Piše: Vladimir Đukanović
Ovih dana mediji bruje o činjenici da je Srbija ostvarila investicioni rejting državnih dugova. Agencija Standard & Poor’s Global rejting je objavila da je podigla rejting na BBB-, što je prvi stepen investicionog rejtinga. Šta to znači za našu ekonomiju i prosečnog građanina?
Ta ekonomska vest je bitna za društvo. Često prođe manje zapaženo od medijske buke koja se bavi glupostima i tračevima. Koliko je meni poznato ovo je prvi put da se naša država našla u tom društvu. Ovaj rejting karakteriše obveznice koje imaju manju šansu od bankrota. Bilo da su državne ili korporativne obveznice, investitorima je najbitnije da stranka redovno plaća rate i da u zakazano vreme vrati glavnicu. Zamislite da imate dva drugara. Jedan je zaposlen za stalno, fakultetski je obrazovan i ima visoku platu u firmi za koju radi preko deset godina. Oženjen je, supruga mu je lekarka i ima dvoje dece sa kojima živi u stanu koji je u njegovom vlasništvu. Drugi je narkoman i kockar. Nikada se nije oženio, sa svakog posla je oteran i živi sa majkom kojoj stalno pravi probleme.
Vladimir Đukanović: Složena Kamata – Balkanski Matematički Rebus
Obojica Vam duguju novac. Zamislite da sada morate da ocenite kolika je šansa da Vam novac vrate. To je srž rejtinga koje rade agencije kao što je Standard & Poor’s Global rejting ili Moddys investors service. Analiziraju razne obveznice i procenjuju kolika je šansa da oni koji su pozajmili novac putem obveznica ta sredstva vrate na vreme uz obećanu kamatu.
U slučaju državnih obveznica neke od stvari koje analiziraju su sledeće: rast BDP-a, zakonsku regulativu, odnos prema investitorima, istoriju vraćanja sredstava, izvoz, deficit i drugo. Što ekonomija brže raste to je veća šansa da će država namiriti svoje obaveze prema investitorima. Kao što je veća šansa da Vama novac vrati prijatelj koji ima posao i visoku platu koja raste iz godine u godinu. Zakoni koji važe jednako za sve investitore su ključ u toj analizi. Sve drugo je nebitno ako postoji pravna diskriminacija prema određenim investitorima. Ako je država uredno ispunjavala svoje finansijske obaveze u poslednjih nekoliko decenija veća je šansa da će i dalje uredno namirivati svoje dugove. Izvozni bilans je takođe bitan jer zemlje koje imaju suficit u spoljnjoj trgovini imaju stalni priliv stranih valuta i samim tim stabilniju lokalnu valutu. Nivo deficita državne potrošnje je ključ u ovoj analizi. Ako država troši mnogo više nego što prikupi putem nameta i poreza, manja je šansa da će vraćati dugove na vreme. Tada je bliža Vašem drugom prijatelju narkomanu koji nema redovna primanja i troši mnogo više nego što zarađuje.
Koji je konkretan uticaj novog rejtinga na našu ekonomiju? Prvi je skok cena naših obveznica. Ako ste imali priliku da pročitate moju novu knjigu Tajne Investiranja, znate da kada cena obveznica skače da kamate padaju. Kamata je cena novca tako da ćemo kao država plaćati manje kamate na pozajmljeni novac. Naše obveznice sa rokom od godinu dana prošle godine u ovo vreme su plaćale investitorima 5.6%, dok je danas ta kamata 4.5%. Pad od jednog procentnog poena je značajan jer je to direktna ušteda za naš budžet. Ovaj pad je direktna posledica povećanog rejtinga.
Vladimir Đukanović: Zašto Cene Deonica Firmi Rastu i Padaju?
Drugi benefit je ulazak naših obveznica u razmatranje kod mnogo više fondova nego do sad. Svaki investicioni fond ima jasan i zakonom ograničen mandat u koje hartije od vrednosti može da plasira novac svojih investitora. Fondovi koji ulažu u državne obveznice se često dele na one koji ulažu u obveznice investicionog rejtinga i one koje ulažu u obveznice sa spekulativnim rejtingom. Retki su fondovi koji imaju mandat da ulažu u obe klase jer su investitori jasno opredeljeni za određen nivo rizika. Oni koji ulažu u sigurne države imaju manji prinos ali malu šansu da izgube novac usled bankrota države. Oni koje žele veće kamatne stope moraju da snose veći rizik i određenu šansu da neće uspeti da naplate sve dugove. Igranka je u tome što je mnogo više fondova, pa samim tim i mnogo više novca uloženo u države sa investicionim rejtingom. Institucionalni investitori, kao što su penzioni fondovi, osiguravajuća društva i drugi traže sigurne investicije gde im glavnica neće biti ugrožena. Srbija je sada u društvu tih država pa samim tim ulazi u vidokrug portfolio menadžera koji vode te fondove.
I poslednji benefit je rast direktnih stranih investicija. Globalne kompanije kada šire svoju operativu imaju izbor gde sledeće da investiraju. Novu fabriku mogu da otvore u mnogim državama i uvek analiziraju nekoliko opcija gde sledeće da ulože. U tim odlukama kreditni rejting igra bitnu ulogu jer im daje jasan signal o finansijkom stanju te zemlje. Znaju kako agencije ocenjuju sposobnost države da namiri svoje obaveze i to je uvek prednost u izabiru lokacije za novu investiciju.
Dalji napredak države u kreditnim rejtinzima je bitan jer je ovo prva lestvica investicionog rejtinga. Sa svakim sledećim napretkom cena novca koju budemo plaćali će padati a gore navedeni benefiti biti sve veći iz godine u godinu.
Izvor: Fejsbučarenje
