Piše: Vladimir Đukanović
Nekoliko turbulentnih dana na svetskim berzama opet je probudilo strasti raznih novinara i blogera. To je ekipa koja ne bi prepoznala dobru investiciju da ih u čelo udari. Ali panični naslovi prodaju njihove jadne medije, tako da im ništa drugo ni ne ostaje nego da lupetaju gluposti.
U jednom video izveštaju sam objasnio detaljno šta se dešavalo i zašto nema razloga za dramu. Uostalom tržište me nije demantovalo jer se u par dana oporavilo od odmotavanja takozvanog CARRY TRADE-a. Cilj ovog članka je da razjasnim čitaocima zašto cene deonica skaču i padaju i zašto je dugoročni trend uvek na gore. Jednostavan, i ispravan odgovor je da deonice kompanija rastu kako im raste profit. Ista kompanija, u istoj industriji, koja je prošle godine zaradila milion dolara, a ove godine milion i dvesta hiljada, vredi 20% više. Ništa lakše od te linearne logike i u pravu ste ako odmah primetite da cene na berzi ne refluktuju uvek porast vrednosti putem linearne funkcije. Zašto je to tako?
Zato što skok ili pad akcija zavisi od buduće zarade te kompanije. To je srž investiranja u deonice kompanija na berzi. To su interni faktori rada jedne firme koja obaveštava javnost i svoje investiore četiri puta godišnje o svom razvoju i profitabilnosti. Kako da procenim koliko će jedna kompanija zaraditi u budućnosti? Detaljnom analiziom i praćenjem svakog segmenta njihovog poslovanja. Razumevanjem trendova unutar date industrije i pogađanjem koji će proizvodi i usluge biti traženi a koji ne. Kao što uvek upozoravam potencijalne investitore, to je ozbiljan posao koji zahteva mnogo znanja ali i vremena koje prosečan građanin nema.
U svakom momentu morate znati koliko ta firma vredi Vama. Ne velikim investicionim kućama, ne slavnim investitorima, nego Vama koji ste kupili te akcije. Ulaganje u pojedinačne deonice je riskantno i neretko se dešava da amateri izgube ozbiljan kapital zbog lakovernog ulaska u transakcije te vrste. Posledica nestručnosti nije samo gubitak kapitala, već i stvaranje predrasuda o investiranje putem berzi. Mnogi su tako odustali i nisu sebi dali šansu da budu decenijski, dugoročni investitori sa realnim očekivanjima. Umesto da budu pasivni investitori u, na primer indeks fondove, oni su se opekli na individualnim akcijama.
Indeks fondovi su skupovi akcija gde se rizik investiranja u pojedinačnu firmu u potpunosti izbegava. Na primer, u indeksu SP500, koji je skup pet stotina najvećih američkih firmi, bankrot jedne ili dve kompanije nema značajan statistički uticaj na agregatni uspeh tih kompanija. To je srž diversifikacije rizika koji fondovi generalno nude. Na taj način izbegavate analizu i rad koje treba uložiti pri kupovini pojedinačnih kompanija. Sve firme zajedno u tom indeksu su napravile profit u drugom kvartalu ove godine koji je za 10.8% veći nego isti period prošle godine. Ko je prošao moju knjigu ili kurs zna da je tih 10% godišnje magična cifra pasivnog investiranja. I da je baš tu šansa prosečnog građana koji je fokusiran na svoju karijeru da sebi obezbedi pristojan prihod na svoj višak kapitala.
