Piše: Stefan Branisavljević
Zahvaljujući munjevitom prodoru HTS-a, koji je u veoma kratkom roku osvojio glavne sirijske gradove, svrgnuvši posle više od pedeset godina režim porodice Asad, Ahmed Šara, odnosno Abu-Mohamed Džulani, kako glasi njegov ratni pseudonim, postaje centralna politička ličnost u tranzicionoj Siriji.
Tako je saborac Abu Bakara Bagdadija i Abu Musaba Zarkavija postao od dokazanog teroriste reformator post-asadovske Sirije kome su već na noge došli ministri iz okolnih država kako bi pregovarali o političko-ekonomskoj saradnji, novim izborima u Siriji i novom ustavu koga treba izglasati.
Pokušaji da se Šara rebrendira, kao i da se od različitih takfirističkih grupa formira nova sirijska armija ne deluju uverljivo. Nije dovoljno uniformu zameniti odelom da bi se stekao međunarodni politički legitimitet.
Šara je već izjavio da nova Sirija neće služiti kao odskočna daska za napade na okolne države (pre svih Izrael i Tursku) kao i za izvoz revolucija (poput Jordana). On je istakao da je novouspostavljenom režimu uzor za rekonstrukciju saudijski model, a to je i način da se preko zalivskih monarhija i Saudijske Arabije probije ekonomska blokada u kojoj se Sirija decenijama nalazi.
Kako bi sa sebe skinuo teret međunarodnog teroriste, obavezao se da bude faktor stabilnosti u post-asadovskoj Siriji. Poučeni iskustvima iz Avganistana, Iraka i Libije, ne deluje verovatno da će Sirija bezbolno ući u period političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta.
Nova faza
Ni HTS ne deluje da je sposoban da pod svojom kontrolom drži čitavu zemlju ili da razoruža različite etničke i verske grupacije. Bez potpore stranih centara, odnosno Turske i SAD pre svih, HTS neće moći da se nametne kao glavna politička snaga. Rivalske islamističke grupacije, pre svih Islamska država, biće magnet za takfiriste iz drugih delova regiona i sveta.
Turska, kao momentalno veoma aktivna strana u Siriji, pojačaće akcije protiv Islamske države i kurskih grupacija. Redžep Tajip Erdogan je već napomenuo da će turska vojska koja se nalazi duboko na teritoriji Sirije delovati protiv Kurda i takfirista Islamske države.
Kroz protekli period, islamističke grupacije su kao po jednom scenariju bile direktno ili indirektno poduprte od američkih i zapadnih centara, da bi se u jednom momentu otrgnule od kontrole i počele da rade protiv tih istih centara koji su im pomagali da se dokopaju vlasti.
I pored toga što Šara daje garancije Izraelu da neće biti napada sa teritorije Sirije, IDF je iskoristio tranziciju da bi zauzeo dodatne teritorije na Golanskoj visoravni i da bi uništio depoe sirijske vojske kako bi sprečio da to oružje padne u ruke novih vlasti.
Rusija je, za sada, uz Iran i Asadov režim, najveći gubitnik u ovom obrtu. Ne deluje verovatno da će uspeti da zadrže svoje baze u Tartusu i Latakiji, mada se poslednjih dana spekulisalo da bi jedine ruske baze u Arapskom svetu mogle da ostanu u tranzicionoj Siriji. Obzirom da su HTS i ruska vojska godinama ratovali, ta varijanta deluje manje realno od potpunog povlačenja ruske armije.
Maks Blumental: Potencijalni atentator na Trampa regrutovao dobrovoljce za Ukrajinu
Ponovno jačanje Islamske države, koja je potisnuta 2019.godine takođe može da ugrozi krhko primirje i pokušaje da se zemlja održi u postojećim granicama.
Verske podele i obnovljene konfrontacije između Bagdada i Damaska mogu da ugroze opštu bezbednost. Sirija se po svojoj društvenoj strukturi razlikuje od Avganistana ili Libije, ali je slična Iraku koji je od Drugog zalivskog rata 2003. godine pa do danas upao u građanski rat i sistemsku korupciju iz koje i dalje ne može izaći.
