Ekonomisti predviđaju oštro opadanje privredne aktivnosti i veliki vladin deficit pošto jača strah da će se rat produžiti
Pišu: Džejms Šoter iz Sderota i Ajvan Levingston iz Londona
Pre nego što je rat izbio između Izraela i Hamasa, pivara Džeremija Velfelda u izraelskom gradu Emek Hefer proizvodila je pedeset hiljada litara piva mesečno, dok je u njegovih četrnaest restorana širom zemlje dolazilo hiljade gostiju svakoga dana.
Nakon dve nedelje pošto je izbio sukob, Velfeldovi poslovi su zastali. Pivara ne proizvodi ništa; dvanaest od četrnaest njegovih restorana je zatvoreno, a u jednom od dva koji i dalje rade svega pet ljudi je došlo u vreme ručka u četvrtak.
„Uobičajenih dana dolazi između pedeset i sto pedeset ljudi. Da li je uopšte smisleno otvarati restoran [u ovim okolnostima]? Ne mogu da pokrijem troškove“, kaže. „Nisam siguran kako će se ovo završiti. Mogla bi da bude poslednja slamka koja će slomiti leđa kompaniji“.
Dok se zemlja oporavlja posle najsmrtonosnijeg napada na svojoj teritoriji 7. oktobra trgovački promet na polupraznim ulicama doživeo je kolaps.
U Izraelu, rat je pogodio zemlju čija je ekonomija prosperirala, uprkos decenijski dugom sukobu sa Palestincima, dok su okupirane Zapadna Obala i izolovani Pojas Gaze dugo pritisnuti siromaštvom i nezaposlenošću.
Prvobitni šok koji je usledio nakon napada Hamasa 7. oktobra primorao je na zatvaranje izraelske barove i restorane, kao i na otkazivanje stotina letova. Rekordna mobilizacija vojnih rezervista – oko 360.000 ljudi je pozvano – ostavila je firme koje su i dalje radile bez potrebnog osoblja.
Rakete koje su palestinski militanti ispaljivali iz Gaze – i pojačana napetost prema paravojnoj grupi Hezbolah koju podržava Iran – doveli su do toga da velike oblasti blizu severne i južne granice budu ispražnjene.
Rat je izbio nakon što je Hamas, palestinska militantna grupa, probio bezbednosne barijere oko Gaze kako bi izveo višestruki napad u južnom Izraelu tokom kojeg je stradalo više od 1400 ljudi, prema navodima izraelskih zvaničnika.
Izrael je odgovorio bombardovanjem Gaze i prekidom u snabdevanju vode, goriva i električne energije, što je dovelo da zvaničnici Ujedinjenih nacija upozore na katastrofalnu humanitarnu krizu koja bi mogla da pogodi enklavu. U izraelskom napadu na Gazu, koji kontroliše Hamas, usmrćen je 4.651 čovek prema navodima palestinskih vlasti [podaci od kraja oktobra; do sada je broj poginulih do dana uspostavljanja primirja 24.11. porastao na 14.854 stradalih, prim. prev]. On je takođe izazvao strahovanja da će rat dovesti do šireg sukoba.
Rat i regionalne napetosti odrazile su se i na izraelsko berzansko tržište, gde je indeks TA-35 pao za 9 odsto, dok je kurs šekela pao na ispod 4 za jedan dolar pošto se investitori opredeljuju očekujući dugotrajni sukob koji bi doneo velike ekonomske troškove. Znatno je skočila cena osiguranja duga izraelske vlade.
Gaj Beit-Or, glavni ekonomista u investicionoj kući Psagot, rekao je da bi ekonomski pad mogao biti duži nego tokom izraelskog jednomesečnog sukoba sa Hezbolahom 2006. godine – što je jedan od najvećih skorašnjih ratova – i da bi ekonomski učinak mogao da opadne i za 2 do 3 odsto između trećeg i četvrtog kvartala.
„Očekuju nas dugotrajne vojne operacije i one će ostaviti ozbiljne posledice po izraelsku ekonomiju“, rekao je. „Ljudi otkazuju odmore, zabave, razna dešavanja. Ostaju kod kuće. Deca su kod kuće tako da veliki broj ljudi ne može da radi“. Škole širom Izraela prešle su na nastavu preko interneta.
U uslužnom sektoru, ova napregnutost je akutna. U uobičajenim nedeljama, Nina Mizrahi, taksista iz severnog Izraela, obavi 20 do 40 vožnji dnevno. Prošle nedelje, njen prosek je bio jedna vožnja tokom dana. „Nema posla“, kaže. „Zaista ne znam kako će male firme pregurati“.