Ali sada da se vratimo na pitanje iz naslova ovog članka. Zašto pojedinačne akcije skaču i padaju pa mnogi s vremena na vreme imaju potrebu da prizivaju propast berzi. To je kao da prizivate propast Kalenić pijace zato što je cena kupusa u sezona značajno pala. Drugim rečima, takve izjave nisu samo netačne, već toliko fundamentalno glupe da onoga ko ih izjavi brišite večno iz svog kruga uticaja. Takva lupetanja su česta naročito u siromašnim zemljama gde je nivo obrazovanja o kapitalnom tržištu, kao i njegova razvijenost, u pelenama. Dok se ljudi na Zapadu generacijski bogate putem kvalitetnih investicija na berzi, polupismena sirotinja jedva sastavlja kraj sa krajem, ali zna da berza propada. Osnovna odlika neobrazovanog siromašnog čoveka je njegova nemoć da sluša kredibilne eksperte već se hvata za teorije zavere i lažne vesti koje trenutno leče njegovu sujetu i činjenicu da je društveni luzer. Zašto stati pred ogledalo i optužiti sebe za lične neuspehe kad je tu pregršt lažnih opravdanja.
Cene akcija generalno rastu jer profiti skaču iz godine u godinu. Ali zašto onda indeksi berzi ne rastu linearno, na primer jedan procenat svakog meseca. Zato što na berzi imamo na desetine miliona investitora koji svi imaju svoja mišljenja o vrednosti određene firme. Već iz gore navedenog znamo zašto: zato što pomeranje cena zavisi od buduće zarade, i svaki analitičar ima drugačiju pretpostavku kolika će ta zarada biti. U tome je ključ investiranja: budući profit. Drugi elementi takođe utiču na promenu cena, kao što je opšte ekonomsko stanje te zemlje i regiona. Politička situacija, ratovi, zakoni i nivo obrazovanja takođe bitno utiču na cene i njihov dugoročni rast. Nije slučajno da zemlje sa stabilnim političkim sistemima imaju razvijene berze i kapitalna tržišta. Upravo to čini njihove stanovnike bogatijim u odnosu na nestabilne države sa klimavim zakonskim okvirima. Kapital voli stabilnost i jednaka pravila igre za sve. Takve zemlje imaju moć da privuku više kapitala jer se onda investitori ne bave lokalnim glupostima već su fokusirani na svoj posao: povećanje profita iz godine u godinu.
Da bismo ekonomski razumeli zašto cene generalno ne skaču linearno moramo da znamo osnove poslovnog ciklusa – business cycle. Poslovni ciklus je proces ekspanzije i kontrakcije svetske i lokalnih ekonomija tokom vremena. Na sledećoj ilustraciji iz moje knjige to se jasno vidi.
Iako ekonomija, naročito globalna, raste iz godine u godinu, njen skok nije linearan. Volatilnost je osnovna odlika svakog ekonomskog sistema. Jedan od osnovnih zadataka ekonomista je da tu volatilnost što više približe proseku narandžaste linije. Kakve to sad veze ima sa skokom i padom akcija na dnevnom nivou? Pa to da dugoročnim investiranjem u indeks fondove vi ustvari dolazite do te narandžaste linije kroz rad najboljih i najvećih firmi. I rešavate problem poslovnog ciklusa tako što crpite benefit dugoročnog ekonomskog razvoja čovečanstva. Dok su na mikro nivou, dakle u pojedinačnim firmama, volatilnost i rizik u kratkom roku značajni, oni se investiranjem u fondove, ali isključivo dugoročno, eliminiše. DRUGI NAČIN NE POSTOJI jer je matematika neumoljiva. To je srž benefita o kojima govore veliki investitori kao što je Warren Buffett.
Tako da sledeći put kada krenu naslovi o propasti berze bacite te novine u đubre. Cene na berzi rastu i padaju iz gore navedenih razloga. Berza u Amsterdamu je formirana 1602. godine i danas postoji kroz Euronext koji je stvoren spajanjem nekoliko berzi. Predrasude i neznanje su izvor generacijskog siromaštva, a konzumacija primitivnih medija koji o temi baš ništa ne znaju jedan od načina da ostanete u tom kolu večno. Kao što Dositej davno reče: „Knjige, braćo moja knjige, a ne zvona i praporci.“
Izvor: Fejsbučarenje
