Универзитет Црне Горе постао је велико градилиште, наставне просторије су најсавременије опремљене, процес дигитализације напредује у свим сегментима, а буџет за наредну годину биће већи него претходне и износиће 35,8 милиона еура. То је саопштио ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић на Свечаној сједници Сената Универзитета Црне Горе. „Подсјетићу да смо прије пар година имали свега 20 милиона, а то је већ један врло крупан доказ да смо се кретали“, истакао је Божовић. Према његовим ријечима, значајно је поправљен материјални положај, кроз увећање личних доходака научно-наставног особља, али и ненаставног. „Можемо да кажемо да смо по том параметру одскочили од просјека у региону, а ваљало би да то прате и остали атрибути универзитетског живота прије свега научноистраживачка и умјетничка продуктивност“, рекао је Божовић. Говорећи о инфраструктури, подсјетио је да је Универзитет Црне Горе физички распоређен у више градова, наводећи да због тога има сложен систем у смислу управљања. „То се посебно одржава у дијелу инфраструктуре, а њено стање је због генерално неповољних материјалних прилика временом било све теже понегдје и драматично. Приступили смо анализи стања и усмјерили своје активности у три кључна правца у циљу општег побољшања“, рекао је Божовић.
Указао је да је први правац директно улагање и захвати користећи средства из буџета Универзитета, уз стручну помоћ одбора за инфраструктуру. „Друго је обезбијеђење подршке Владе за крупне инфратруктурне пројекте кроз Управу за капиталне пројекте и треће обезбјеђивање средстава и инвестиција од стране донатора и наших привредних партнера. Активно користећи све три линије, Универзитет Црне Горе је постао велико градилиште“, навео је Божовић.
Подсјетио је да је реконструисан највећи амфитеатар у згради Техничких факултета, са приближно 500 мјеста, што је износило 500 хиљада еура. „Готово сви мањи амфитеатри на Електротехничком, неки амфитеатри и учионице на Природно-математичком, Грађевинском, Медицинском и Поморском факултету у збиру више стотина хиљада еура. Наставили смо са поступном реконструкцијом зграде Филозофског и Филолошког факултета и ту очекујемо да ћемо ускоро у сарадњи са Електропривредом пустити у рад мини соларну електрану на крову ове зграде“, казао је Божовић. У току је, како је навео, промјена комплетних електроинсталација у згради у вриједности око 500 хиљада еура.
„Припремљен је пројекат постављања новог система гријања и хлађења, који ћемо покушати да током наредне године реализујемо преко Управе за капиталне пројекте. Процијењена вриједност те инвестиције је 1,5 милиона еура“, навео је Божовић. Подсјетио је да су опремљене и лабораторије на Маталуршко-технолошком и Природно-математичком факултету, у вриједности неколико стотина хиљада еура. „Нагласио бих да је већина просторија намијењених за наставу опремљена најсавременијом опремом која доприноси креирању модерне радне атмосфере. Ова опрема је Универзитету дала нову димензију и упоредивост са угледним универзитетима из региона и Европске уније“, поручио је Божовић. Указао је да је ових дана почела реконструкција зграде Технихчких факултета и улазног хола, наводећи да је тај пројекат вриједан око 870 хиљада еура, а да је у поодмаклој фази преговора и пројекат детаљне реконструкције осталих дјелова зграде у циљу постизања енергетске ефикасности.
„Правовременом и компетентном реакцијом Универзитета Црне Горе, обезбијеђена су средства од три милиона долара путем донације од стране Саудијске арабије што би се користило за реконструкцију и надоградњу анекса зграде Техничких факултета гдје су смјештене лабораторије. У згради Техничких факултета замијењени су сви лифтови, у вриједности око 135 хиљада еура. Простори ове зграде су освијетљени системима најмодерније smart расвјете у вриједности око 300 хиљада еура“, навео је Божовић.
Казао је да је на Биотехничком факултету урађена замјена браварије и санација фасаде, вриједности око 60 хиљада еура. „При крају су радови на неколико амфитеатара на Економском факултету, комплетно опремљених рачунарском и осталом опремом, око 400 хиљада еура. Почела је изградања великог амфитеатра на Грађевинском факултету око 350 хиљада еура. Имамо пуно разлога да вјерујемо да се налазимо на прагу реализације два значајна инфраструктурна пројекта у Никшићу- изградње зграде Филолошког факултета, што се процјењује на 3,5 милиона еура и фискултурне сале за потребе Факултета за спорт и физичко васпитање око 1,1 милион“, навео је Божовић. Додао је да је извршена реконструкција топлане, а вриједност је милион еура. „Након више деценија имамо коначно отворен тендер Управе за капиталне радове за дилатацију А зграде Техничких факултета што ће износити око 1,2 милиона еура. Очекујемо да ће се наставити радови на пројекту три академије на Цетињу. По завршатку капиталног пројекта располагаћемо са значајно већим просторима за Музичку, Ликовну и Драмску академију“, рекао је Божовић. Архитектонски факултет, како је казао, проширује просторне капацитете са постојећих 800 на око пет хиљада метара квадратних, а укупна вриједност је 3,5 милиона еура. „У завршној смо фази скидања неоправданог мораторијума на изградњу зграде која би служила рјешавању стамбених потреба свих запослених на Универзитету“, рекао је Божовић.
