Студенти првог студијског програма на енглеском језику Економског факултета интервјуисали су ректора Универзитета Црне Горе, проф. др Владимира Божовића, у Ректорату Универзитета Црне Горе. Интервју је био дио задатка у оквиру предмета Менаџмент, који предаје доц. др Иван Радевић уз подршку сарадника Стевана Ђурића, на студијском програму MONTEB – Academic Program in Business and Economics.
Задатак студената био је да интервјуишу лидере јавних и приватних институција о њиховом искуству у управљању, а потом да своја запажања и закључке кроз презентације подијеле с колегама из групе. Ректора су на енглеском језику интервјуисали студенти: Алара Севим Гокдаг (Alara Sevim Gökdağ) из Турске, Валерија Јуматова (Valeriя Юmatova) из Русије, Никола Ненадовић и Милица Марић, из Црне Горе. У наставку преносимо питања студената и одговоре ректора Божовића.
Инфраструктурни напредак и подршка државе
СТУДЕНТИ: Шта је Универзитет Црне Горе постигао у посљедње три године?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Уложили смо много труда у том периоду, и то је прва ствар коју бих желио нагласити. Посебно смо се потрудили да реконструишемо наше објекте и унаприједимо инфраструктуру. Као што можда знате, од оснивања Универзитета 1974. године, многи наши објекти нису били обнављани, што је утицало на њихову функционалност. Данас имамо много боље услове за рад и студирање.
Приликом доласка на ову позицију, прва ствар коју сам примијетио била је потреба за инфраструктурним унапређењима. Конкретно, у главном кампусу Универзитета Црне Горе у Подгорици, стање сада и прије три године је неупоредиво. Успјели смо реализовати неколико кључних пројеката, од којих бих посебно истакао изградњу универзитетског парка. Од зграде техничких факултета до студентских домова, уредили смо скоро 30.000 квадратних метара зелених површина. Да, скоро 30.000! То је простор који сада изгледа и функционише практично као мали град, осмишљен за потребе наших студената и запослених.
СТУДЕНТИ: Да ли држава обезбјеђује адекватне услове за развој Универзитета Црне Горе?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Да, држава обезбјеђује адекватне услове. Сви сте економисти, зар не? Наравно, када говоримо о обезбјеђивању средстава, увијек говоримо о буџету. Ми смо једини државни универзитет и готово у потпуности финансирани од стране државе. Дакле, сав новац који користимо долази, у основи, из државног буџета. Истина, Универзитет има и друге активности на тржишту, али њихов обим је занемарљив у поређењу с буџетом који добијамо од државе. У 2020. години имали смо један буџет, а данас можемо рећи да је дошло до значајног повећања. Међутим, ако погледамо структуру тог буџета, 2021. године чак 99% средстава било је намијењено за плате, што нам је остављало врло мало простора за било шта друго. То је био озбиљан проблем. Данас је ситуација боља. Иако још увијек није идеална, сада имамо нешто више простора – рецимо око 10% буџета – који можемо користити за друге потребе. То је значајан напредак и даје нам више могућности за развој.
Стратешки циљеви за научни и академски развој
СТУДЕНТИ: Који су ваши циљеви за будућност?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: То је кључно питање. Радо бих подијелио нешто што сам већ на неки начин објавио. Трудићу се да унаприједим научну продукцију Универзитета, што сматрам својим примарним циљем у овом другом мандату. Током првог мандата, фокус је био углавном на изградњи и реконструкцији Универзитета, прије свега у архитектонском смислу. У овом другом мандату, планирам ставити акценат на научну продукцију, што је изазован, али неопходан задатак. С обзиром на релативно мали број научника – око 450 – и имајући у виду резултате које смо већ постигли, јасно је да имамо значајан потенцијал. Упркос ограничењима, наши научници остварују вриједна научна достигнућа која нас сврставају међу препознатљиве институције у региону, Европи, па и свијету.
СТУДЕНТИ: Како Универзитет осигурава да се његова мисија и визија ускладе са академским и оперативним стратегијама?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Као Универзитет, тежимо логичном и промишљеном приступу. Настојимо да будемо практично оријентисани, с фокусом на животне вриједности, при чему посебну пажњу посвећујемо потребама и добробити наших студената.
