Piše: Nikita Sjundjukov
Uopšte nisam razumeo ni pretprošlogodišnju „Anoru“, ni ovogodišnju „Eto drame!“. U slučaju „Anore“ još se može uzeti u obzir lepo snimanje, ali moralna poruka cele priče za mene je jedno veliko pitanje. Da li ambiciozna prostitutka, koja otvoreno, bez uvijanja stremi ka braku iz računa, mimo svih romantičnih iluzija, može kod nekoga izazvati divljenje? Da li je to zaista junakinja našeg doba, žena koja direktno stavlja novac iznad svega? Da li je ovo krajnja tačka snova savremenih žena, i da li su one zbog toga tako živahno reagovale na „Anoru“?
Dopuštam, ipak, da možda nešto nisam dobro shvatio.
Još gore je sa filmom „Eto drame!“. Primetih jedan članak u kojem se tvrdi da je film skoro antifeministički, jer pokazuje da muškarac može biti žrtva, a žena agresor. Na ekranu, međutim, video sam potpuno suprotnu sliku, u duhu konzervativnog feminizma.
Patinson igra veoma slabog muškarca. Upravo pred venčanje otkriva da u njegovoj tihoj nevesti obitavaju pravi đavoli, i to otkriće ga užasava. On sluša savete „prijatelja“ koji mu preporučuju da nevestu smesti u psihijatrijsku ustanovu, traži odobrenje svojih postupaka od slučajne koleginice, uopšteno, radi sve kako sam ne bi donosio odluke.
A pravo muško rešenje bilo bi veoma jednostavno: treba svim sredstvima ubeđivati svoju zbunjenu ženu da je ona prelepa, da su njeni demoni odavno umrli, a ako se ipak usude da podignu glave, on će uzeti mač i otsecati ih, jer on je njen muž, a ona je njegova žena, i zajedno čine jedno telo.
Čudno, ali nešto slično predlagano je Nastasji Filipovni od strane kneza Miškina, ali ni on na kraju nije uspeo.
Pa, da li je ovo ta nova romantika? „Seksualne radnice“ koje gledaju na finansijski uspešan brak kao na vrhunac svoje karijere, i slabi muškarci koji ne znaju kako da se ponašaju prema svojim ženama?
Čini mi se da ja tu nešto ne razumem, i priznajem, to me veoma iritira.
Telegram kanal N. Sjundjukova; preveo Ž. Nikčević
Izvor: Iskra
