Пише: Елис Бекташ
Ви сте, драга дјецо, сви одреда одгојени па знате да лагати не ваља и да је лаж појава која се протеже од лоше навике преко кривичног дјела па све до харама односно гријеха. Има, међутим, и ситуација у којима је допуштено слагати а предувјети те допуштености јесу одсуство користи за онога који лаже и већа корист од лажи него од истине за оног којем се лаже те да је тај којем се лаже максум, односно ситно дијете, или оматушио ђутурум.
Има томе више од фртаљ вијека откако је један нижи старјешина сваки дан викао ово вако ниђе нема и ово вако никад ниђе није било, мислећи притом на одређена ратна збивања у непосредној и нешто даљој околини. Мени је то његово пренемагање и запомагање било мало чудно, да не кажем сумњиво, јер у нашој околини ствари баш и нису биле тако страшне поредећи их са неким другим околинама, рецимо, са мостарском или горажданско, а та су пренемагања и запомагања мени најтеже падала током јутарњег ритуала испијања кафе или јечменог надомјестка за њу па сам му зато једног јутра казао
– Де жив био јами ону војну енциклопедију па је донеси овамо да ти нешто покажем.
Он је стао пред полицу с књигама и упитао коју енциклопедију јер је тамо стајало једанаест томова а ја сам му казао свеједно само немој ту једанаесту у којој је индекс. Кад је донио један од преосталих десет томова ја га отворих и то баш на мјесту гдје је била одредница о Шведско-бранденбуршком рату што га неки зову и Сканијским. Тај се рат водио пуне четири године од 1685. до 1689. и те четири године ратних страхота и разарања у енциклопедију су стале на мање од фртаљ странице. Прецизним и вишкова лишеним језиком наведени су узроци рата и његове најважније битке те обостране жртве и споразуми којима је окончан скупа са описаним исходом овог неријешеног судара скандинавских краљевстава.
– Јел видиш сад? упитам овог свог што се пренемаже и запомаже.
– Видим али не знам шта, одговори он а види се да му је мало криво што је грубо прекинут и заустављен у кукњави.
– Е овако ће и овај наш рат за стотину година бити само фртаљ странице у некој енциклопедији, рекох, и зато се немој сувише емотивно инволвирати у све то јер је вазда неком било овако и вазда ће неком бит овако.
Ето то је та ситна и безазлена лаж коју сам изрекао у најбољој намјери да утјешим овог нижег старјешину који није био максум у ужем смислу те ријечи ал јест био мало онако инфантилан а ја од те лажи никакве користи нисам имао осим ако под коришћу нећемо сматрати то што сам с миром могао попит своју јутарњу кафу па макар она била и обична јечменуша. А шта је, дођавола, лаж у томе што сам му казао, питате се? Па лаж је у тих стотину година јер је наш рат одмах по свом окончању заузео својих фртаљ странице у озбиљним енциклопедијама.
Има, нажалост, ахмака којима је џаба ишта лагати и ма какве књиге под нос им потурати да путем њих упореде своје искуство са туђим и тако дођу до мало памети а то је стога што такви свог искуства немају већ као вампири сисају туђе и у њега се као паразити увлаче и још посједника искуства почну убјеђивати да је он гост у властитој проживљености а почну и лагати да су они поднијели најтежи терет искушења стварности. Проблем је кад такви добију прилику да своје лажи јавно исказују јер се на тај начин садашња стварност контаминира и загађује њиховим харамима а јесу харам те њихове лажи јер иза њих стоји жеља да се оствари нека лична корист и јер оне ништа добро не чине онима којима се упућују.
Зато се, драга дјецо, добро чувајте оних који вас обасипају кукњавом и неумјереним и преувеличаним тврдњама које никакво упориште у искуству и у стварности немају. И читајте енциклопедије, макар оне и не биле војне, јер ћете у њима пронаћи прегршт згодних примјера да их супротставите кукњави и лагању којима је ова стварност опогањена и загађена преко сваке мјере.
