Пишу: Маша Михајиловић, Милица Капа
„Моји су из Црне Горе, из васојевићког краја. Овде живе генерацијама“. Тако своју причу започиње 32-годишња Весна Т. * држављанка Србије рођена у Приштини, која у Црној Гори живи од своје седме године.
„Дакле, 25 година је прошло од повратка моје породице у родни крај. Баба и деда су рођени у Црној Гори, и били су целог живота њени држављани. Њихов син, мој отац, до скоро није имао држављанство, а немамо га ни брат, мајка и ја… још увек“.
Прича њене породице испреплетана је са историјом простора бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), која се распадала у крвавим ратовима 1990-их година – и компликованим односима између новонасталих држава.
Нове, тешко премостиве бирократске границе
Њени деда и баба преселили су се 1970-их година у Приштину, да живе и раде, где су добили децу, а потом и унучад. Везу са родним крајем нису прекинули, код Берана су подигли породичну кућу.
„Када је марта 1999. почело бомбардовање, сви смо се тамо трајно преселили“, каже Весна Т.
Тада СФРЈ већ није постојала: бивше републике Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија постале су независне државе. Кратког живота су биле и две државе у којима је су Србија и Црна Гора биле у заједничким границама, те су почетком јуна 2006. прво Црна Гора, а потом и Србија постале независне државе.
Тако је Весна Т. основну школу завршила у Црној Гори која је била у једној држави са Србијом. Средњу школу је завршила у независној Црној Гори, док је Правни факултет завршила у Србији, чија је држављанка. Удата је за црногорског држављанина, чекају дете. Још увек има само привремени боравак и то јој ограничава могућности и загорчава живот.
„Радим уз дозволу за привремени боравак и рад која траје највише три године. Након тога, морате да напустите Црну Гору и поново уђете како бисте добили нову дозволу. Значи, по основу рада не можете да сакупите пет година континуираног боравка колико је потребно за стицање држављанства. С друге стране, ако боравите у Црној Гори на основу власништва некретнина, боравак се не прекида до пет година, али тада не можете радити”, објашњава Весна Т.
Укратко, Весна Т. жели да испуни све потребне услове за стицање црногорског држављанства, али је бирократија стално врти у круг, приморавајући је да сваке три године напушта земљу ради обнове привременог боравка, чиме губи могућност да испуни услов од пет година за стални боравак – који је један од корака ка стицању држављанства.
Војин Грубач: Противници двојног држављанства су латентни шовинисти
Шта је прописано законом у Црној Гори?
Према закону Црне Горе из 2008. држављанство те државе стиче се пореклом, рођењем на територији те државе или пријемом.
Двојно држављанство је дозвољено, ако је стечено пре проглашења независности Црне Горе (јуна 2006.) или ако са другом земљом постоји билатерални споразум. Они који су неко друго држављанство стекли након јуна 2006. губе по аутоматизму црногорско држављанство.
Црна Гора нема билатерални споразум са Србијом – па су грађани принуђени да бирају између ова да држављанства.
Како је то решено између других држава у региону?
Да то не мора тако да буде међу земљама Балкана показују примери Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије, које су кроз билатералне споразуме решиле питање двојног држављанства – па држављани једне државе могу стећи држављанство друге, без одрицања од свог првобитног држављанства.
Споразум између БиХ и Хрватске омогућава грађанима обе земље да задрже права у матичним државама, док се на територије сваке понашају као искључиви држављани те земље. Договор између БиХ и Србије слично обезбеђује реципрочна права.
Искуство показује да двојно држављанство грађанима осигурава правну сигурност, олакшава приступ основним правима попут запослења, образовања, здравствене заштите и имовинских питања, те јача осећај припадности.
Право на двојно држављанство је постало општеусвојен евроатлантски правни стандард
Политичари у Црној Гори подељени у два блока
Међутим у Црној Гори су по том питању мишљења политичара подељена. Линија поделе би могла поједностављено да се опише овако: странке на власти су углавном за увођење двојног држављанства, док се опозиција томе противи.
Политичари које сврставају у „просрпски блок“, покушали су то питање да реше током 2024. предлогом увођења Закона о двојном држављанству.
