Рибљу млађ чине недорасле, односно јувенилне јединке риба. Јувенилни стадијум представља једну од најосјетљивијих фаза у животном циклусу многих рибљих врста, јер су младе јединке тада посебно изложене предаторима и промјенама услова у животној средини. Током тог периода оне често бораве у растилиштима – ограниченим подручјима која им пружају заклон и довољно хране за раст и развој. У њима јувенилне јединке једне или више врста остају док не достигну одређену величину, након чега прелазе у друга морска станишта.
Растилишта имају важну улогу у обнављању рибљег фонда. Број младих јединки које у њима успјешно заврше ране фазе развоја непосредно утиче на каснију бројност одраслог дијела популације. Због тога промјене или деградација ових станишта могу имати посљедице које постају видљиве тек након више година. Њихово очување зато је један од основних предуслова дугорочно одрживог коришћења риболовних ресурса.
Растилишта многих врста везана су за ушћа ријека и друга подручја бочатих вода. Мијешањем слатке и морске воде стварају се промјенљиви, али продуктивни екосистеми, богати хранљивим материјама и ситним организмима којима се рибља млађ храни. Пространа плитка станишта уједно пружају повољне услове за њен развој. У Црној Гори значајна растилишта идентификована су на ушћима Суторинске, Морињске и Јашке ријеке и на подручју Тиватских солила, док се највеће и вјероватно најзначајније налази на ушћу ријеке Бојане.
Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе годинама је спроводио узорковања на овим локалитетима током прољећних мјесеци ради утврђивања састава рибље млађи. Током 2025. и 2026. године истраживања су, у оквиру пројекта IPA Interreg ADRION CRADLES, проширена на цјелогодишњи мониторинг Тиватских солила и ушћа ријеке Бојане, на укупно пет локација. Праћење током свих годишњих доба омогућило је сагледавање сезонских промјена у саставу млађи, времена појављивања појединих врста и промјена њихове заступљености.
Узорковање је обављано сваког мјесеца експерименталном обалном мрежом потегачом, дугом 25 метара, са најмањом величином ока мреже од четири милиметра. На свакој од пет утврђених локација обављен је по један потег мреже. Прикупљени узорци чувани су у 70-постотном етанолу и анализирани у лабораторији Института. Тако су прикупљени подаци значајни за разумијевање функције ових растилишта, праћење њиховог стања и планирање одговарајућих мјера управљања и заштите.
Због њиховог значаја за очување рибљег фонда, Тиватска солила и ушћа Морињске и Суторинске ријеке имају статус заштићених риболовних подручја. Њихове границе утврђене су посебним правилником и обиљежавају се ознаком „Риболовни забран“. Институт узорковања на свим наведеним локалитетима обавља на основу ауторизације Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за научноистраживачки риболов.
Извор: УЦГ
