Vašington je rekao Kijevu da napadi dronovima nose rizik od rasta nafte na svetskom tržištu i eventualne ruske odmazde
Rusija je i dalje jedan od najvažnijih svetskih izvoznika energije uprkos zapadnim sankcijama protiv njenog naftnog i gasnog sektora. Cene nafte porasle su oko 15 odsto ove godine, na 85 dolara po barelu, što je povećalo cene goriva baš u vreme kada američki predsednik Džozef Bajden ulazi u kampanju za svoj reizbor.
Vašington je takođe zabrinut da – ukoliko Ukrajina nastavi da dejstvuje protiv ruskih postrojenja, uključujući mnoga koja se nalaze stotine kilometara daleko od granice – Rusija može da uzvrati napadima na energetsku infrastrukturu na koju se oslanja Zapad.
Ova infrastruktura uključuje Kaspijski naftovod kojim se prenosi nafta iz Kazahstana kroz Rusiju na globalno tržište. Zapadne kompanije uključujući Ekson mobajl i Ševron koriste se ovim naftovodom koji je Moskva nakratko isključila 2022. godine.
„Mi ne ohrabrujemo niti omogućavamo izvođenje napada unutar Rusije“, rekao je portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost. CIA je odbila da komentariše. U Kijevu, glasnogovornik Službe bezbednosti (SBU) je takođe odbio da komentariše. Zvaničnici GUR-a [ukrajinska vojna obaveštajna služba, prim.prev] i kancelarije predsednika Zelenskog nisu odgovorili na zahtev Fajnenšel tajmsa za komentar.
Nakon što je Fajnenšel tajms objavio vesti o američkim upozorenjima u petak Olha Stefanišnaja, zamenik ukrajinskog premijera za evropske i evroatlantske integracije, upitana je kako je Kijev odgovorio na apele Bajdenove administracije da se obustave napadi na ruske rafinerije.
Ona je rekla: „Ukrajinska strana je odgovorila, mislim, preciznim ostvarivanjem svojih ciljeva i vrlo uspešnim operacijama koje je izvodila na teritoriji Ruske Federacije“.
„Mi razumemo apele naših američkih partnera“, rekla je Stefanišnaja slušaocima na Kijevskom bezbednosnom forumu. „U isto vreme, mi se borimo kapacitetima, resursima i veštinama kojima sada raspolažemo“.
Ukrajina je pojačala svoje vazduhoplovne napade prethodnih nedelja, pošto su prošireni njeni programi razvoja i proizvodnje dronova i pošto je u kopnenom ratu Moskva ponovo stekla preimućstvo. Oni su izvedeni i nakon osnaženog nezadovoljstva u Kijevu u vezi sa onim što vide kao dvolični pristup u ograničavanju moskovskih prihoda od energenata.
Izvedeno je najmanje dvanaest napada na glavne ruske rafinerije od 2022. godine, i barem devet ove godine, uz nekoliko napada na terminale, rezervoare i skladišne kapacitete, prema navodu zvaničnika vojne obaveštajne službe u Kijevu.
Helima Kroft, nakadašnji analitičar CIA koja je sada angažovana u Er-bi-si kapital marketu, nedavno je istakla da je Ukrajina pokazala da može da napadne većinu naftne infrastrukture u zapadnoj Rusiji, što dovodi u rizik oko šezdeset odsto ruskog izvoza.
Američki prigovor je poslat u vreme kada se Bajden suočava sa teškom borbom za reizbor ove godine, tokom koje su cene goriva u porastu. Porasle su skoro 15 odsto tokom godine na nešto preko devedeset centi po litru [3,5 dolara za galon].
„Ništa ne zastrašuje onoliko trenutnog američkog predsednika koliko rast cena na benzinskim pumpama tokom izborne godine“, kaže Bob Meknali, predsednik konsultantske kuće Rapidan enerdži i nekadašnji savetnik Bele kuće za energetiku.
Ukrajina je postojano pojačavala napade dronovima i uznapredovala je tehnologija kojom raspolaže u ovoj oblasti. Ukrajinski zvaničnici tvrde da su razvili dronove čiji domet premašuje hiljadu kilometara i koji nose tovar sposoban da nanese ozbiljnu štetu.
Kijev je izveo dva svoja najveća i najobuhvatnija napada dronovima prošle nedelje, koje su izveli GUR i SBU uspešno delujući na sedam ruskih energetskih postrojenja tokom nekoliko uzastopnih dana.
Tokom prošle godine pomorski dronovi kojima raspolažu GRU i SBU su napadali ruske luke, uništivši nekoliko ruskih brodova u Crnom moru. Takođe su pogađali znameniti Krimski most koji povezuje Rusiju sa okupiranim ukrajinskim poluostrvom.
Cilj „specijalnih operacija“ jeste ometanje snabdevanja gorivom ruskih trupa i umanjenje sredstava koja stoje na raspolaganju kremaljskom ratnom naporu, prema jednom ukrajinskom zvaničniku koji je uključen u planiranje i izvođenje napada.
Kijev takođe želi da zada simboličan udarac prenoseći rat bliže Moskvi i pokazujući da ruska protivvazduhoplovna odbrana – uključujući i one snage razmeštene oko Kremlja – može da se probije.
Kampanju vazduhoplovnih udara pojedini zvaničnici vide kao način da se Vašington pogura te da odobri paket pomoći vredan šezdeset milijardi dolara. Njegovo usvajanje zaustavljeno je u Kongresu a od kritične je važnosti za ukrajinsku odbranu.
Pišu: Kristofer Miler i Ben Hal iz Kijeva , Felicija Švarc iz Vašingtona i Majles Makormik iz Hjustona
Preveo: M. M. Milojević
Izvor: https://www.ft.com/content/98f15b60-bc4d-4d3c-9e57-cbdde122ac0c
