Пише: Туфик Софтић
У Велиђу данас нема становника, комшијских разговора испред куће, ни домаћинстава која свакодневно отварају врата. Остале су куће, имања и тек трагови живота који је некада постојао. Нема људи и нема ни руке која ће убрати јабуке, крушке или шљиве ове јесени.
Воће је некада било разлог да се устане рано, обиђе имање и напуни корпа, а данас, у све празнијим селима остаје на гранама или труне на земљи, што је можда и насликовитији показатељ пражњења села, посебно на сјеверу.
Кроз судбину овог малог беранског села, удаљеног асфалтним путем тек шест километара од града, најбоље се види колико је дубоко демографско пражњење захватило Црну Гору.
Велиђе није усамљени примјер, јер попис становништва 2023. године показао је да су 74 насеља широм Црне Горе остала без иједног становника. Још стотине села имају свега неколико становника. Оно што се некада одвијало постепено и готово непримјетно, данас је постало јасно видљиво у званичној статистици МОНСТАТ-а.
Прича о Велиђу је и у том погледу посебан показатељ – на попису 2003. године село је имало 29 становника. Осам година касније десет. На попису 2023. године – ниједан. За само двије деценије, једно село је прошло пут од малог, али живог мјеста до празне тачке на демографској и географској карти.
Иза тог броја није само није само статистика. То су породице које су отишле, млади који нису видјели довољно разлога да остану, куће које су остале без домаћина и имања која све мање има ко да обрађује. Велиђе је зато слика процеса који се, различитим интензитетом, одвија широм Црне Горе.
Према подацима МОНСТАТ-а, Црна Гора је 2023. године имала 623.633 становника са сталним мјестом боравка. Истовремено, десетине насеља остале су без становника, док стотине других имају свега неколико људи. Посебно је погођен сјевер, гдје су одлазак младих, мањак радних мјеста, слабија доступност услуга и старење становништва годинама мијењали слику села.
Нити у Велиђу, нити у било којем селу које остало празно у Црној Гори ништа се није десило преко ноћи. Из села су прво одлазили млади, најчешће због школовања и посла. Затим су се гасиле поједине услуге, школе и продавнице, а са смањењем броја становника постајало је све теже одржати свакодневни живот. Када остану само старачка домаћинства, повратак и евентуални демографски препород постаје још тежи.
Беране у том погледу има посебно мјесто. Као један од важнијих центара сјевера, град и даље има потенцијал да буде ослонац околним насељима.
Али док се становништво концентрише у урбаном подручју, поједина села нестају из демографске слике. Велиђе је највидљивији примјер тог процеса.
Ипак, прича о сјеверу не мора бити само прича о одласку. Једна од развојних шанси могла би бити будућа саобраћајна повезаност. Изградња ауто-пута и повезивање сјевера са централним дијелом Црне Горе отварају простор за нову економску активност, инвестиције, развој туризма и нова радна мјеста. За Беране би боља повезаност могла значити и већу доступност тржиштима и људима, али и нову прилику да се потенцијал овог краја боље искористи.
Аутопут, наравно, може отворити врата, али кроз њих морају доћи инвестиције, радна мјеста и бољи услови за живот. Тек тада саобраћајна повезаност може постати дио шире развојне политике која би негативне демографске трендове могла успорити, а дугорочно можда и преокренути. Људи не остају само зато што је до њиховог мјеста лакше доћи, већ када имају разлог да остану.
Велиђе је данас празно, али питање његове будућности није затворено и зависиће и од тога колико ће данашње мјере државе према сјеверу успјети да промијене услове у којима људи живе, раде и доносе одлуку да ли да остану.
Може ли поново бити људи који ће обрађивати имања, брати воће и отварати врата кућа које су данас затворене? Може ли село које је на попису 2023. године имало нула становника на неком будућем попису поново имати макар два или три димњака из којих се зими може видјети да има живота?
Јасно је да није само питање колико има празних села, већ да ли ће мјере које се данас предузимају бити довољне да за десет, двадесет или тридесет година нека од њих поново буду мјеста у којима се живи.
Лако је провјерљив податак МОНСТ-а да је на попису 2011. у Црној Гори, махом на сјевру, било 41 село са нула становника, док је 2023. тај број порастао на 74. Ако би Велиђе представљало симбол демографског пражњења, његова будућност могла би бити и један од најјаснијих показатеља да ли ће Црна Гора успјети да тај тренд заустави.
Извор: РТЦГ
