Пише: Лаура Мејер
Превео: Саша Драгојло
Јерг Хескенс саветује Александра Вучића већ 13 година, а плаћа га немачка влада, што отвара низ уставних, законских и политичко-безбедносних питања. БИРН/Шпигл откривају детаље његовог ангажмана од 2020. до данас – тајне састанке и планове о пројекту Јадар пре и после његовог стопирања, као и финансије које је Немачка определила за подршку рударењу у јеку студентских протеста
Подели
„Ја га зовем ‘мој Шваба’, он мене зове ‘мој дивљи Србин’. Тако ми размењујемо комплименте“, изјавио је председник Србије Александар Вучић у фебруару 2023. на отварању фабрике немачке компаније Континентал у Новом Саду, описујући однос са Јергом Хескенсом, његовим саветником за немачке инвестиције.
Хескенс је заиста као Вучићева сенка с обзиром да је један од његових најдуговечнијих сарадника који га непрекидно саветује од септембра 2013. године.
Немац је саветовао Вучића док је био министар одбране и потпредседник Владе, а потом и у време када је обављао функцију премијера. Након председничких избора 2017. године, заједно са Вучићем прелази у кабинет на Андрићевом венцу, где борави и данас.
Истраживање БИРН-а и немачког магазина Шпигл базирано на документацији коју је БИРН сакупљао више од шест месеци од немачких институција по Закону о доступности информација од јавног значаја – а које се односи на ангажман Хескенса од 2020. до данас – показује да је Србија у ери Александра Вучића постала сервисна економија немачке привреде, као и да су представници немачких власти у Вучићу видели фигуру са којом се директно могу уговарати послови.
Вучић толико непопуларан у Подгорици, да га ни ДНП није бранио од ПЕС-а?
“У тој функцији он (Хескенс) у великој мери доприноси директном заступању интереса немачке привреде код Вучића”, наводи се у припремном документу о ангажовању Хескенса из јуна 2020. године, а у који је БИРН/Шпигл имао увид.
Према званичним извештајима о њиховим активностима у које смо имали увид, може се закључити да су послови који су договарани и координисани задирали далеко у послове Владе Србије, а да су имали мале или никакве везе са кабинетом председника Србије.
Ситуација се додатно усложњава од 25. августа 2020. године када Немачко министарство економије и енергетике (БМВК) са председником Вучићем 25. августа 2020. потписује споразум о успостављању “институционалног партнерства” – са Хескенсом као контакт тачком.
Документација до које смо дошли показује да сарадња Вучића и Немачке постаје првенствено фокусирана на пројекат рударења литијума у западној Србији. У време потписивања споразума јавност Србије није била упозната са улогом Немачке у пројекту и њиховим договорима са председником Вучићем.
БИРН/Шпигл откривају да је пројекат Јадар остао приоритет немачког партнерства са Вучићем и током прошлогодишњих великих грађанских протеста на челу са студентима, а након погибије 16 људи након пада надстрешнице у Новом Саду.
Сарадња на развијању пројекта 2025. је додатно конкретизована, јер је Берлин определио 4.9 милиона евра за помоћ при реализацији пројекта Јадар, а договорен је и долазак немачких стручњака који треба да саветују српске институције задужене за одобравање рударских пројеката.
Такође, документација до које смо дошли сугерише да је властима унапред било јасно да је заустављање пројекта пред изборе 2022. године било привремено, с обзиром на то да су само месец дана након априлских избора Вучић и тадашњи немачки канцелар Олаф Шолц разговарали о поновном покретању пројекта “упркос забринутости дела српског становништва“.
БИРН открива и да је потписивање Меморандума о сарадњи на пољу критичних сировина са ЕУ током посете Шолца у јулу 2024. припремано месецима раније у оквиру сарадње Вучића и Немачке, односно пре одлуке Уставног суда којим је правно рехабилитован пројекат Јадар.
Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу, каже за БИРН да партнерством са Вучићем “немачка влада заправо подржава уставну злоупотребу коју Вучић спроводи тиме што контролише све“.