Bez obzira na Šarina obećanja i strateško manevrisanje između velikih sila, budućnost Sirije ostaje pod velikim znakom pitanja.
Uloga novog sirijskog rukovodstva i njihova sposobnost da pragmatično vode politiku determinisaće budućnost zemlje i njene odnose sa okolnim državama, kao i sa velikim međunarodnim igračima poput SAD, EU, Izraela i Turske.
Sa druge strane, Iran i njegovi saveznici i dalje percipiraju Džolanija kao jednog od ratnih takfirističkih komandanata i teroristu. Prethodno su Sirija i Iran bili glavno poprište iranske vojno-političke ekspanzije.
Budućnost Sirije
Informacije koje cirkulišu preko interneta su kontradiktorne – sa jedne strane su se lideri HTS-a i Šara sastali sa predstavnicima svih hrišćanskih denominacija, a sa druge se dele snimci terorista HTS-a kako bez suda javno kažnjavaju svoje protivnike, od običnih lopova koji su uhvaćeni u krađi do bivših oficira sirijske vojske, upravnika Asadovih zatvora i šefova političke policije.
Revanšizma će svakako biti jer je Asadov režim preko pedeset godina sprovodio sistematsku represiju prema pojedincima i grupama koje su bili označeni kao protivnici. Zbog straha od revanšizma dolazi i do odbijanja verskih i etničkih manjina da predaju svoje naoružanje novim vlastodršcima.
Građanski rat koji besni skoro četrnaest godina doveo je do miliona izbeglica i interno raseljenih lica. Od prvog dana kriza u Siriji je imala direktan uticaj na ceo region, naročito na okolne države.
Džefri D. Saks: SAD i Izrael su uništili Siriju i to nazvali mirom
U Jordanu se trenutno nalazi oko 1,3 miliona sirijskih izbeglica, a od tog broja oko 662.000 se nalaze u izbeličkim logorima Zatari i Azrak, dok je jedan deo živi u Amanu, Irbidu, Mafraku i Zarki..
Nekoliko je scenarija za povratak izbeglica: masovni i brzi povratak, postepeni organizovani povratak i delimični spontani povratak.
Svaki od scenarija se razlikuje u zavisnosti od nivoa bezbednosti u Siriji i mogućnosti međunarodnih i lokalnih faktora da obezbede siguran i ekonomski održiv život za povratnike.
Diplomatska ofanziva novog režima ogleda se u intenzivnim posetama arapskim prestonicama sirijskog ministra spoljnih poslova, Asada Al Šajbanija, kao i u ugošćavanju jordanskih, katarskih diplomata i delegacije EU. Islamistički režim se trudi da se otvori kako prema regionu, tako i prema glavnim zapadnim centrima.
Poseta nemačkog i francuskog ministra spoljnjih poslova predstavlja značajan korak ka legitimizaciji postojećeg stanja i skidanja etikete terorista sa HTS-a. Što se tiče Bliskog istoka, sirijski vlastodršci se nadaju humanitarnoj pomoći i investicijama kako bi se obnovila država – kako od Saudijske Arabije, tako i od Jordana koji nedeljama šalje konvoje sa humanitarnom pomoći.
Poseta Rijadu je uključila šefa diplomatije, ministra odbrane i šefa tajne policije. Ova vrsta sastanka je podvukla značaj zajedničkih bezbednosnih odnosa kao kamen temeljac sirijskog odnosa sa okolnim državama od kojih su neke, poput Jordana, ratovale protiv džihadista. Da bi se uspostavilo međusobno poverenje i saradnja između novoformirane sirijske policije i okolnih službi mora da se uspostavi direktna koordinacija sirijskih institucija i bezbednosnih struktura okolnih drzava, pre svih Turske i Jordan.
Za razliku od Asadovog režima koji je imao bliske bezbednosne veze sa Iranom i Rusijom, novi vladari su se usmerili na okolne sunitske države – Saudijsku Arabiju, Jordan i Tursku. Svakako, ova tranzicija će imati i značajne izazove.
Stiče se utisak da će novi režim zameniti Iran Turskom, koja će postati glavni spoljni igrač u Siriji. Takav sled poteza može dovesti do prevelike zavisnosti Damaska od Ankare.
