Пише: Павле Косић
Лидер политичког крила Хамаса Исмаил Ханије убијен је у ваздушном нападу на његову приватну резиденцију у Техерану где је боравио поводом церемоније инаугурације новог председника Ирана Масуда Пезешкијана. Његово убиство додатно је распламсало ионако већ затегнуте односе на Блиском истоку и заоштрило ратнохушкачку реторику која је присутна од избијања сукоба у Појасу Газе у октобру прошле године.
Лидер политичког крила Хамаса Исмаил Ханије убијен је у ваздушном нападу на његову приватну резиденцију у Техерану где је боравио поводом церемоније инаугурације новог председника Ирана Масуда Пезешкијана. Његово убиство додатно је распламсало ионако већ затегнуте односе на Блиском истоку и заоштрило ратнохушкачку реторику која је присутна од избијања сукоба у Појасу Газе у октобру прошле године.
По објављивању вести да је Ханије убијен, из Хамаса су за убиство оптужили власти у Израелу, наводећи да је смрт њиховог лидера „резултат издајничког ционистичког напада“. Један члан политичког бироа палестинске групе навео је да је убиство „кукавички потез“ који неће остати без одговора, док је портпарол Хамаса Сами Абу Зухри отишао корак даље, поручивши да је Хамас спреман за „отворени рат за ослобођење Јерусалима“, за шта је спреман да „плати сваку цену“.
У међувремену, осуде убиства Ханија стигле су из Русије, Кине и Турске, па је тако заменик руског министра спољних послова Михаил Богданов назвао је убиство лидера Хамаса „апсолутно неприхватљивим политичким убиством“. Он је упозорио да ц́е тај потез Израела довести до „даље ескалације тензија“, што је порука коју су послали и кинеско и турско министарство спољних послова.
Са друге стране, амерички министар одбране Лојд Остин изјавио је да се нада да ће, чак и уз догађаје у протекла 24 сата, Израел успети да дође до дипломатског решења и деескалације. Он је поручио да остаје при ставу да рат није неизбежан, те да увек има простора за дипломатију.
„Двоструки ударац“ Израела
Трита Парси из америчког Квинси института истиче да ће атентат на Ханија „убити преговоре о прекиду ватре“, додајући да је израелски премијер Бењамин Нетањаху систематски саботирао преговоре о прекиду ватре јер би окончање рата вероватно довело и до окончања његове политичке каријере.
„Сигнал који је добио од Камале Харис био је да она нец́е бити блага као Бајден према Нетањахуовој тврдоглавости. Атентат купује Нетањахуу неколико недеља, ако не и месеци, у којима нец́е бити озбиљних очекивања о прекиду ватре. Дакле, рат ц́е се наставити, као и Нетањахуова владавина“, навео је Парси на Иксу.
Истовремено, додаје да би Ханијево убиство могло да „убије“ и обновљену америчко-иранску дипломатију, указујући да је нови председник Ирана водио предизборну кампању на платформи обнављања дипломатских разговора са Вашингтоном.
„Међутим, са тензијама које су порасле након атентата, његове шансе да успостави дипломатско отварање према САД су, барем засад, затворене“, наводи Парси, напомињући да се Израел противио америчко-иранским дипломатским односима још од раних 1990-их година, те да је стварање политичких криза које подижу цену почетка преговора најефикаснији начин да се спрече дипломатски разговори.
Мајкл Јанг из Карнегијевог Центра за Блиски исток сматра да је убиством политичког лидера Хамаса, дан након што је убијен виши командант Хезболаха Фуад Шукр, нестао сваки какав-такав утицај који је Америка могла да има на деловање Израела, додајући да „ово не слути на добро“. Према његовим речима, администрација америчког председника Џоа Бајдена је катастрофално управљала кризом на Блиском истоку, „говорећи једно, а дозвољавајући да се деси супротно“.
„Оно што је мени веома очигледно јесте да Израел покушава, други пут од априла, да гурне САД у рат са Ираном. Напад у Техерану имао је за циљ да понизи Иранце и изазове њихову оштру реакцију, у тренутку када су САД посвец́ене помоц́и Израелу“, написао је Јанг на Иксу.
A few thoughts on Haniyeh's assassination.