Један од њих, Милан Кнежевић из коалиције „За будућност Црне Горе“, сматра да је тренутно законско решење дискриминаторско и каже да би двојно држављанство са Србијом уклонило вишегодишњу неправду.
„Према нашим проценама, најмање 200 хиљада људи који живе у Србији, а рођени су у Црној Гори, или су им родитељи црногорски држављани, има основ да затражи двојно држављанство. Ако узмемо у обзир последње податке са пописа да у Црној Гори живи око 530 хиљада њених држављана, поставља се питање зашто се одриче скоро половине сопствених држављана“, објашњава Кнежевић.
С друге стране, блок који се сматра „процрногорским“, по овом питању има тврд став: противи се двојном држављанству, страхујући да би оно омогућило изборни инжењеринг и утицало на бирачко право.
Међу највећим противницима двојног држављанства је опозициона Демократска партија социјалиста, која није одговорила на наш упит, па преносимо њихово раније саопштење за медије, објављено у јуну на њиховој званичној страници:
„Пристанак премијера Милојка Спајића на уцене Андрије Мандића око двојног држављанства води Црну Гору ка нестанку. Двојно држављанство је још једна тема којом Мандић и Кнежевић покушавају да одобровоље Вучића и да му покажу своју лојалност“.
Премијер Црне Горе Милојко Спајић је на то одговорио да изменама Закона о држављанству новим држављанима неће бити омогућено да гласају у наредних десет година.
Наша саговорница са почетка приче Весна Т.* каже да не жели да добије држављанство како би могла да гласа, већ ради остваривања других права:
„Када немате дозволу за стални боравак, немате ни уговор о раду на неодређено време, а онда, на пример, не можете да подигнете стамбени кредит. Ограничени сте и у избору професије. Као дипломирана правница не могу да се упишем у Адвокатску комору Црне Горе, не могу да будем нотар или да радим у судству“.
Ђукановић: „Двојно држављанство не би поправило односе Србије и Црне Горе“
Драган Ђукановић, професор на Факултету политичких наука у Београду каже да „иако је било неколико покушаја да дође до договора између Београда и Подгорице током протеклих 18 година – сада ми се чини да није нађена та мера компромиса“.
„Видимо да сада поједине политичке партије на томе инсистирају, пре свега у Црној Гори, али остаје неизвесно како ће се то реализовати”.
Осим тога он наводи да је питање двојног држављанства само једно од отворених питања између Србије и Црне горе, поред, на пример, недефинисане државне границе.
Ђукановић сматра да решавање само питања држављанства – не би поправило односе између ове две земље.
„Мислим да би пре би утицало на унутрашњу динамику односа у Црној Гори и додатне нестабилности, него што би могло да допринесе побољшању односа између Србије и Црне Горе. Број припадника црногорске заједнице, од пописа до пописа се смањује, а то је заправо негде и рефлексија тога што нема дефинисаног двојног држављанства и немају фактички матицу са својом државом“, каже Ђукановић.
Рупе у систему?
Интересантан је случај 23-годишње Оливере Ј.* која је рођена у Котору, а у Србији живи од своје шесте године. Црногорског држављанства се одрекла 2008.
Но, када је на црногорском приморју тражила сезонски посао сазнала је да се у систему и даље води као држављанка Црне Горе.
„За пријаву сам поднела све папире коју су потребни за стране држављане. Тада су ми у МУП-у рекли да не могу да ме нађу у систему и потражили ме као њихову држављанку. Тако смо сазнали да заправо никада нисам била одјављена. Рекли су ми да у Котору извадим црногорску личну карту, на
шта сам питала да ли је потребно да се одричем српског држављанства, јер то не желим да радим. Рекли су ми да нема потребе”.
Очигледно да постоје пропусти у мониторингу система регистрованих држављана. Но, Оливера Ј. због тога никада није имала проблеме ни у једној држави. Погодности јесте. На пример, у Црној Гори не мора да плаћа здравствене услуге, али ни да, при доласку у родну земљу, пријављује свој боравак.
*Право име познато редакцији DW.
Овај текст је настао у оквиру пројекта „Емитери мира: Оснаживање младих новинара као извештача о миру“ у организацији Регионалне канцеларије за сарадњу младих Западног Балкана (РYЦО), и у сарадњи са DW.
Извор: Дојче Веле
