Fenomen tog oratorstva ide otud što oni preozbiljno dožive sebe, potom vole da su duhoviti, i treće, postoji problem novih stranaka. Kad god se pojavi nova stranka, skupi ljude i brendira se, na prvim izborima obično dobro prođe. Ali to su pozajmljeni glasovi. I to treba održati. Onda krenu svađe oko funkcija, udara im slava u glavu vrlo često, uđu u parlament, a nisu spremni, pa im i odijela brzo postanu mala. A zašto su im mala? Počeli su da ih koriste prije nego što su ljudi počeli da ih čašćavaju. Tako da nije samo da oni hoće da budu oratori i duhoviti, nego konstantno moraju da daju sadržaj i budu zanimljivi, kao da su na Instagramu. Mislim da im je teško. Moraju da se uozbilje kad uđu u parlament, da pričaju drugačije priče od onih tokom kampanje, ili da spuste ili da podignu ljestvicu, zavisi ko je šta obećavao, i da pričaju o ozbiljnim temama, zbog čega im pada rejting…..
Sa mnogim političarima je problem da ih spustiš, jer polete. Počnu da razmišljaju o sebi onako kako ih vidi rodbina ili ljubavnica na televiziji, a crnogorskim političarima je svojstvena i megalomanija. Zbog manje sredine, lakše je postati popularan. Za to su dovoljna samo dva odijela“, kaže pisac Đuro Radosavović.
Gost Bermudskog trougla odgovara na pitanja o svom statusu u Podgorici i u Beogradu, kako bi u nekom novom romanu opisao Budvu danas, a kako tunel ispod podgoričkog suda, o crnogorskom angažmanu povodom rezolucije o Srebrenici, kampanjama u Crnoj Gori i zašto ih nikada ne bi radio za DPS, o „jeresu“ da se ne govori onako kako NVO sektor diktira i kako se stvara paradoks u kome se, kao u obrnutom ogledalu, nacionalisti i branioci nacionalista predstavljaju kao „evropejci“ i građanska struja.
„’Renta ljevičarima’ sam nazivao ljude iz Beograda, Sarajeva i Zagreba koji su više žalili za Milom Đukanovićem, kad je pao, nego što su žalili ljudi u Crnoj Gori. On je bio široke ruke i sve je to bilo kako treba dosta dugo i bilo je bezbijedno da tamo nekog preko ograde podržavaš, a zbog toga budeš kul. Po potrebi su dolazili da potpisuju apele, gostuju po televizijama, a to su bili ljudi koji su u svojim matičnim sredinama izgubili težinu. Sad se oglase tu i tamo, čini mi se više da sebi potvrde ispravnost…A možda vagaju da vide kakve će biti nove struje, što će biti nove teme i ko drži kesu od novih igrača…
Što se tiče ljevice, desnice, nacionalista, građanista i druge Srbije, vrijeme je za uspostavljanje novih termina. I u Srbiji i u Crnoj Gori. Kad bismo se svi igrali, kao ja, sa terminom ‘renta ljevčari’, zapatilo bi se. Ali novinarstvo nema težinu, kao ranije, jer ga preuzimaju društvene mreže. Moguće je da će sa Tvitera da izađu nova imena. Svakako ta potreba neće nestati, jer je definisanje nužnost. Tvrdio sam da sam ukrao nacionalistima naslov knjige ‘Crnogorski roman’, jer mi je bilo stalo da ih isprovociram. Oni teže da ti zauzmu ono što misliš da pripada svima. I ne samo što ga uzme, nego hoće da ga unište, pa ti bude krivo. To se zove trovanje bunara.“
Sa kolumnistom nekoliko srpskih i crnogorskih medija razgovaramo i o karakteristikama dve publike, zašto je u Crnoj Gori lakše pritiskati neuralgične tačke i izazivati ostrašćenost i po čemu je trenutna medijska atmosfera u Crnoj Gori slična Srbiji posle 5. oktobra. „Neke partije se toliko ljute na medije kao da svaka želi da ima svoj. U Crnoj Gori, u emisiji, ministra dočekaju novinarka i neko iz nevladinog sektora i zajedno ga buše pitanjima i to je razlika u odnosu na Srbiju. Jer se Srbija polarizovala i nema dijaloga. Najveća greška DPS bila je što su ignorisali ‘Vijesti’, time su više izgubili nego što su dobili i sad mijenjaju strategiju.“
Izvor: RTS OKO