Улога лидерства и сарадње у остваривању визије Универзитета
СТУДЕНТИ: Овај интервју је дио нашег задатка из предмета Менаџмент на студијском програму МОНТЕБ. Зато бисмо вољели да подијелите с нама неколико савјета које можете пружити као ректор Универзитета. Који стил управљања примјењујете и како га прилагођавате специфичним изазовима на Универзитету?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: То је врло комплексно и заиста добро питање. Видите, нисам имао претходно управљачко искуство прије него што сам преузео ову функцију, али могу рећи да сам био добро припремљен. Кроз искуство сам схватио да је најважније остати практичан, чак и када се приступ може чинити помало неспецифичним или неформалним. На крају, такав приступ се често покаже као ефикасан.
С обзиром на бројне задатке с којима се свакодневно суочавамо, често долазимо до тачке када наш ум постане преоптерећен и престане прихватати нове информације или сигнале из спољног свијета. Кључно је превазићи такве тренутке јаком концентрацијом и усмјеравањем мисли на конкретан проблем. Мој стил управљања темељи се на два основна принципа – слушање и саосјећање. Вјерујем да су управо ти принципи кључни за успјешно лидерство и рјешавање изазова с којима се суочавамо.
СТУДЕНТИ: Како мјерите успјех програма или факултета, као и било које идеје које имплементирате на универзитету. Како процјењујете да ли је план успјешно реализован? Постоје ли специфични критеријуми на које обраћате пажњу?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Рецимо, недавно смо користили општи извјештај о научној активности, што је нешто што раније нисмо имали. Шта смо урадили? Веома једноставно – тражили смо од свих организационих јединица Универзитета да документују научне резултате остварене током претходне године. Универзитет тренутно има 23 организационе јединице, укључујући 19 факултета и четири истраживачка института. Од сваке јединице смо захтијевали основне информације у стандардизованом формату, гдје су наведени сви научни резултати из претходне године. На овај начин омогућили смо неку врсту самопроцјене њихових резултата, док су ти подаци истовремено постали доступни нама, како бисмо имали јаснију слику о постигнућима на нивоу Универзитета. То је један од приступа. Други план који разматрамо односи се на организацију наставног процеса. Примијетили смо, посебно након пандемије коронавируса, да је потребно додатно унаприједити организацију наставе, како бисмо наставили пружати висок ниво квалитета образовања. Ево уређене верзије са јаснијим изразима и бољим током.
Ректор Владимир Божовић на свечаној сједници Сената: Милионске инфраструктурне инвестиције
СТУДЕНТИ: Можете ли подијелити ваше лично искуство с Универзитетом? Такође, можете ли подијелити мотивационе стратегије које користите за мотивисање особља, професора и студената, а које су се показале успјешним?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Што се тиче мотивационих стратегија, да будем искрен, нисам пронашао универзалну стратегију која би одговарала свима. Као што сам већ споменуо, нисам имао управљачко искуство прије него што сам преузео ову позицију, па сам током времена учио и развијао свој приступ. Што се тиче мог личног искуства, трудим се да кроз властити примјер пренесем енергију и ентузијазам усмјерене ка заједничком добру. Није ми циљ да промовишем свој приступ као универзалан, али, на примјер, када радимо на неком инфраструктурном пројекту, било на кампусу или на некој другој локацији, лично сам укључен готово свакодневно. Вјерујем да таква посвећеност може инспирисати и мотивисати друге.
СТУДЕНТИ: Дакле, лично учествујете у сваком дијелу процеса?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Апсолутно. Ако неко планира да започне грађевинске радове на својим кућама или гради нове објекте, слободно ме могу позвати јер сам стекао много искуства у посљедње три године. Могу то прилично брзо организовати.
СТУДЕНТИ: Практично сте укључени у сваки аспект процеса и посвећени сте сваком детаљу?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Да, практично у све. То омогућава особљу да ме лако контактира и сарађује са мном. Увијек сам доступан, и моја врата су увијек отворена.
СТУДЕНТИ: Можете ли подијелити примјер неке иницијативе која је била ваша лична идеја, а која је већ имплементирана на Универзитету и показала се успјешном?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Покушавам да не говорим превише о инфраструктури јер сам већ то често спомињао. Ипак, постоји једна иницијатива коју сам подијелио са студентима, кроз сарадњу са Студентским парламентом Универзитета Црне Горе, а зове се Дрво знања. Идеја је била оваква: након што студент заврши студије, његов задатак је да посади једно дрво. Направили смо апликацију, доступну на иОС и Андроид платформама, помоћу које би то дрво било геолоцирано. Дрво би на неки начин било лично повезано с тим студентом, што би створило осјећај одговорности и повезаности с Универзитетом. Као студенти прве године можда још нисте чули за то.
