Пише: Никита Сјундјуков
Уопште нисам разумео ни претпрошлогодишњу „Анору“, ни овогодишњу „Ето драме!“. У случају „Аноре“ још се може узети у обзир лепo снимање, али морална порука целе приче за мене је једно велико питање. Да ли амбициозна проститутка, која отворено, без увијања стреми ка браку из рачуна, мимо свих романтичних илузија, може код некога изазвати дивљење? Да ли је то заиста јунакиња нашег доба, жена која директно ставља новац изнад свега? Да ли је ово крајња тачка снова савремених жена, и да ли су оне због тога тако живахно реаговале на „Анору“?
Допуштам, ипак, да можда нешто нисам добро схватио.
Још горе је са филмом „Ето драме!“. Приметих један чланак у којем се тврди да је филм скоро антифеминистички, јер показује да мушкарац може бити жртва, а жена агресор. На екрану, међутим, видео сам потпуно супротну слику, у духу конзервативног феминизма.
Патинсон игра веома слабог мушкарца. Управо пред венчање открива да у његовој тихој невести обитавају прави ђаволи, и то откриће га ужасава. Он слуша савете „пријатеља“ који му препоручују да невесту смести у психијатријску установу, тражи одобрење својих поступака од случајне колегинице, уопштено, ради све како сам не би доносио одлуке.
А право мушко решење било би веома једноставно: треба свим средствима убеђивати своју збуњену жену да је она прелепа, да су њени демони одавно умрли, а ако се ипак усуде да подигну главе, он ће узети мач и отсецати их, јер он је њен муж, а она је његова жена, и заједно чине једно тело.
Чудно, али нешто слично предлагано је Настасји Филиповни од стране кнеза Мишкина, али ни он на крају није успео.
Па, да ли је ово та нова романтика? „Сексуалне раднице“ које гледају на финансијски успешан брак као на врхунац своје каријере, и слаби мушкарци који не знају како да се понашају према својим женама?
Чини ми се да ја ту нешто не разумем, и признајем, то ме веома иритира.
Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић
Извор: Искра
