Piše: Pavle Kosić
Lider političkog krila Hamasa Ismail Hanije ubijen je u vazdušnom napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Teheranu gde je boravio povodom ceremonije inauguracije novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana. Njegovo ubistvo dodatno je rasplamsalo ionako već zategnute odnose na Bliskom istoku i zaoštrilo ratnohuškačku retoriku koja je prisutna od izbijanja sukoba u Pojasu Gaze u oktobru prošle godine.
Lider političkog krila Hamasa Ismail Hanije ubijen je u vazdušnom napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Teheranu gde je boravio povodom ceremonije inauguracije novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana. Njegovo ubistvo dodatno je rasplamsalo ionako već zategnute odnose na Bliskom istoku i zaoštrilo ratnohuškačku retoriku koja je prisutna od izbijanja sukoba u Pojasu Gaze u oktobru prošle godine.
Po objavljivanju vesti da je Hanije ubijen, iz Hamasa su za ubistvo optužili vlasti u Izraelu, navodeći da je smrt njihovog lidera „rezultat izdajničkog cionističkog napada“. Jedan član političkog biroa palestinske grupe naveo je da je ubistvo „kukavički potez“ koji neće ostati bez odgovora, dok je portparol Hamasa Sami Abu Zuhri otišao korak dalje, poručivši da je Hamas spreman za „otvoreni rat za oslobođenje Jerusalima“, za šta je spreman da „plati svaku cenu“.
U međuvremenu, osude ubistva Hanija stigle su iz Rusije, Kine i Turske, pa je tako zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov nazvao je ubistvo lidera Hamasa „apsolutno neprihvatljivim političkim ubistvom“. On je upozorio da će taj potez Izraela dovesti do „dalje eskalacije tenzija“, što je poruka koju su poslali i kinesko i tursko ministarstvo spoljnih poslova.
Sa druge strane, američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je da se nada da će, čak i uz događaje u protekla 24 sata, Izrael uspeti da dođe do diplomatskog rešenja i deeskalacije. On je poručio da ostaje pri stavu da rat nije neizbežan, te da uvek ima prostora za diplomatiju.
„Dvostruki udarac“ Izraela
Trita Parsi iz američkog Kvinsi instituta ističe da će atentat na Hanija „ubiti pregovore o prekidu vatre“, dodajući da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu sistematski sabotirao pregovore o prekidu vatre jer bi okončanje rata verovatno dovelo i do okončanja njegove političke karijere.
„Signal koji je dobio od Kamale Haris bio je da ona neće biti blaga kao Bajden prema Netanjahuovoj tvrdoglavosti. Atentat kupuje Netanjahuu nekoliko nedelja, ako ne i meseci, u kojima neće biti ozbiljnih očekivanja o prekidu vatre. Dakle, rat će se nastaviti, kao i Netanjahuova vladavina“, naveo je Parsi na Iksu.
Istovremeno, dodaje da bi Hanijevo ubistvo moglo da „ubije“ i obnovljenu američko-iransku diplomatiju, ukazujući da je novi predsednik Irana vodio predizbornu kampanju na platformi obnavljanja diplomatskih razgovora sa Vašingtonom.
„Međutim, sa tenzijama koje su porasle nakon atentata, njegove šanse da uspostavi diplomatsko otvaranje prema SAD su, barem zasad, zatvorene“, navodi Parsi, napominjući da se Izrael protivio američko-iranskim diplomatskim odnosima još od ranih 1990-ih godina, te da je stvaranje političkih kriza koje podižu cenu početka pregovora najefikasniji način da se spreče diplomatski razgovori.
Majkl Jang iz Karnegijevog Centra za Bliski istok smatra da je ubistvom političkog lidera Hamasa, dan nakon što je ubijen viši komandant Hezbolaha Fuad Šukr, nestao svaki kakav-takav uticaj koji je Amerika mogla da ima na delovanje Izraela, dodajući da „ovo ne sluti na dobro“. Prema njegovim rečima, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je katastrofalno upravljala krizom na Bliskom istoku, „govoreći jedno, a dozvoljavajući da se desi suprotno“.
„Ono što je meni veoma očigledno jeste da Izrael pokušava, drugi put od aprila, da gurne SAD u rat sa Iranom. Napad u Teheranu imao je za cilj da ponizi Irance i izazove njihovu oštru reakciju, u trenutku kada su SAD posvećene pomoći Izraelu“, napisao je Jang na Iksu.
A few thoughts on Haniyeh's assassination.