„Мислим да ако иједан документ верно утеловљује стабилитократију – онда је то овај, зар не? У смислу да поручује: знате, није нам важно правно гледано ко је надлежан. Наравно да уставно гледано, председник нема никакве везе са Зеленим договором, са рударством, па чак ни са економском политиком”, каже Бибер који је и популаризовао термин “стабилократија“, а која описује сарадњу западних држава са балканским недемократским режимима због политичко-економских интереса, уз занемаривање владавине права и демократских процедура.
Професор наглашава и да је јасно да је читава прича о стопирању пројекта Јадар 2022. била лажна.
“Занимљиво је то што ова сарадња сугерише да је Немачка била саучесник у томе, да је немачка влада знала да Србија никада није одустала од пројекта и да је била део тога – што је у суштини било прикривање, јер је српска влада тврдила да је пројекат обустављен”, наглашава Бибер за БИРН.
’Шваба’ и ‘Дивљи Србин’
Четдесетдеветогодишњи Јерг Хескенс дуго година борави на Балкану и ожењен је српском држављанком. У једном интервјуу наводи да је службовао и студирао у Сарајеву, Загребу и Београду. Иако је упосленик немачке владе, Хескенс је у Србији започео и приватни посао – сувласник је фирме Happy Hazelnuts d.o.o која је регистрована за гајење воћа, у којој поседује 41.6 одсто удела. Фирма је основана 2021, али нема значајније приходе.
Он је и власник барем два стана у Београду. Један од њих је у луксузној згради у насељу “Београд на води”, контроверзном пројекту ког критичари сматрају симболом корупције и злоупотребе Вучићеве власти.
У изјави за немачки магазин Welt у фебруару 2019. Хескенс је бранио пројекат, истичући да “много тога није било транспарентно, али су на крају уговори објављени“, као и да ће “Београд економски профитирати”.
Већ следеће године је у “Београду на води” купио стан од 112 м² на кредит у износу 230.000 евра – и то док је био у изградњи, показују катастарски подаци. Тренутна вредност стана се конзервативно процењује на преко пола милиона евра, с обзиром на то да цена метра квадратног на тој адреси не иде испод 5.000 евра.
Његов први професионални ангажман у Србији био је 2009. када је постао саветник градоначелника Суботице Саше Вучинића, тада кадра ДС-а, за довођење немачких инвеститора, а преко пројекта Немачке организација за међународну сарадњу (ГИЗ). У јануару 2011. Хескенс је постао саветник тадашњег министра економије Млађана Динкића.
Након доласка СНС-а на власт, Хескенскова улога постаје значајнија. Може се рећи да као сенка прати Александра Вучића. У септембру 2013. постаје саветник Вучићу који је тада министар одбране и први потпредседник Владе. Хескенс је тада био ангажован на основу споразума између Србије и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) као „интегрисани стручњак“ у оквиру министарстава Владе Србије ради подстицања инвестиција, навели су из овог немачког министарства за БИРН/Шпигл.
Према том пројекту, Хескенса је требало да плаћа делом Србија, а делом Немачка, а како би се његова плата ускладила са стандардом у ЕУ. Вучић је, међутим, 2014. године у интервју на ТВ Б92 изјавио да Хескенса плаћа Немачка. Немачко министарство за економску сарадњу и развој (БМЗ) одбило је да одговори на питање БИРН-а/Шпигла колики део његове плате је заиста плаћало.
Од августа 2020. Хескенса искључиво плаћа Немачка и то преко Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ). Укупан буџет за „институционално партнерство“ у оквиру којег је ангажован Хескенс износи нешто више од 1,3 милиона евра за период од августа 2020. до краја 2026. године.
„Према нашим сазнањима, господин Хескенс не прима другу надокнаду. Сви запослени у ГИЗ-у су обавезни да поступају са интегритетом. Начела интегритета су део уговора о раду”, наводе у ГИЗ-у.