Turizam je takođe pretrpeo štetu, baš u vreme kada je počela sezona putovanja od oktobra do decembra. Genit Peleg, predsednik Izraelske asocijacije turističkih vodiča, rekao je da su neke ture zakazane i za dve godine unapred sada otkazane, zbog straha da bi osvetnička invazija na Gazu mogla da eskalira u regionalni sukob.
„Otkazuju nam svakoga dana“, rekla je, dodajući da kolaps poslovanja podseća na ono što se desilo tokom pandemije. „Tek smo se oporavili od Kovida. I sada nas je ovo snašlo.“
U područjima na jugu Izraela oko Gaze, gde se nose sa posledicama Hamasovog napada, znaci ekonomskih poteškoća su svugde naokolo. Pre rata Sderot je bio grad od trideset hiljada ljudi. Do sada je postao grad duhova, iz kojeg je evakuisano preko 90 odsto stanovnika, nanizane radnje u ulicama su zatvorene a semafori na raskršćima besprekidno isijavaju narandžastom bojom.
Kada je postalo jasno koje su očekivane posledice napada, zahtevi za vladinom pomoći su porasli. U četvrtak, ministar finansija Bezazel Smotrič objavio je plan za pomoć firmama čije je poslovanje pretrpelo udarac. Prema najavi trebalo bi da im budu pokriveni fiksni troškovi, a radnici koji ne mogu da rade dobili bi finansijsku pomoć. Centralna banka je takođe stupila u akciju, objavivši prošle nedelje da će prodati i do 30 milijardi dolara iz deviznih rezervi kako bi podržala šekel.
Smotrič je rekao da bi, kao posledica planova o pomoći, vladin deficit mogao da skoči na 3,5 odsto BDP-a ove godine, znatno više od 1,1 odsto nego što je bio raniji cilj. Ekonomisti predviđaju mnogo veći pad naredne godine.
Ali Rafi Gozlan, glavni ekonomista investicione kuće Aj-bi-aj, kaže da, kada se u obzir uzme odnos duga i nacionalnog proizvoda koji je na nivou od oko 60 odsto i da Centralna banka raspolaže sa deviznim rezervama u visini od 200 milijardi dolara, Izrael ulazi u rat u boljem finansijskom stanju nego tokom prethodnih sukoba.
„Ovoga puta je prilično drugačije. To dopušta i Izraelskoj banci i vladi da finansiraju neophodni budžetski deficit koji će naglo skočiti“, rekao je. „Videćemo priličnu štetu po ekonomsku aktivnosti, ali to je povezano sa dužinom i opsežnošću vojne operacije“.
Iako je Izrael vodio više ratova tokom svoje sedamdeset petogodišnje istorije, njegova ekonomija se uvek oporavljala. Erel Margalit, osnivač investicione firme Džeruzalem venčur partner kaže da, iako su investitori postavljali brojna pitanja o sukobu, bilo je novih dogovora u ključnom tehnološkom sektoru, koji je dovoljno robustan da se nosi sa krizom.
„Izgradili smo visokotehnološku industriju tokom bezbednosnih izazova“, rekao je.
Jon Medved, generalni direktor Aur Kraud, investicione firme koja se bavi prikupljanjem sredstava sa sedištem u Jerusalimu, takođe predviđa da će se ekonomija oporaviti.
„Ono što je bizarno jeste koliko je normalno ovo postalo“, rekao je. „Ljudi razumeju da je svugde rizično. Pitanje je samo ublažiti rizik“.
Čak i u vreme meteža, neki radnici u visokotehnološkom sektoru se vraćaju na posao. „Ljudi moraju da se vrate – koliko god ludo zvučalo ono što ću reći – u neku vrstu normalnosti“, rekao je Arijel Koek, direktor startap kompanije Navan. „Povratak na posao je veoma važan. Neko mora da plati troškove rata“.
Velfeld je, međutim, oprezniji. Za sada, on živi od danas do sutra. „Nadam se da ćemo sledeće nedelji moći da se vratimo [i otvorimo neke od naših restorana] sa osnovnim osobljem i vidimo šta će se desiti“, rekao je. „Ali stvari su komplikovane. Stvarno je komplikovano. Zato što imam osećaj da će ovaj mali šou u kojem smo se zatekli potrajati“.
Preveo: M. M. Milojević
Izvor: https://www.ft.com/content/deb2c2cb-7796-4310-9112-8ef3abab809a
