Piše: Igor Lasić
Vest o nastavku izgradnje auto-puta iz smera Splita prema Dubrovniku u Hrvatskoj je početkom ove godine izazvala veliko javno odobravanje, ali i otvorila neka pitanja na koja odgovor nije ponuđen. Naime, istaknuto je da će Hrvatska uglavnom samostalno finansirati tu saobraćajnicu, kao i da ona predstavlja deo međunarodnog auto-putnog Jadransko-jonskog koridora. Drugim rečima, trebalo bi da se nadovezuje na onu koja će dalje da se gradi kroz Crnu Goru prema Albaniji i još dalje prema Grčkoj. Ipak, relativnu zbunjenost može da izazove to što se godinama najavljivalo kako će deonica u smeru Dubrovnika da se u stvari gradi kroz Bosnu i Hercegovinu, tik uz njenu jugoistočnu granicu sa Hrvatskom.
Da li je Hrvatska jednostrano odlučila o gradnji na svojoj teritoriji? Da li je Bosna i Hercegovina zainteresovana za tu infrastrukturu? A ako će onda ta saobraćajnica da bude deo Jadransko-jonskog koridora, gde je onda mesto Pelješkom mostu i pristupnim putevima za njega na istoimenom poluoostrvu?
Gde Brisel vidi Bosnu i Hercegovinu?
Sve su to saobraćajnice dvotračnog profila, a ne četvorotračnog, kao što je slučaj s auto-putevima. Takođe, nije sasvim jasno gde se planira spoj sa Crnom Gorom na kraju te deonice koridora kroz Hrvatsku, ako se zna da crnogorske vlasti nisu nameravale da grade auto-put tako blizu moru, nego znatno severnije, s druge strane masiva planine Orjen, iznad Herceg Novog, gde se Crna Gora zapravo graniči s Bosnom i Hercegovinom.
Naš sagovornik iz Ministarstva komunikacija i saobraćaja BiH želi da ostane anoniman jer njegova vlada još uvek ne iskazuje zvanični stav o koracima preduzetim s hrvatske strane. „Mi svakako ostajemo prisutni s konekcijom Neum 1 i 2 na budućem Jadransko-jonskom koridoru“, rekao nam je, „kao i s koridorom 5c, čija se trasa spušta kroz BiH od severa na Ploča. Evropska unija, međutim, novom verzijom Uredbe Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o smernicama EU za razvoj transevropske saobraćajne mreže zacrtala je Jadransko-jonski koridor uz more.“
„Ne znamo kako bi u tom slučaju izgledao nastavak koridora prema Crnoj Gori, ali bićemo spremni da sarađujemo u skladu s tim kako se projekat dalje bude usmeravao – i to na tragu svega onog što smo i ranije imali u vidu. Naravno, i Hrvatska i Evropska unija imaju pravo da odlučuju o izgradnji na svojoj teritoriji, a mi ćemo se izjasniti ako se ispostavi da tu postoji zajednički interes. Pritom je Hrvatska u prednosti kao članica Unije, a ni sredstva iz fondova EU za te svrhe ne mogu se koristiti ako se ne radi o trasi ucrtanoj u navedenoj uredbi. Pošto uredba sad izgleda kao što izgleda, na nama je da čekamo konačni oblik koridora, priželjkujući eventualni kompromis“, kaže taj zvaničnik iz Sarajeva.
Teški razgovori Zagreba i Sarajeva
„Jasno, smatramo da bi trasa kroz BiH bila znatno jeftinija, ali već sam rekao da nam je jasno da Hhrvatska ima prednost“, dodaje on i navodi da nije nikakva posebna tajna to da je u kontaktima i drugim aktivnostima oko planiranja izgradnje saobraćajnice između dve susedne zemlje često bilo otpora s hrvatske strane. Dobar primer bili su mostovi preko reke Save, s čijom se izgradnjom godinama otezalo. A tu je i već spomenuti Pelješki most. Podsećamo: njega je EU platila, tj. najveći deo njegove cene, prvenstveno zato što Hrvatska nije uspevala da se dogovori s Bosnom i Hercegovinom oko izgradnje i pograničnog režima u Neumu i Pločama.
Ali to da Pelješki most sigurno neće biti deo auto-puta, već samo saobraćajnica paralelna s auto-putem, mišljenje je Marka Ševrovića, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Zagrebu. „Prema onom što sam shvatio iz medija, sada će se graditi deonica od mosta prema Dubrovniku, a naknadno ćemo videti kako će izgledati njen spoj u smeru Ploča. Reč je o faznoj izgradnji i pitanje je kako će izgledati konačni oblik koridora. Tom delu Hrvatske u svakom slučaju nedostaje alternativa Jadranskoj magistrali, a za tu trasu je dobro što ne ide predaleko od mora, kako bi što više koristila lokalnom stanovništvu“, kaže za DW taj stručnjak za drumski saobraćaj.
„Dubrovniku nisu potrebni novi automobili“
„Ne moramo da razmišljamo kao da Dubrovniku nedostaje neka količina turista koji bi tamo došli automobilom, naprotiv. Ali auto-put je potreban domaćima. Pritom je u Hrvatskoj generalno problem to što su saobraćajne petlje retke, pa bi i za taj deo auto-puta bilo bolje da je projektovano bar njih pet, umesto tri. Znate, nama je prosek jedna petlja na gotovo 20 kilometara auto-puta, a u Nemačkoj je to četiri-pet kilometara“, ukazuje Ševrović. Njegovo je mišljenje da dalja sudbina Jadransko-jonskog koridora očigledno ostaje neizvesna: s jedne strane, to ima veze s procesom pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, a s druge je bitan i aktuelni razvoj poveznice srednje Evrope s njenim jugoistokom, preko Bugarske i Rumunije.
Tomislav Josip Mlinarić, nekadašnji dekan zagrebačkog Fakulteta saobraćajnih nauka, ukazuje da pritom ne treba zanemariti važnost paralelnog projektovanja železničkog koridora uz onaj putni, Jadransko-jonski. „Sve je to političko pitanje i u vezi je sa statusom Crne Gore koji spominjete. A otuda potiče i neizvesnost, bar za sada. Bolje bi izgledalo i dogovaranje s BiH, kad bi ta zemlja bila bliže članstvu. Ipak, verujem da će s njenim približavanjem tako i biti, nadam se uskoro. Jadransko-jonski koridor ipak još nije konačno definisan“, kaže Mlinarić.
Po svemu sudeći, ova priča daleko je od gotove – iako Hrvatska svejedno ide ka dovršetku izgradnje auto-puteva na svoj teritoriji.
Izvor: Dojče Vele