СТУДЕНТИ: Дакле, говоримо о стварном дрвету, не виртуелном?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Тако је, право дрво. Већ имамо много посађених стабала широм кампуса, која су студенти засадили. То је лијепа и корисна иницијатива јер доприноси развијању еколошке свијести међу студентима. Ово је први примјер који ми пада на памет. Сигурно ћете и ви учествовати у овој активности када завршите своје студентске обавезе. Предност ове иницијативе је што можете сами одабрати мјесто садње – било да је то ваше двориште, дозвољена локација на јавним површинама или у вашем селу – гдје год желите. Једини корак након садње јесте да повежете то дрво са апликацијом.
Сенатори УЦГ једногласно подржали Програм развоја Универзитета Црне Горе проф. др Владимира Божовића
СТУДЕНТИ: Ко је радио на развоју апликације? Студенти или стручњаци?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Апликацију су, колико ми је познато, израдили наши бивши студенти који сада раде у одређеним компанијама. Вјерујем да су то били студенти Природно-математичког факултета.
Прилагођавање глобалним изазовима кроз дигитализацију и интердисциплинарност
СТУДЕНТИ: Како се Универзитет прилагођава промјенама у глобалном образовању, попут дигитализације и интердисциплинарних студија?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Поменули сте интердисциплинарне студије. Недавно смо основали нови Институт за мултидисциплинарне и интердисциплинарне студије. То је врло интересантан институт који на неки начин повезује све науке. Очекујем да ће управо тај институт постати главна снага научног развоја Универзитета. Што се тиче прилагођавања промјенама на глобалном универзитетском тржишту, Универзитет предузима низ активности како би остао у корак са савременим трендовима. Дигитализација је кључни дио нашег приступа. Кроз различите пројекте и иницијативе трудимо се унаприједити употребу технологије у настави и истраживању. На примјер, развој апликација попут Дрво знања показује како технологија може допринијети јачању повезаности студената с Универзитетом и локалном заједницом. Осим тога, интердисциплинарне студије представљају важан корак напријед. Кроз нови институт тежимо спајању различитих области науке, чиме отварамо могућности за иновативне истраживачке пројекте и проширујемо образовни оквир. Овај институт не само да јача научну продукцију Универзитета већ и пружа студентима и истраживачима прилику за сарадњу на глобално релевантним темама.
Наш циљ је континуирано прилагођавање промјенама и обезбјеђивање алата и ресурса потребних студентима и наставницима за успјех у динамичном глобалном окружењу. Универзитет је, такође, дио ширег система универзитета, а један од кључних савеза којем припадамо је Улyссес. То је алијанса осам универзитета из различитих земаља, при чему смо ми једини универзитет из Црне Горе. Овај савез нам пружа бројне могућности које бисмо тешко остварили самостално, посебно у контексту стварања научних резултата и повезивања стручњака. Сматрам да је то изузетно важна стратегија за мање универзитете јер доприноси нашем развоју и бољој глобалној позицији.
СТУДЕНТИ: Како Универзитет подстиче сарадњу међу професорима, запосленима и студентима?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Као што сам раније споменуо, наш Универзитет има око релативно мали број запослених на укупан број студената, посебно у поређењу са примјерима из региона, а да не говоримо Европе и свијета. С обзиром на то да покривамо широк спектар научних области, дисциплина и поддисциплина, наши истраживачи и професори често остају фокусирани унутар својих специфичних области. Нажалост, то може довести до мањка сарадње између различитих факултета, па чак и унутар појединих дисциплина. Наш циљ је да тај изазов ријешимо повећањем активности на Универзитету. Тренутно радимо на унапређењу размјене информација и транспарентности рада између различитих организационих јединица. Формирање колаборативних група је кључни корак ка постизању наших стратешких циљева у оквиру високог образовања. Када је ријеч о органозационој структури Универзитета, Сенат УЦГ је највише академско тијело које доноси одлуке у вези с академским питањима. Поред тога, имамо и Управни одбор Универзитета, који је задужен за одлуке везане за управљање и развој Универзитета. Ова структура омогућава координацију и заједнички рад на кључним питањима, пружајући платформу за даљу интеграцију и јачање сарадње међу свим члановима Универзитета.
Извор: УЦГ
