Пише: Дејан Ђорић
Протекла година је као ретко која обиловала капиталним ликовним дешавањима. Међу најважнијим су изложбе посвећене стогодишњици надреалистичког покрета и Милене Павловић Барили у Музеју савремене уметности у Београду.
Зашто оне нису на овој листи најбољих изложби је у чињеници да су српски надреалисти били крајње негативна друштвена појава, о чему ће у овој колумни касније бити више речи, а сјајној Милени Павловић Барили су већ биле посвећене две ретроспективе – једна у Галерији Прогрес и друга у Галерији Српске академије наука и уметности.
Непотрошено велико име је Миодраг Дадо Ђурић, уз Леонида Шејку, Уроша Тошковића и Миљенка Станчића једина генијална појава у уметности Југоисточне Европе друге половине XX века. Највећи црногорски сликар Дадо је уједно уз Пају Јовановића и Марину Абрамовић једини светски познат уметник са овог простора, сликар, цртач и графичар који апсолутно не личи ни на кога. Салвадор Дали је рекао: „После мене само Дадо!“ а енглески уметнички часописи су га седамдесетих година проглашавали најважнијим светским сликаром после Френсиса Бејкона. До 2. марта 2025. у Галерији САНУ траје прва његова велика ретроспектива „ДАДО: Историја природе 1953-2000“ а тим поводом је објављена и обимна монографија.
Ово је била и година његовог најбољег пријатеља Уроша Тошковића, славног светског, рекли бисмо зверског цртача. Најпре је у Галерији Графичког колектива приређена мања ретроспектива његових цртежа из најбоље колекције те врсте Бојана Крљића, који је објавио и другу, већу монографију о том сликару. Потом су уследиле Тошковићеве изложбе у Модерној галерији Ваљево и у Подгорици у организацији Универзитета Црне Горе и колекционара Петра Ђуришића. Изложба „Tochkowitch. Le Saint et le Diable“ највећа је до сада приређена, не само у Црној Гори.
Као и увек приватна београдска ARTE галерија коју непогрешиво води Иван Митић са својим тимом младих стручњака приредила је у два своја простора изложбу сликара и академика Љубе Поповића, посвећену његовом најбољем периоду, под називом „Париски успон 1963-1983“ и тим поводом објавила капиталну монографију на 500 страна.
На листи најважнијих изложби неизоставно је и друга, већа ретроспектива дела Васе Поморишца у Галерији Матице српске у Новом Саду, уз Народни музеј у Београду предрагоценој музејској установи за старију уметност. Галерија Матице српске је објавила и прву монографију о овом врхунском реалисти. Та је институција окренута и стваралаштву живих уметника, што је чини још актуелнијом.
Сличну улогу очувања и осавремењивања традиције има и Галерија САНУ где је била одржана велика ретороспектива слика Уроша Предића, за српску уметност једног од кључних сликара. У наше време превласти авангарде је и даље присутан реализам, не као академски или магични већ модерни, на трагу хиперреализма, па Поморишац и Предић не губе на значају.
Извор: Новости