Sa druge strane, uspostavljanje odnosa sa arapskim državama bi trebalo da ide lakše nego probijanje leda sa EU i SAD obzirom da je Nusra, odnosno HTS, godinama na listama terorističkih organizacija.
Ipak, glavne prepreke u ovom momentu tiču se izgradnje inkluzivnog društva i pacifikacije same Sirije, gde Kurdi, hrišćani i alauiti mogu da stvore ozbiljan otpor novim vlastima.Nova administracija mora na delu da pokaže da se razlikuje od Asadovog represivnog sistema i da će poštovati sve grupe koje žive u ovoj verski heterogenoj sredini.
U ovom momentu ispred Sirije se nalazi nekoliko scenarija: intenziviranje građanskog rata i dalja fragmentacija, gde će ta država definitivno ostati bez svoje teritorijalne celovitosti ili će doći do postepene pacifikacije i uspostavljanja kakvog-takvog balansa među različitim etničkim grupama i denominacijama.
Jordanski ugao gledanja
Obzirom na dinamiku, proaktivni pristup je esencijalan obzirom da se Jordan graniči sa Sirijom, da je populacija ista i da postoje viševekovne verske i kulturne veze. U narednim mesecima će se videti kakav će dogovor postići Damask i Aman u vezi terorističkih i kriminalnih grupa koje operišu sa obe strane granice.
Ovakav razvoj događaja zahteva preventivnu strategiju koja balansira između potrebu za stabilnošću sa spremnošću da se brzo reaguje ukoliko se neka od takfirističkih grupa odluči da destabilizuje okolne države.
Logičan pristup ka Siriji zahteva prilagođavanje novoj realnosti, a to je novi režim, kao i spremnost da se deluje na terenu u skladu sa tamošnjom političkom i bezbednosnom dinamikom.
Čini se da je postepeno angažovanje u Siriji prirodan korak s obzirom na trenutnu neizvesnost oko situacije koja čeka sazrevanje do sveobuhvatnog dugoročnog rešenja. Proces uspostavljanja mira će zavisiti od sposobnosti Šare i njegovih saradnika da ujedine sukobljene strane i završe građanski rat.
Iako se HTS hvali da je uspeo da obori Asadov režim posle više od 50 godina, stvari su tu bile bitno drugačije obzirom na način na koji su Šara i džihadisti bez borbe ulazile u gradove. Od sposobnosti da međuverske sukobe drže pod kontrolom zavisiće i sposobnost islamista da očuvaju teritorijalnu celovitost Sirije. U suprotnom će doći do federalizacije ili otcepljivanja nekih od teritorija gde suniti ne čine većinu.
Trenutno se vlasti trude da prikažu narod koji slavi po ulicama i trgovima, dok sa terena dolaze vesti o sukobima u oblastima gde su alauti većina, kao i u velikim gradovima poput Homsa, Hame i predgrađima Damaska.
Sa druge strane, turska ofanziva protiv kurdskih grupa takođe predstavlja veoma ozbiljan izazov autoritetu HTS-a. Zbog toga je u utorak Aman posetio sirijski ministar spoljnih poslova kao i šef vojske koji su se sastali sa jordanskim ministrom spoljnih poslova Ajmanom Safadijem i visokim oficirima jordanske vojske. Aman ima težak zadatak da kontroliše severnu granicu prema Siriji, kao i istočnu prema Iraku. Posebno je osetljiva tromeđa gde su pripadnici Islamske države pokrenuli svoje aktivnosti.
Godinama unazad, Sirija je postala centar za proizvodnju keptagona i kristal-meta kojim su preplavljene sve države u okruženju. Zbog svega izrečenog treba sačekati naredne mesece i videti u kom će se pravcu kretati bezbednosna situacija na terenu.
Pored humanitarnih konvoja koje Jordan šalje u Siriju, došlo je i do prvog leta između Amana i Damaska posle skoro 14 godina. Koliko je to otvaranje ozbiljno, a koliko je to marketinški trik sirijskih vlasti ostaje da se vidi u narednim mesecima.
Autor je novinar iz Jordana. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