No confirmation yet if it was Israel that killed Haniyeh and if it was through an airstrike. But if it was, the assassination provides Netanyahu several benefits beyond the obvious goal to take out Haniyeh in response to Oct 7:
1. It… pic.twitter.com/aIVzRTFRbq
— Trita Parsi (@tparsi) July 31, 2024
On navodi da je „dvostruki udarac“ Izraela, uključujući ubistvo Hanija i Šukra, „skoro sigurno imao za cilj da rasplamsa regionalnu ratnu dinamiku koja bi primorala SAD da napadnu Iran“. Dodaje da je Netanjahu, posle ljubaznog prijema u Vašingtonu prošle nedelje, možda pretpostavio da je sada pravo vreme da se uđu u takvu konfrontaciju, pre nego što na čelo Amerike dođe novi predsednik koji bi imao načina da se suprotstavi Izraelu.
„Ako Iranci to osete, postoji mogućnost da će izbeći upadanje u ono što bi smatrali zamkom“, navodi Jang.
Odgovor Irana
Povodom ubistva Hanija, oglasio se iranski vrhovni vođa ajatolah Hamnei koji je najavio „oštar odgovor“, dodavši da je dužnost Irana da „osveti krv palestinskog vođe otpora“. Kako je rekao, iranske vlasti smatraju „svojom dužnošću da osvete njegovu krv u ovom gorkom i stravičnom incidentu koji se dogodio na teritoriji Islamske Republike“.
Parsi navodi da je ubistvo Hanija „duboko sramotno“ za zvanični Teheran jer je poništio tvrdnju iranskih zvaničnika da su obnovili sistem odvraćanja u odnosu na Izrael nakon bombardovanja iranskog konzulata u Damasku ranije ove godine.
„Ovo je pokazatelj iranskim saveznicima da nisu bezbedni, čak ni u Teheranu, i da Iran ne može da ih zaštiti“, navodi Parsi.
Iran će vrlo verovatno uzvratiti, što, smatra Parsi, znači da je Netanjahu pokrenuo eskalirajuću spiralu koja može dovesti do regionalnog rata punih razmera, koji bi mogao da dovede i do uvlačenja Sjedinjenih Država u sukob.
„Računica je da će takav rat uništiti i/ili oslabiti mnoge izraelske neprijatelje, te uspostaviti novu ravnotežu u regionu koja bi bila uspotavljena dominacija Izraela. Izrael sam ne može da uspostavi takvu ravnotežu, ali računica je da bi SAD mogle“, ističe američki stručnjak iz Kvinsi instituta.
On napominje da bi rizik od uvlačenja Amerike u „još jedan besmisleni rat na Bliskom istoku“ bio izbegnut da je predsednik SAD Džo Bajden na početku sukoba iznudio primirje.
Ismail Hanije: Od studenta arapske književnosti do zaštitnog lica militantne grupe
Ismail Hanije rođen je u izbegličkom kampu El Šati u Pojasu Gaze 1962. godine, a na Islamskom univerzitetu u Gazi 1987. godine završio je arapsku književnost. Nakon godina političkog angažovanja protiv izraelske okupacije, 1997. godine imenovan je za jednog od viših lidera Hamasa, nakon čega se postepeno uzdigao do najviše političke funkcije u okviru palestinske militantne grupe.
Fajnenšel tajms: „Nema posla“ – napad Hamasa pogodio je izraelsku ekonomiju
Pod njegovim vođstvom, Hamas je pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine kada je postao premijer Države Palestine. Njegov mandat, međutim, nije dugo potrajao, pošto ja predsednik Palestinske uprave razrešio dužnosti 2007. godine.
Hanije je bio i vođa Hamasa u okupiranom Pojasu Gaze između 2006. i 2017. godine, nakon čega ga je na toj funkciji zamenio Jahja Sinvar, visokorangirani vojni komandant Hamasa. U maju 2017. godine izabran je za predsednika političkog biroa palestinske militantne grupe, nakon čega se preselio u Katar.
Iranski mediji pišu da je Hanije platio cenu i na ličnom nivou, pošto je najmanje 14 članova njegove uže porodice ubijeno u izraelskom vazdušnom napadu na njegovu porodičnu kuću u Gazi u oktobru prošle godine. Iranska televizija navodi da će njegov život i nasleđe biti „svetionik inspiracije za snage otpora protiv izraelske okupacije, koju podržavaju SAD, a koja je već na ivici izumiranja“.
Sa druge strane, mediji u Izraelu o Haniju pišu kao o zaštitnom licu Hamasa u inostranstvu. Istovremeno, kako navodi Tajms of Izrael, arapske diplomate i zvaničnici smatrali su Hanija relativno pragmatičnim diplomatom, u poređenju sa tvrdokornijim glasovima u Pojasu Gaze. Istovremeno, smatra se da je Hanije imao veliku ulogu u izgradnji Hamasovih borbenih kapaciteta, delom i zbog negovanja veza sa Iranom koji ne krije svoju podršku toj grupi.
Izvor: NIN
