Piše: Dejan Đorić
Protekla godina je kao retko koja obilovala kapitalnim likovnim dešavanjima. Među najvažnijim su izložbe posvećene stogodišnjici nadrealističkog pokreta i Milene Pavlović Barili u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Zašto one nisu na ovoj listi najboljih izložbi je u činjenici da su srpski nadrealisti bili krajnje negativna društvena pojava, o čemu će u ovoj kolumni kasnije biti više reči, a sjajnoj Mileni Pavlović Barili su već bile posvećene dve retrospektive – jedna u Galeriji Progres i druga u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Nepotrošeno veliko ime je Miodrag Dado Đurić, uz Leonida Šejku, Uroša Toškovića i Miljenka Stančića jedina genijalna pojava u umetnosti Jugoistočne Evrope druge polovine XX veka. Najveći crnogorski slikar Dado je ujedno uz Paju Jovanovića i Marinu Abramović jedini svetski poznat umetnik sa ovog prostora, slikar, crtač i grafičar koji apsolutno ne liči ni na koga. Salvador Dali je rekao: „Posle mene samo Dado!“ a engleski umetnički časopisi su ga sedamdesetih godina proglašavali najvažnijim svetskim slikarom posle Frensisa Bejkona. Do 2. marta 2025. u Galeriji SANU traje prva njegova velika retrospektiva „DADO: Istorija prirode 1953-2000“ a tim povodom je objavljena i obimna monografija.
Ovo je bila i godina njegovog najboljeg prijatelja Uroša Toškovića, slavnog svetskog, rekli bismo zverskog crtača. Najpre je u Galeriji Grafičkog kolektiva priređena manja retrospektiva njegovih crteža iz najbolje kolekcije te vrste Bojana Krljića, koji je objavio i drugu, veću monografiju o tom slikaru. Potom su usledile Toškovićeve izložbe u Modernoj galeriji Valjevo i u Podgorici u organizaciji Univerziteta Crne Gore i kolekcionara Petra Đurišića. Izložba „Tochkowitch. Le Saint et le Diable“ najveća je do sada priređena, ne samo u Crnoj Gori.
Kao i uvek privatna beogradska ARTE galerija koju nepogrešivo vodi Ivan Mitić sa svojim timom mladih stručnjaka priredila je u dva svoja prostora izložbu slikara i akademika Ljube Popovića, posvećenu njegovom najboljem periodu, pod nazivom „Pariski uspon 1963-1983“ i tim povodom objavila kapitalnu monografiju na 500 strana.
Na listi najvažnijih izložbi neizostavno je i druga, veća retrospektiva dela Vase Pomorišca u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, uz Narodni muzej u Beogradu predragocenoj muzejskoj ustanovi za stariju umetnost. Galerija Matice srpske je objavila i prvu monografiju o ovom vrhunskom realisti. Ta je institucija okrenuta i stvaralaštvu živih umetnika, što je čini još aktuelnijom.
Sličnu ulogu očuvanja i osavremenjivanja tradicije ima i Galerija SANU gde je bila održana velika retorospektiva slika Uroša Predića, za srpsku umetnost jednog od ključnih slikara. U naše vreme prevlasti avangarde je i dalje prisutan realizam, ne kao akademski ili magični već moderni, na tragu hiperrealizma, pa Pomorišac i Predić ne gube na značaju.
Izvor: Novosti