Хескенс се у јавности представља као саветник председника Вучића, то му пише и на пословној картици, а тако га представљају и медији.
Међутим, Немања Ненадић, извршни директор Транспарентности Србија, каже за БИРН да по Закону о председнику Републике, Хескенс није формално Вучићев саветник, јер се саветници именују званичном одлуком, имају статус јавних функционера и за то примају плату из буџета. Такође, истиче да државни органи могу ангажовати консултанте кроз јавне набавке или кроз донацију, али њихов посао мора бити из надлежности те институције.
„Овде је најспорнија ствар то што се председник Републике, односно његов кабинет уопште баве овим питањима, па самим тим и зашто споразум са немачким министарством није закључила Влада Србије или неко од министарстава“, каже Ненадић.
Након упита БИРН-а и Шпигла, Хескенс је са ЛинктИн профила уклонио навод да је саветник председника и променио га тако да сада само пише да ради у кабинету председника.
Хескенс и Вучић нису одговорили на питања новинара.
Флоријан Бибер истиче да то што се Хескенс “заједно са председником кретао и по различитим канцеларијама, указује на то да је то осмишљено као директна веза са особом, а не са институцијом“.
„Мислим да је веома забрињавајуће имати једну особу коју финансира Немачка на тој позицији, са јасном сврхом да има приступ председнику”, каже Бибер.
Он истиче да СНС од свог оснивања 2008. има подршку Немачке и других земаља са Запада, јер је логика била да треба подржати опцију која је раскинула са Српском радикалном странком – и која ће бити конзервативна, али про-европска.
„Ова комбинација је довела до тога да Ангела Меркел буде снажан подржавалац Вучића чак и када је већ постало јасно да се Вучић не понаша демократски”, истиче Бибер.
Немачка је у Србији видела и важну економску зону, јер је географски близу, има јефтину радну снагу, док држава обилато субвенционише стране инвеститоре. Хескенс све ове године представља спону између немачких компанија и државе Србије, док је Вучић редовно присутан на отварањима фабрика које користи за самопромоцију.
После 13 година сарадње њих двојица се сматрају и пријатељима, каже извор БИРН-а упућен у њихов однос, па не чуде похвале које Хескенс упућује Вучићу, а које излазе из оквира дипломатске неутралности.
„У Србији два милиона људи гласа за председника зато што им је економски боље, а не зато што гледају те ‘чудне’ телевизије“, изјавио је Хескенс у јануару ове године.
Вучић је Хескенса означио, како се наводи у извештају о сарадњи за период од децембра 2021. до јуна 2022, као директну контакт тачку према немачком Савезном канцеларијату за питања у вези са литијумом.
Извор БИРН-а из дипломатских кругова тврди да је Хескенс подржавао пројекат Јадар, чак и када су појединци из немачке амбасаде у Београду указивали на то да Немачка не би требало да га форсира због противљења грађана.
На питање зашто је споразум потписан директно са председником Србије, који нема надлежности у економским пословима, немачко Министарство привреде и енергетике одговорило је за БИРН: „На српској влади је да одреди одговарајућег партнера у оквиру владе за билатералну сарадњу.“
Драгомир Анђелковић: Вучићево ново копирање дон Мила Ђукановића
Такође наводи да је партнерство „било веома успешно у успостављању и ширењу производних погона немачких малих и средњих предузећа“ и у пружању „интензивног саветовања српској влади у развоју административних оквира за рударску регулативу, процедуре издавања дозвола и процене утицаја на животну средину“.
Институционални литијумски договор са председником
Немачко министарство економије и енергетике потписало је са председником Србије 25. августа 2020. споразум о успостављању “институционалног партнерства“ чији је циљ јачање индустријске политике Србије „у складу са ЕУ Зеленим договором“, као и “укључивање српских компанија и образовних институција у ланце снабдевања немачке економије“.
Потписници су Вучић и тадашњи немачки министар за економију и енергетику Питер Алтмајер. Институционално партнерство је продужавано два пута, последњи пут у јануару 2025. и важи до краја ове године.
