Пише: Оливер Јанковић
Филм Вудија Алена са оваквим насловом препун је обрта и неочекиваних емоција, али све то није ни близу емоцијама које имају навијачи Новака Ђоковића пред чињеницом да је стари Новак Ђоковић апсолутно надиграо и демонтирао 10 година млађег човјека у топ форми Александра Зверева 3 : 1 и пласирао се у полуфинале Ролан Гароса!
Гледали смо нестваран меч. Меч оптерећен свим оним страховима у погледу исхода против незгодног Њемца (који га је оставио без медаље у Токију и без финала у Мелбурну). Меч који је почео доста сигурним сетом у корист Зверева. Брејк освојен на самом старту сачуван је изузетно сигурним сервисом. А онда се све преокренуло, баш као у поменутом филму. Ђоковић се просто разметао својом физичком издржљивошћу, менталном упорношћу и раскошним дијапазоном тактичких рјешења.
Побједити Александра Зверева који има одличну сезону 2025. и коме је пласман у полуфинале ГС сан снова, е то значи да је Новак Ђоковић еруптирао овог маја, и да мршуљави почетак године на бетону, а очајан старт на шљаци не значе ама баш ништа. Ово је најбоље издање српског шампиона. Уз једну до сада невиђену патину зрелости која може, стрпљивошћу и тактиком, да савлада и јачега и млађега од себе. Србин је укротио Звер(ева), а сад слиједи борба за повратак појаса од момка који му га је, може бити прерано, узео.
