Пише: Војин Грубач
Предлог закона о потврђивању споразума Владе Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) о сарадњи у туризму усвојен је гласом 41 посланика.
За тај закон је прошли пут гласало 46 посланика од 52 колико има парламентарна већина. Да се подсјетимо, однос снага је такав да садашња парламентарна већина има 52 посланика, опозиција 26 а Независни клуб 3 посланика.
Закон је свакако требало усвојити иако су против њега биле многе финансијски јаке НВО и партије које су гласале против њега или биле уздржане у парламенту.
У стању у коме се сада налази, Црној Гори су нeопходни јаки инвеститори да би она уопште опстала. Потребни су јој сад, одмах. Није, дакле, основно питање: због чега премијер Спајић хитно жели обезбиједити инвеститоре, већ зашто су услови такви да је хитност врло важна и ко је крив што је то тако?
Кривци за тешко стање у држави су партије и партитократија
Одговор на то питање је врло прост. Кривци за тешко стање у држави су све партије које су системом партитократије преоптеретиле јавну управу и државна предузећа својим партијским кадровима, а што је најгоре- оним кадровима који су упослени преко лажних диплома и то масовно.
Довољно је рећи да је у јавној управи и државним предузећима вишак бар 30.000 радника, а да је преко 20.000 оних који су запослени са лажним дипломама. Такво стање може само генерирати крах система, уколико не дође до јаке финансијске ињекције.
Усисавајући у систем огроман број људи с лажним дипломама, десиле су се двије врло лоше ствари. Прва је да је реални сектор привреде остао без радне снаге, а друга да су нострификовањем лажних диплома многе генерације младих људи који завршавају факутете осуђене да посао траже изван граница Црне Горе. Њихова мјеста су заузели «лажњаци»!
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
У таквој ситуацији, логично би било да садашња парламентарна већина прихвати принцип меритократије којег промовишу ПЕС, премијер Спајић и ураде једну врло логичну ствар.
А то значи, да скрате вишак радника у јавној управи и државним предузећима за 30. 000, прије свега уклањајући с радних мјеста пар десетина хиљаде лица која имају лажне дипломе.
Да се разумијемо, опозиција садашњој већини у парламенту то не жели, већ жели да садашња Влада исплаћује зараде вишку радника којима су они дали радна мјеста, па и онима који имају лажне дипломе.
Опет, партије условне побједнице 30. августа 2020. године нису урадиле кључну ствар: уклањање бар 20.000 људи са лажним диоломама које је у систем инсталирао ДПС. Зашто?
Како су мислили да ће било која нова власт моћи издржати такво оптерећење и баханалију? Зар мисле да Спајић то сада мора рјешавати? Или је то већ морало бити завршено? Како је ситуација јако сложена, очито је да су Црној Гори потребни јаки инвеститори јер је немогуће у неком дужем периоду издржавати вишак од 30.000 радника у јавној управи и државним предузећима.
Уопште није прихватљиво да млади људи који имају реалне диломе или завршавају факултете буду принуђени на исељавање из Црне Горе јер су им радна мјеста заузели ликови са «фалш дипломама» због политике свих партија које су тај процес форсирале. Њиховим одласком Црна Гора нестаје с политичке мапе одрживих система.
Црна Гора је већ распродата људима с лажним дипломама
Ако се прича о некаквој «продаји Црне Горе» довођењем инвеститора, јасно је да је држава ужасном кадровском политиком свих партија већ распродата кроз радна мјеста која државу воде у економску смрт.
Зато је био исправан захтјев премијера Спајића да се ратификује споразум са УАЕ, као и довођење Алабара и других бизнисмена у Црну Гору да инвестирају у њу. То не може уопште бити спорно, јер је то изнуђено рјешење које је једино могуће. И није лоше ако се инвестиције каналишу на исправан начин: који највише користи може донијети држави.
Ако тај исти «инкриминисани» Алабар гради у Драчу комплекс од осам хотела с марином и дванаест хиљада апартмана и кућа, због чега се у вези улцињске Велике плаже не би могла поставити друга пропорција, рецимо да се гради шеснаест хотела и шест хиљада апартмана и кућа? Шта би у том случају било спорно?
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Они који су против довођења инвеститора слободно могу предложити своје рјешење, а оно опет само може бити изнуђено. Рецимо, да хитно отпусте вишак од 30.000 радника из јавне управе и државних предузећа које су упослили, а потом предложе шта с њима радити?
Једино рјешење за упослење тих људи би могло бити тражење инвеститора који ће отворити велики број радних мјеста. Нека таквог инвеститора нађу ако им инвеститори из УАЕ не одговарају, и нека предложе пројекте.
Друго рјешење је да тим људима који остају без посла кажу: за вријеме тродеценијске владавине ДПС-а Црну Гору је напустило 220.000 људи, па можете и вас 30.000 да урадите исто. Да ли је то рјешење?
Дакле, у овом случају није на потезу премијер Спајић који је донио исправну одлуку око споразума са УАЕ, на потезу су партије које су лошом кадровском политиком Црној Гори трасирали пут у економску провалију и које морају предложити шта да се ради с тим хаосом које су оставили иза себе.
