Понедељак, 21 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Тешки метали у морској средини

Журнал
Published: 20. септембар, 2026.
Share
Систем за хидридну технику атомске апсорпционе спектрометрије, (Фото: УЦГ)
SHARE

Метали су природно присутни у животној средини, али у зависности од њихове концентрације, хемијског облика и трајања изложености могу имати токсично дјеловање. Есенцијални метали, попут гвожђа, бакра и цинка, неопходни су за нормално функционисање организама, али при повишеним концентрацијама могу постати штетни. Неесенцијални метали, као што су жива, олово и кадмијум, немају познату биолошку функцију и могу бити токсични и при веома ниским концентрацијама.

Иако се у морској средини појављују и природним процесима, људске активности значајно су повећале концентрације појединих метала, нарочито у приобалним подручјима. Они се посебно могу акумулирати у морском седименту, гдје њихове концентрације често знатно премашују вриједности измјерене у морској води. Због тога седимент представља важан показатељ квалитета морског екосистема, али и потенцијални секундарни извор загађења уколико дође до поновног ослобађања метала у водени стуб.

Посебан проблем представљају постојаност метала и њихова способност биоакумулације у ткивима морских организама. Мушуље, рибе и морске цвјетнице често се користе као биоиндикатори, јер могу показати колики је дио метала из морске средине биолошки доступан организмима. Поједини метали и њихови хемијски облици могу се преносити кроз ланац исхране, док се код неких, нарочито метил-живе, може јавити и повећавање концентрација на вишим трофичким нивоима. На тај начин метали могу доспјети и до човјека конзумацијом морске хране.

Рибља млађ и растилишта

Истраживања садржаја метала у морској средини, која у Институту за биологију мора спроводи Лабораторија за хемију мора и океанографију, од великог су значаја за праћење стања морског екосистема и процјену могућих ризика за морски живи свијет и здравље људи.

Кроз бројне пројекте набављена је савремена лабораторијска опрема, укључујући микроталасни систем за припрему узорака Anton Paar Multiwave Pro, атомски апсорпциони спектрофотометар са пламеном и хидридном техником Shimadzy АА-7000 и директни анализатор живе Milestone DMA-80.

Поузданост резултата додатно се провјерава редовним учешћем у међународним испитивањима оспособљености лабораторија и међулабораторијским поређењима које организује Међународна агенција за атомску енергију (IAEA). Тиме се обезбјеђују усклађеност анализа са међународним стандардима и континуирано унапређивање квалитета истраживања.

Извор: УЦГ

TAGGED:лабораторијаметалиМореУЦГ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Туфик Софтић: Беране – Између празних села и нове шансе
Next Article Стефан Алексић: Повратак литијума и Рио Тинта?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кина и САД се спремају за деценијско надметање

Кина ће извесно економски надмашити САД. Није у питању само четири пута већа популација, већ…

By Журнал

Бранко Милановић: Да ли су деведесете биле боље?

Пише: Бранко Милановић То је фундаментално питање. Да ли смо (као свет) негде погрешно скренули…

By Журнал

Бојан Димитријевић: Отац српске службе

Пише: Бојан Димитријевић Слободан Пенезић Крцун спада у ред личности чију биографију је тешко сачинити.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Ђорђе Матић: Више од поноса

By Журнал
Други пишу

Бранислав Јаковљевић: Шекспир и принчеви рефеудализације

By Журнал
Други пишу

Владан Чалија: Куда су ишчезли трагови историје – где су предмети повезани са сарајевским атентаторима?

By Журнал
Други пишу

Комеморација поводом смрти проф. др Светислава Г. Поповића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?