У првом извештају о активностима који се односи на период од децембра 2020. до 28. фебруара 2021. године, експлицитно се наводи: “Важан део политике зелене индустрије, као и зелених инвестиција, може бити паметно коришћење природних ресурса Србије, попут литијума, за европску производњу батерија и прелазак на е-мобилност.”
У наредном извештају (период 1. март – 6. јул), истиче се да су “експлоатација литијума и производња батерија од стратешког значаја и могу бити предмет стратешког савеза између Србије и Немачке“, а додаје се да управо то савезништво може бити вођено кроз „институционално партнерство“ са председником Србије.
У том периоду одржани су и састанци са премијерком Аном Брнабић, а немачко Савезно министарство за привреду и енергетику (БМВК) и његов Савезни институт за геонауке и природне ресурсе, бавили су се и проценом утицаја на животну средину рударског налазишта и пратећих постројења у пројекту Јадар.
О директном учешћу немачких стручњака у том периоду у српској јавности није било речи.
У извештају за период јул-децембар 2021. године, помиње се и то да је „институционално партнерство“ са Вучићем било предмет разговора током септембарске посете тадашње канцеларке Ангеле Меркел Србији, а када је она први пут јавно и поменула заинтересованост Немачке за рударење литијума.
„Ако се интересује цео свет, онда се интересујемо и ми, то је јасно“, изјавила је тада одлазећа канцеларка за коју многи тврде да је годинама била Вучићев најзначајнији европски савезник.
Еколошки покрет је у то време одржао серију протеста против пројекта Јадар, а о опасностима рударења литијума у околини Лознице говорили су и бројни стручњаци.
У извештају о сарадњи за исти период се реферише на незадовољство грађана, и закључује да ће немачка подршка “зеленом рударству“ у Србији бити поново размотрена, а “како би се Влади Србије дало довољно времена да одговори на протесте“.
Договор са Шолцом одмах након избора
Протести против рудника литијума постали су све жешћи. Масовни протести и блокада саобраћајница широм Србије крајем 2021. и почетком 2022., утицали су да Влада Србије укине Уредбу о Просторном плану пројекта Јадар чиме је прича о руднику Рио Тинта правно заустављена.
„Апсолутно је стављена тачка на то. Апсолутно!“, изјавила је Брнабић у јануару 2022. године.
Одлука је донета три месеца пред парламентарне и председничке изборе у Србији заказане за 3. април, због чега многи нису веровали у искреност одлуке власти.
Након победе на изборима, показало се да је скептицизам био оправдан.
Већ 4. маја Вучић и Хескенс су отпутовали у Берлин на састанак са тадашњим новим немачким канцеларом Олафом Шолцом, где се литијум експресно вратио као тема, а „институционално партнерство“ са председником Србије истакнуто као изузетан пример билатералне немачко-српске сарадње.
У документу о сарадњи датираном на 27. јун 2022, наводи се да је кабинет канцелара Шолца телефоном обавестио немачко министарство привреде да „председник Србије Александар Вучић жели да настави истраживачки пројекат Јадар, упркос забринутости дела српског становништва…“
У истом документу се наводи да је експлоатација литијума у Србији “еколошки веома контроверзна, али би могла имати велики значај за снабдевање Европе литијумом“.
Званични „(ре)старт“ пројекта Јадар
Србија и Европска унија потписале су 19. јула 2024. године у Београду Меморандум о разумевању о стратешком партнерству о одрживим сировинама, а који односи на пројекат Јадар. Овај споразум је потписан у присуству председника Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца, упркос томе што Немачка формално није потписник споразума.
Документација коју је прикупио БИРН сведочи о томе да су представници Вучићевог кабинета и немачке владе унапред планирали овај догађај – барем од марта 2024.
У припреми се истицало да ће тај догађај бити „међународно комунициран као званични (ре)старт пројекта Јадар“, као и да сарадњу са Вучићевим кабинетом треба развијати да се створи “веће јавно прихватање овог пројекта“.
