.
Назнаке демографских промена су већ очевидне. Мање је осамнаестогодишњака у САД него што их је раније било, што је чињеница која утиче на број уписаних на колеџе и универзитете. Ово ће, потом, одредити будућност америчке радне снаге. Чак и пре пандемије, амерички привредници од грађевинарства до производног сектора жалили су се на недостатак квалификованих радника. Уколико се ваш локални супермаркет или апотека ослањају на самоуслужне касе, то није само због технолошких промена.
Оно што је ново јесте убрзање тренда које је донела Трампова политика.
Администрација отворено говори о жељи да умањи усељавање не само у САД него широм света. „Ми желимо свет у коме миграција није само „уређена“ већ онај у којем суверене државе раде заједно пре да спрече него да убрзају дестабилишуће токове становништва“, стоји у Трамповој Стратегији националне безбедности. Она се обраћа домаћој јавности поруком да мање имиграната значи слабију конкуренцију за послове и некретнине. Администрација се такође залаже са виши раст домаће популације, заговарајући да Американке рађају више деце и да се увећају америчке породице.
Када су се појавили извештаји да би САД могле да забележе негативан миграциони салдо прошле године, Стивен Милер, Трампов главни саветник за миграције, прославио је ову вести истицањем америчког положаја суперсиле у претходном периоду када су постојала стриткна имиграциона ограничења, од 20-их до 60-их година 20. века. „Током последњег периода када је Америка била неупитна глобална суперсила – [финансијска], културна и војна – миграциони салдо је био негативан. Сав раст броја становника долазио је од стварања нових породица“, објавио је Милер на друштвеној мрежи Екс.
Кључна разлика, разуме се, јесте да су САД ограничиле усељавање усред далеко виших домаћих стопи рађања и бејбибума који је уследио након Другог светског рата. Други прећутани проблем јесте што нико у индустријализованом свету није пронашао успешан или трајан начин да охрабри жене да рађају више беба и да поврате стопе рађања натраг на ниво до или изнад нивоа нужног за одржавање репродукције становништва – историјски гледано, покушаји да се то учини углавном су били репресивни.
Није јасно да ли су Трамп или његова администрација довољно размислили о ширим последицама својих политичких одлука по број становника САД. Међутим, заговорници ограничења имиграције већ дуго тврде да је број становника САД претеран, окривљујући наводну пренасељеност за све недаће, од ширења приградских насеља до исцрпљивања резерви воде. Они такође доводе у питање да ли је број становника уопште тако важан.
„Уколико је важна само укупна величина, онда је Бангладеш много богатији од Новог Зеланда“, каже Стивен Камарота, руководилац истраживања у Центру за истраживање имиграције, који заговара рестриктивнију усељеничку политику. „Али ми не кажемо да је Бангладеш богатији од Новог Зеланда зато што је оно што је значајно богатство по глави становника, и није јасно да ли опадање или спори раст броја становника има негативан утицај на бруто домаћи производ по главни становника. У ствари, делује да корелација упућује у супротном смеру“.
Било како било реални амерички бруто домаћи производ по глави становника растао је током више деценија, уз неколико значајних прекида током рецесија. И економисти ће вам рећи да литература о овој теми јасно указује: усељеници стварају барем онолико послова колико заузимају, и укупно доприносе просперитету.
Економисти упозоравају да би ефекти ниже имиграције и опадања броја становника по америчку економију могли бити пре дугорочно него тренутно неповољни. Слично царинама, краткорочни утицај на раст или инфлацију може се изразити делом процента бруто домаћег производа. Што значи да би по свој прилици могло бити заклоњено брзим инвестирањем у центре обраду података и другу инфраструктуру повезану са вештачком интелигенцијом, те то оставља много простора Трамповим браниоцима да нападају катастрофичаре.
Такође је замисливо да ће вештачка интелигенција преузимати све више и више посла, укључујући најнапреднија истраживања, те да ће веза између броја становника и економског раста ослабити. За сада, међутим, ово остаје ствар спекулативног домишљања.
У студији АЕИ/Брикингса објављеној у јануару процењено је да ће ефекат нижег миграционог салда бити смањење раста за 0,3 процентна поена током 2025. и 2026. године. Процењују да ће имати бржи утицај на тржиште рада, умањујући број послова које Сједињене Државе морају да отворе месечно како би одржале пуну запосленост на 50.000 или мање у другој половини 2025. године. Истраживачи пишу да би током 2026. ова вредност могла постати негативна због мањег броја усељеника, што би могло да доведе до запањујућег сценарија по којем америчко тржиште рада губи десетине хиљада радних места сваког месеца док одржава подједнаку стопу незапослености.
Дугорочни економски утицај опадања америчке популације „много зависи да ли је посреди привремено одступање или да ли је ово нова нормалност“, каже Вотсон.
Уколико нова администрација замени Трампа и релаксира усељеничка ограничења, онда „не мислим да ће дугорочне економске последице бити нарочито велике“, каже Вотсон. „Али постоји сценарио у којем нас овако нешто може увести у дугорочно окружење ниске миграције. Изазов који то носи једноставно проистиче отуда што раст становништва помаже раст БДП-а. Помаже раст доступне радне снаге. Економија је једноставно подмазанија када постоји известан раст броја становника“.
Такође је отворено фискално питање о могућностима сервисирања дуга и испуњавања обећања која даје Друштвено осигурање (Social Security) и други слични програми све старијем становништву уз истовремено умањивање базе радно способних.
„Не мислим да има нечег магичног у вези са нулом“, каже Вотсон. „Али ништа од овога не помаже економији да буде на највишем нивоу на коме би могла бити“.
Оно што долази следеће – колико ће трајна бити ова промена – зависиће од избора и политичких одлука. Било је неких четрнаест милиона имиграната без ваљаних исправа у САД пре него што је Трамп отпочео своју кампању депортација. То значи, барем начелно, да би САД током неколико узастопних година могле да забележе опадање броја становника уколико изводе масовне депортације док истовремено бележе мало усељавања.
Ипак, неки се и даље надају да је могуће постићи шири имиграциони компромис. Трамп је указао ове недеље да је спреман да разговара након што се незадовољство због пуцњава које су извршили припадници миграционе полиције у Минесоти почело ширити међу републиканцима. Конгрес би могао, у неком тренутку, да се расани и позабави опсежном имиграционом реформом, колико год мало вероватно то сада деловало. У земљи у којој је број становника рођених у иностранству око педесет милиона и у којој је све озбиљнији недостатак радне снаге, заговорници реформе кажу да је то једини смислен потез.
Републиканска представница са Флориде Марија Елвија Салазар, творац и копредлагач нацрта закона чијим би се усвајањем допустило милионима радника без ваљане документације (undocumented workers) да остану у САД – иако без обећаних изгледа да ће стећи држављанство – истиче да је Трамп у јединствено повољној позицији да земљу одведе пут проналажења компромисног решења. „Он је особа која долази из грађевинарства и угоститељства“, рекла је Салазар на догађају који је у јануару уприличио Брукингс. „Он зна да су нам те руке потребне“.
У међувремену САД се суочавају са нелагодном стварношћу. Док Трамп пооштрава имиграциону политику, а нација се премишља о спремности да прихвати његове методе, становништво Америке изгледа да осећа последице.
Извор: Блумберг
