Најновија књига „Шило за огњило“ Милана Стојовића, публицисте и новинара, биће представљена вечерас, у уторак, 21. јула, од 20 часова на позорници Обала Зете у Даниловграду, у случају кише промоција ће се одржати у великој сали Центра за културу.
Антологија „Шило за огњило“ коју потписује новинар и публициста Милан Стојовић садржи 126 пјесама и поема о бојевима Бјелопавлића за крст часни и слободу златну. Штампана је уз благослов митрополита црногорско-приморског Јоаникија, у издању Института за српску културу из Никшића. Након обимне епске студије „Јаштерица“ која је у Подгорици и Никшићу представљена прошлог мјесеца, ово је по обиму (има 960 страна) и значају још једно незаобилазно дјело које на најбољи начин свједочи о славној прошлости наших предака.
О књизи ће говориће проф. др Борис Брајовић, проф. др Будимир Алексић и Милан Стојовић, приређивач, а програм ће наступима употпунити народни гуслари Максим Војводић, Жељко Вукчевић и Миленко Калезић и народни пјесници Бранко Бато Крковић и Радојица Брајовић. Медијатор је хаџи Мијо Николић. Овај догађај ће бити увод у обиљежавање 230. годишњице славних битака на Мартинићима и Крусима.
– Јубилеји великих историјских догађаја представљају идеалне тренутке за духовно самоиспитивање, али и за враћање дуга прецима који су својом крвљу исписивали странице слободе. Величанствени јубилеј – 230 година од знамените Мартинићке битке (1796–2026) добио је свој најљепши и најтрајнији споменик у виду књиге „Шило за огњило“, коју је са дубоким пијететом, пажњом и истраживачким жаром приредио Милан Стојовић, један од најзначајнијих сакупљача народног блага на овим просторима – каже проф. др Будимир Алексић, један од рецензената књиге.
Приређивач, истиче даље проф. Алексић, у свом надахнутом предговору исправно поставља духовну и повјесну вертикалу Бјелопавлића, везујући их нераскидиво за косовски завјет и немањићко поријекло.
– Кроз десетерачке стихове и сакупљену грађу, књига јасно показује како су Бјелопавлићи – као прво и највеће од седам Брда – донијели косовски завјет на ове камене просторе, претварајући га у непрекидну борбу против отоманског освајача. Приређивач с правом подсјећа да су управо побједе на Мартинићима и Крусима 1796. године под вођством Светог Петра Цетињског биле прекретница која је означила суштинско уједињење Брда са подловћенском Црном Гором – наводи рецензент.
Вриједност ове збирке, по ријечима проф. Алексића, огледа се у њеној свеобухватности. Стојовић је из таме заборава и расутих извора извукао на свјетлост дана пјесме које славе неумрле јунаке.
Кроз поглавља дефилују витезови чија имена обавезују потоње генерације: поп Радосав Радовић, војвода Мато Радовић, Вуле Нешков Ђалетић, седам браће Томашевића, поп Милутин Жарић, Петар Бошковић и многи други бескомпромисни борци за ослобођење и уједињење српског народа.
Посебан раритет представљају епске пјесме о одбрани светиња – манастира Острог, Ждребаоник и Ћелија Пиперска, које свједоче да борба Бјелопавлића није била само биолошка, већ дубоко метафизичка.
– Иако књигом доминирају звекетање јатагана и пушчани дим, Стојовић племенито истиче и ону другу, узвишенију страну брдског етоса – чојство. Наводећи свједочанства Љубомира Ненадовића о хуманом третману турских заробљеника на Цетињу, књига подсјећа на врховни монархијски дефинисани идеал наше вриједности: јунаштвом бранити себе од другога, а чојством бранити другога од себе. Избор слике Паје Јовановића „Повратак Црногораца из боја“ на корицама, заједно са форзецима који приказују панораму Горњих Мартинића и поглед са Спушке главице, ствара савршен визуелни рам за поезију која се налази унутра – каже Алексић.
Књига „Шило за огњило“ Милана Стојовића, закључује рецензент, није само пјесмарица. – Она је читанка националног поноса, етички кодекс и духовни ковчег у којем је сачувано чисто злато брдске епике. У вријеме када глобализација и модерни свијет пријете да избришу историјско памћење, ово дјело долази као снажно „шило“ које пали ватру („огњило“) на затрпаним огњиштима наших предака – биљежи Алексић у рецензији.
Прича о породици Шобајић: Људи од пера и мисли који су изградили дух Никшића
Ова књига, штампана с благословом митрополита Јоаникија, по ријечима проф. Алексића, обавезна је лектира за сваког ко жели да разумије коријене, дубљу тајну слободе и витешки дух Бјелопавлића, Црне Горе и свеукупног Српства.
Његов колега др Љубомир Милутиновић, професор Бањалучког универзитета, који као рецензент такође потписује ову књигу, каже да у њој свијетле и опомињу удружене историја и поезија.
– Док је Његош настојао да у „Огледалу српском“, због хроничарског карактера његовог, у првом плану буде историја, а Вук у изобиљу пребирао да буде што љепша поезија, Стојовић је најближи „Пјеванији“ Симеона Милутиновића Сарајлије – жељом да се сабере и на једном мјесту представи укупна историјско‑пјесничка традиција. Док је Сарајлијина фолклорна збирка црногорско‑херцеговачка, Стојовићева је црногорско‑брдска. Уосталом, и Његош се најчешће потписивао као владика црногорско‑брдски.
У Предговору, каже проф. Милутиновић, Стојовић с правом каже: „Његош посебно признање одаје Бјелопавлићима пјесмом Бјелопавлићка којом отварамо и затварамо ову књигу“. Јесте – пјесма, ако су „Нахије“ поема, па би она била четврто, закључно пјевање њено. И да није самостални пјеснички текст, она је то постала у овој значајној пјесничкој енциклопедији.
Извор: Дан