No confirmation yet if it was Israel that killed Haniyeh and if it was through an airstrike. But if it was, the assassination provides Netanyahu several benefits beyond the obvious goal to take out Haniyeh in response to Oct 7:
1. It… pic.twitter.com/aIVzRTFRbq
— Trita Parsi (@tparsi) July 31, 2024
Он наводи да је „двоструки ударац“ Израела, укључујући убиство Ханија и Шукра, „скоро сигурно имао за циљ да распламса регионалну ратну динамику која би приморала САД да нападну Иран“. Додаје да је Нетањаху, после љубазног пријема у Вашингтону прошле недеље, можда претпоставио да је сада право време да се уђу у такву конфронтацију, пре него што на чело Америке дође нови председник који би имао начина да се супротстави Израелу.
„Ако Иранци то осете, постоји могућност да ће избећи упадање у оно што би сматрали замком“, наводи Јанг.
Одговор Ирана
Поводом убиства Ханија, огласио се ирански врховни вођа ајатолах Хамнеи који је најавио „оштар одговор“, додавши да је дужност Ирана да „освети крв палестинског вође отпора“. Како је рекао, иранске власти сматрају „својом дужношћу да освете његову крв у овом горком и стравичном инциденту који се догодио на територији Исламске Републике“.
Парси наводи да је убиство Ханија „дубоко срамотно“ за званични Техеран јер је поништио тврдњу иранских званичника да су обновили систем одвраћања у односу на Израел након бомбардовања иранског конзулата у Дамаску раније ове године.
„Ово је показатељ иранским савезницима да нису безбедни, чак ни у Техерану, и да Иран не може да их заштити“, наводи Парси.
Иран ће врло вероватно узвратити, што, сматра Парси, значи да је Нетањаху покренуо ескалирајућу спиралу која може довести до регионалног рата пуних размера, који би могао да доведе и до увлачења Сједињених Држава у сукоб.
„Рачуница је да ће такав рат уништити и/или ослабити многе израелске непријатеље, те успоставити нову равнотежу у региону која би била успотављена доминација Израела. Израел сам не може да успостави такву равнотежу, али рачуница је да би САД могле“, истиче амерички стручњак из Квинси института.
Он напомиње да би ризик од увлачења Америке у „још један бесмислени рат на Блиском истоку“ био избегнут да је председник САД Џо Бајден на почетку сукоба изнудио примирје.
Исмаил Ханије: Од студента арапске књижевности до заштитног лица милитантне групе
Исмаил Ханије рођен је у избегличком кампу Ел Шати у Појасу Газе 1962. године, а на Исламском универзитету у Гази 1987. године завршио је арапску књижевност. Након година политичког ангажовања против израелске окупације, 1997. године именован је за једног од виших лидера Хамаса, након чега се постепено уздигао до највише политичке функције у оквиру палестинске милитантне групе.
Фајненшел тајмс: „Нема посла“ – напад Хамаса погодио је израелску економију
Под његовим вођством, Хамас је победио на палестинским парламентарним изборима 2006. године када је постао премијер Државе Палестине. Његов мандат, међутим, није дуго потрајао, пошто ја председник Палестинске управе разрешио дужности 2007. године.
Ханије је био и вођа Хамаса у окупираном Појасу Газе између 2006. и 2017. године, након чега га је на тој функцији заменио Јахја Синвар, високорангирани војни командант Хамаса. У мају 2017. године изабран је за председника политичког бироа палестинске милитантне групе, након чега се преселио у Катар.
Ирански медији пишу да је Ханије платио цену и на личном нивоу, пошто је најмање 14 чланова његове уже породице убијено у израелском ваздушном нападу на његову породичну кућу у Гази у октобру прошле године. Иранска телевизија наводи да ће његов живот и наслеђе бити „светионик инспирације за снаге отпора против израелске окупације, коју подржавају САД, а која је већ на ивици изумирања“.
Са друге стране, медији у Израелу о Ханију пишу као о заштитном лицу Хамаса у иностранству. Истовремено, како наводи Тајмс оф Израел, арапске дипломате и званичници сматрали су Ханија релативно прагматичним дипломатом, у поређењу са тврдокорнијим гласовима у Појасу Газе. Истовремено, сматра се да је Ханије имао велику улогу у изградњи Хамасових борбених капацитета, делом и због неговања веза са Ираном који не крије своју подршку тој групи.
Извор: НИН