Тук на утук или дуел Вучићевих и Ђукановићевих џепних Гебелса
Тако се и десило. „Потребан нам је литијум за батерије које су кључне, а тај материјал има важну улогу, као што је била нафта до сада“, рекао је Шолц на конференцији за медије након потписивања меморандума. Тада је, у име немачке владе, КфВ банка потписала писмо о намерама о сарадњи у пројекту рударења литијума у Србији, као и генерални директор компаније Мерцедес-Бенз.
Само осам дана пре потписивања Меморандума, 11. јула, Уставни суд је поништио одлуку Владе Србије о заустављању пројекта “Јадар” што је још једном довело у сумњу независност суда, односно да су доносиоци политичких одлука унапред знали шта ће се десити.
„Суд није независан. Одлучује шта влада жели. Не позива се представник ЕУ и немачки канцелар да дођу у Србију ако се не зна да ће се то заиста и догодити”, сматра Флоријан Бибер.
Он додаје и да би у Немачкој влада пала када би се открило да се од јавности крио овако велики пројекат.
„То не би било прихватљиво јавности”.
Пројекат се развија и након пада надстрешнице у Новом Саду
Одлука Уставног суда и потписивање Меморандума са ЕУ, изазвало је серију протеста широм Србије тог лета.
Упркос томе, сарадња Србије и Немачке на развоју пројекта се убрзала. Ни протести започети након смрти 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, није зауставила сарадњу.
Делегација немачког удружења произвођача машина и опреме (ВДМА) посетила је Србију 25. новембра 2024. године, истог дана када је у Скупштини Србије дошло до физичког сукоба посланика власти и опозиције, а због оптужби за корупцију која је наводно довела до паду надстрешнице.
Хескенс је том приликом “иницирао и припремио посету 15 немачких рударских компанија Београду, као и теренски обилазак долине Јадра у западној Србији”.
Следећи важан догађај је долазак немачке делегације у Србију 27. јануара 2025, на Савиндан, када је на Аутокоманди у Београду одржана прва 24-часовна блокада јавног простора током студентских протеста.
Том приликом немачка делегација се састала и са представницима Рио Тинта који су, како се наводи у белешци о путовању у Србију, представили актуелни план реализације пројекта, као и да се констатовало да је “код управљања рударским отпадом“ Рио Тинто “у значајној мери унапредио квалитет планираног пројекта“.
Рио Тинто је на том састанку затражио од Немачке подршку у дијалогу са цивилним друштвом, као и у изградњи капацитета српске владе.
У белешци се наводи и да је немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој обезбедило око 4,9 милиона евра за подршку пројекту Јадар – информација која до сада није била позната јавности.
„Средства су намењена саветовању и јачању капацитета државних институција и цивилног друштва у области процене утицаја на животну средину, као и подршци преговорима између српске владе и компаније Рио Тинто“. Ово министарство у одговору за БИРН/Шпигл истиче да је “само део” тог новца утрошен до сада.
Документи до којих су дошли БИРН/Шпигл укључују записник са накнадног видео-састанка након посете Србији, у којем се истиче „недостатак стручности и ограничени капацитети на српској страни“, укључујући и у Министарству заштите животне средине, као и оцену да „снажна критика цивилног друштва додатно компликује пројекат“.
Такође, експлицитно се наводи да „вероватно и због протеста грађана у вези са догађајима у Новом Саду, пројекат тренутно није активно покретан од стране Министарства заштите животне средине Србије“.
У јануару 2025. је потписано и продужење важећег споразума са Вучићевим кабинетом, а који истиче на крају 2026. године.
Рио Тинто задовољан, планирао експлоатацију 2028/2029
Следећи важан састанак немачке делегације у Србији са кабинетом председника Србије дешава се 30. јуна 2025. Поред Хескенса и Ивице Којића, шефа Вучићевог кабинета, састанку је присуствовао и Милан Новаковић, шеф кабинета министарке рударства и енергетике.
