Пише: Лука Радоњић
Вучићево ванредно обраћање Црној Гори садржи низ контрадикција и недоследности, и свега пар танких поенти. Опширан текст са млитавом енергијом који не завређују значајну пажњу. То се ипак се не може рећи и за намјеру којом је мотивисан, а која је очигледна, зато ће анализа ићи у том смјеру: Студенти су ,,појачали“ причу о Космету (трибина у Крагујевцу), а он је узвратио причом о Црној Гори. Његове изјаве ових дана јесу адресиране на Србе у региону али заправо имају унутрашњу употребу (борба за тзв. десне гласове у Србији) и спољну употребу (обраћа се политичким спонзорима на Западу у маниру „ја сам и даље власник већинског пакета акција српског света“). Његов утицај у РС и ЦГ постоји али је слабији јер „није вино пошто приђе бјеше“, а изгледа ни српски свијет није оно што он мишљаше: да њиме тргује како му се ћефне.
Већ неколико дана Вучић понавља да неће доћи у Црну Гору на прославу Дана независности јер би тиме, како каже ,,пљунуо на свој српски народ“. А од контрамитинга у Сремској Митровици почетком 2025. године, па до данас, инсистира на наративу „они су пустили Црну Гору да оде“. Под „они“ мисли на бившу власт (Коштуница, Тадић) коју покушава да веже за студентски покрет.
Лука Радоњић: Мило Ломпар је у праву поводом правца режимске пропаганде
Ето, они тамо неки су ,,пустили Црну Гору“ (чуш ,,пустили“), а он да је тад био на власти…шта би урадио? Па ево знамо шта је урадио након доласка на власт: остварио најбоље могуће односе и чврсту сарадњу са Милом Ђукановићем и ДПС. Скоро читаву деценију одлично сарађивали, хвалили једни друге у медијима, гостовали на конгресима странака, Ђукановић говорио да Србија и тзв. Косово имају ,,сјајне лидере“, Николић позивао Србе да уђу у Милову владу, представници СНС на конгресу ДПС-а говорили да се од ДПС мора учити. Док су у Црној Гори и Србији пљуштале приче о изборним крађама, они уредно честитали изборне побједе једни другима. Могао би се озбиљан фељтон о томе направити, а можда и хоће ако се настави са овим обманама. Коначно, ако је некоме потребно поређење: Ђукановић је и у овом најновијем интервјуу из три дијела, најоштрије и најбруталније говорио о Коштуници, па онда о Милошевићу. О Вучићу никад није говорио као о овој двојици. Ни приближно.
За све оне који кажу можда би и он „пустио Црну Гору али је у праву да су је жути пустили“ неколико ствари: Прво, израз „пустили“ не значи ништа, то је популистичка флоскула која има за циљ да подиђе емоцијама људи, а сем тога је сама формулација проблематична. Друго, „жути“ из ДС нису били у Влади Србије 2006. него су имали предсједника (Тадић), Владу Србије тада су чинили ДСС, СПО, Нова Србија, Г17+. Влада је била „мањинска“ уз подршку СПС-а, истог СПС-а који је већ 13 година главни коалициони партнер СНС. О СПО-у и њиховом редовном учешћу на конгресима ДПС-а сувишно је и говорити. СПС је могао тада да сруши владу због тога што је „пустила Црну Гору“ али није. Вучић је током 12 година власти интегрисао велики број „жутих“, како из ДС тако и из Г17+, дакле није их одбацио јер су „пустили ЦГ“.
Треће, не може се одговорност за резултат у Црној Гори, сакрити причом о одговорности власти у Србији, тиме се на одређени начин аболира оно што је Ђукановић радио овдје, јер испада да није до њега и ДПС, него до Србије. Четврто, ако је Коштуница главни кривац за „пуштање“, зашто Мило Ђукановић и дан данас неупоредиво оштрије и бруталније говори о њему него било кад о Вучићу? А у последњем интервјуу за ТВ Е није изоставио ни Тадића.
У праву су они који кажу да овакви наративи Вучићу служе и за скретање пажње са осјетљивих тема у Србији. Но исто тако он одлично зна које су теме којим бирачким категоријама приоритет и у складу са тим штелује наративе за своје потребе у (пред)изборној години. Са тим у вези, једна једноставна и одлична реплика: Прије неколико дана, пита водитељ проф. Ломпара ,,која је разлика између Вучићеве и Вулинове приче о српском свету и Ваше о српском интегрализму?“, на шта Ломпар одговара: ,,Они лажу, а ја говорим истину.“
Извор: Фејсбук/ Лука Радоњић