Према његовим ријечима, процес дигитализације Универзитета напредује у свим сегментима, сви сервиси и административне процедуре су олакшани, електронски упис је заокружен увођењем електронског потписивања Уговора о студирању. „Дигитализована је постојећа архива Ректората, а то планирамо са свим јединицама. Велика тема којом планирамо да се бавимо је унапређење дигиталне инфраструктуре за учење и унапређење наставног процеса“, саопштио је Божовић.
Када су у питању организационе промјене издвојио је оснивање Центра за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, а већ у првој години акредитован је модеран мастер програм- Информациона безбједност, а упис првих студената очекује се у сљедећем уписном року. „У оквиру Центра формирана је и Комисија за цјеложивотно учење, што представља важан корак у развоју ове значајне форме образовања. Поред поменутог мастер програма на енглеском језику основан је и други програм на енглеском језику и то на Економском факултету- Економија и бизнис, на коме смо ове године уписали прву генерацију студената“, рекао је Божовић. Ове године је по први пут реализован Програм истраживачких боравака за најмлађи кадар. Одржана је, како је рекао, друга велика конференција „Дани дијаспоре и пријатеља Универзитетата Црне Горе“, гдје је остварана сарадња са афирмисаним научницима из дијаспоре, а резултат су бројни научни радови, који ће ускоро бити објављени у Зборнику. „Интензивно радимо на формирању алумни клубова. Још једна важна активност јесте оснивање Фестивала умјетности, науке и културе који смо иницирали и већ радимо на томе да тај Фетсивал одржимо у години јубилеја Универзитета“, рекао је Божовић. Када је у питању међународна сарадња, стратешко опредјелјенје Универзитета је, како је појаснио, успостављање двојних диплома са реномираним универзитетима, али и иновационих хабова, већа мобилност и научно умрежавање.
„За ове циљеве смо упоставили изванредну платформу, а то је чланство у Улисеус мрежи осам европских универзитета, а као уваженом партнеру, једином у мрежи чија земља није у Европској унији, повјерена нам је реализација иницијалног састанка за нови пројекат ове мреже у оквиру којег смо дочекали преко 100 представника седам европских универзитета“, рекао је Божовић.
Европска комисија је, како је дадао, додијелила Erasmus повељу за високо образовање за период до 2027. године, а захваљујући чему се Универзитету отвара могућност да учествује у многим интернационалним пројектима. „Обновили смо UNESCO катедру за образовање за демократско грађанство и људска права. Претходна година је била врло успјешна на плану интернационализације Универзитета Црне Горе на свим пољима. И ове године смо реализовали низ универзитетских јавних трибина, додатно покренули и студентске јавне трибине, а наставили са емитовањем поткаста „Кључне ријечи““, казао је Божовић.
У наредној, години јубилеја, покренуће, како је најавио, пројекат стручних округлих столова на којима ће се анализирати кључни проблеми, изазови државе и друштва, представити стратешки кораци за развој наредних десет година. „Пред нама је година јубилеја нашег Универзитета и у плану је низ активности на којима предано радимо како бисмо заједно на адекватан начин обиљежили значај Универзиетата и његову улогу у развоју друштва“, рекао је Божовић. На свечаној сједници сената, звање професор емеритус добили су проф. др Богољуб Шијаковић, и проф.др Ранислав Булатовић. Професорица Љиљана Пајовић-Дујовић, у име Сената Универзитета, казала је да избор професора Шијаковића у звање професора емеритуса није само колегијални гест, већ обавеза да се симболично врати дуг за репрезентативну предавачку и научноистараживачку каријеру угледног професора, ерудите и интелектуалца.
„Професор Булатовић се посебно истицао у свим апсектима научноистраживачког, стручног и педагошког ангажмана“, поручила је Пајовић Дујовић. Добитник признања за остварене резултате и допринос развоју Универзитета редовни професор Машинског факутета Дарко Бајић, рекао је да је то велико признање и круна за његов научни и истраживачки рад, који траје већ три деценије.
Признања за остварене резултате и допринос развоју научноистраживачког, умјетничког и стручног рада на Универзитету Црне Горе добили су професори Јасмина Ћетковић са Економског факултета, Веселин Мићановић са Филозофског факултета, Дарко Бајић са Машинског факултета, Вања Асановић са Металуршко-технолошког факултета, Данијела Стешевић са Природно-математичког факултета, Светлана Перовић са Архитектонског факултета, Велибор Спалевић са Биотехничког факултета, Милена Ђукановић са Електротехничког факултета, Милица Вуковић Стаматовић са Филолошког факултета, Сара Вујошевић-Јовановић са Факултета драмских умјетности, Маја Шофранац са Факултета ликовних умјетности, Коста Горановић са Факултета за спорт и физичко васпитање, Нина Сердар са Грађевинског факултета, Александра Клисић са Медицинског факултета, Ведрана Марковић са Музичке академије, Зорица Ђуровић са Поморског факултета, Велибор Кораћ са Правног факултат, Славица Петовић са Института за биологију мора, Маша Ждралевић са Института за напредне студије и Оливера Комар са Факултета политичких наука.
Извор: УЦГ