„Компанија Рио Тинто је, према његовим речима, веома задовољна сарадњом са српским министарством рударства и енергетике. Почетак изградње планиран је за лето 2026, а почетак експлоатације за крај 2028 / почетак 2029“, изјавио је Новаковић, између осталог, наводи се у извештају о састанку.
У извештајима током 2025. се готово и не помињу студентски протести, сем што је на састанку немачке делегације са амбасадорком Анке Конрад оцењено “да су односи између српске владе и протестног покрета тренутно у застоју, уз међусобно неповерење и недостатак дијалога“.
„Односи амбасаде са српском владом такође су отежани, а Немачка се суочава са оптужбама да подржава протестни покрет“.
Оптужбе власти нису зауставили сарадњу на пројекту рударења.
У извештају датираном на 6. октобар, констатује се да Немачка подржава “изградњу административних капацитета у Србији за одобравање рударских пројеката, чак и у тренутној политички сложеној ситуацији у земљи”.
Истиче се и да је овај пројекат важан и у контексту припрема Србије за чланство у Европској унији.
Рио Тинто је пројекат Јадар замрзао у новембру 2025, али је задржао законска права над пројектом. Еколошки активисти сумњају да је корпорација одустала.
Само неколико дана након што је Рио Тинто паузирао пројекат, немачко Министарство привреде и енергетике потписало је споразум са властима у Саксонији којим се предвиђа да ова источна немачка покрајина Србији пружи експертизу у „зеленом рударењу“. У оквиру тог договора стручњаци су у Србију путовали два пута – у децембру 2025. и марту 2026. – иако је немачка влада у априлу у Бундестагу саопштила да „није било разговора са српском владом“ о планираном руднику литијума у Јадру након што је Рио Тинто замрзао пројекат.
Да се од рудника није одустало сведочи и то што се литијумски пројекат помиње и у новој Стратегији управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2040. године.
Лука Радоњић: Вучић, Црна Гора и манипулативни наративи за потребе избора у Србији
Такође, председник Вучић је 22. маја експлицитно у ауторском тексту за Фокс Њуз у ком хвали Доналда Трампа, навео да су залихе литијума у Србији виталан ресурс за “индустријску независност Запада”.
Флоријан Бибер истиче да Вучић намерно промовише економске односе, јер зна да су његови партнери много више заинтересовани за то, него за демократију.
“Обе стране профитирају на штету грађана и демократије“, закључује он.
Немачке компаније задовољне упркос проблемима
Из извештаја о активностима кабинета председника Вучића и Јерга Хескенса, јасно је да кључна ствар довођење немачких инвеститора у Србији, помоћ њима у започињању послова широм Србије, али и промоција дуалног образовања.
“Саветовање би требало да допринесе побољшању оквирних услова за инвестиције, посебно за немачко-српске ланце стварања вредности, као и покретању одговарајућих конкретних немачко-српских пројеката сарадње”.
Од доласка СНС-а на власт, немачко економско присуство расте. У једном од извештаја о активностима Вучића и Јерга Хескенса, наводи се податак да је од 2015. до 2019. године забележен раст билатералне трговине од 63%, на укупно 5,16 милијарди евра.
Тај раст се наставио и након кризе током пандемија корона вируса. Наводи се да се од споразума са Вучићем о “институционалном партнерству” из 2020. године “билатерална трговинска размена између Србије и Немачке готово удвостручила”.
Према последњим подацима, у Србији у немачким компанијама ради око 80.000 запослених.
У појединим извештајима о сарадњи Вучића и немачког министарства у које је БИРН имао увид, као значајан проблем немачких инвеститора у Србији истиче се раст плата. То је утицало да бројне немачке фирме напусте Србију или смање број запослених.
Упркос томе, последња анкета немачко-српске привреде коморе показује да би 77 одсто немачких компанија поново инвестирало у Србију.
Извор: Бирн.рс
